Retko kada su kritika i čitalačaka publika tako ujedinjene, kao u analizi i vrednovanju dela književnika Uroša Petrovića. I jedni i drugi smatraju da je reč o najznačajnijem književniku u savremenoj srpskoj literaturi za decu i mlade. Autor je petnaest knjiga i dobitnik brojnih prestižnih nagrada za književnost za mlade. Njegove knjige dosada su objavljene u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Prema njegovom višestruko nagrađivanom romanu Peti leptir snimljen je i prvi 3D igrani film u istoriji domaće kinematografije.

Učestvovao u kvizu Lavirint kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare, a imao je i svoju rubriku u okviru legendarnog serijala Fazoni i fore. Ali, tu nije kraj talenata i umeća Uroša Petrovića! Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada za svoje fotografije, objavljivanih u čitavom svetu. Sa doktorom Rankom Rajovićem koautor je inovativnog programa za škole i vrtiće „NTC sistem učenja“, koji se uspešno primenjuje u petnaestak evropskih zemalja. Bio je i dugogodišnji predsednik Mense Srbije i jedan je od uspešnijih na svetu u rešavanju IQ X testa inteligencije

 

  • U kom pravcu će se razvijati Vaša književna karijera?

Nadam se nagore (suprotno od dole, ne suprotno od bolje).

  • Roman epske fantastike koji biste nam preporučili?

Od kada je Gospodar prstenova postao opšte mesto, vrlo je teško ne dati uopšten odgovor na ovo pitanje.

  • A grafičku novelu?

Sendmen, zbog Nila Gejmena i Priča o Jangu, zbog Alekse Gajića.

  • Situacije u kojima se ne osećate kao „najpametniji Srbin na svetu“ su?

Tako se ne osećam nikada – mnogo su ređi momenti kada su moji postupci ili promišljaji blistavi, od onih drugih. Još uvek veoma uspešno razbijam laktove i kolena o kamenje i drveće, sasvim neprimereno mojim godinama.

  • Da li Vas ponekad zaboli glava od viška inteligencije?

Mislim da sam s proteklim vremenom i pažljivo nepromišljenim ponašanjem taj višak uspeo da svedem na razumnu meru, ako ga nisam i sasvim dezintegrisao.

  • Kako najlakše prepoznati pametnog čoveka na ulici?

Na ulici teško. Mnogo ga je lakše prepoznati ako je na nekoj šumskoj ili planinarskoj stazi.

  • Da li ste i koja iskustva iz korporacije mogli da iskoristite prilikom pisanja romana za decu?

Svako iskustvo može da bude korisno u sticanju svakog drugog. Likovi iz knjiga nisu niko drugi do traljavo zamaskirani likovi koje smo upoznali.

  • Kako glasi Vaša omiljena zagonetka?

Smislio sam ih bezbroj, a omiljena mi je: Bilo da je stara, nova ili mala, ova bi nam biljka zanimanje dala. Rešenje ne dam.

  • Da li postoji neka koju niste uspeli da rešite?

Verujem da ih ima. To nije kuriozitet, mnoge loše napravljene zagonetke su praktično nerešive. Smišljanje zagonetki je ozbiljan intelektualni posao i zahteva vrhunsko promišljanje i veštinu sa rečima.

  • Vaši književni uzori bili su?

Bili su različiti, u zavisnosti od uzrasta. Od Ršuma do Markesa.

  • A iz sveta fotografije?

Tu sam baš nekako samouk, što nije dobro – možda je mojim fotografijama ta činjenica dala izvesnu dozu samosvojnosti, ali mislim da sam mogao mnogo brže da napredujem.

  • Koju utakmicu je bilo najuzbudljivije fotografisati?

Istu onu koju je bilo najuzbudljivije i gledati – derbi. Trebalo bi od njega da napravimo festival sa pratećim sadržajima, spektakularnu atrakciju za sve uzraste, umesto postojećeg događaja visokog rizika za posetioce.

  • Svetska destinacija o kojoj maštate?

U ovo vreme niskih cena avio-karata, praktično mogu da odem gdegod poželim. To ih neminovno čini manje egzotičnim. Ipak, izabraću Peru.

  • Najbolja tri filma o superherojima?

Volim filmove koji su napravili prave prodore, vidne napretke u filmskoj umetnosti – pa neka moji favoriti budu Matriks i Avatar. Uz njih, možda i paradoksalno, izabraću i nemi, crno-beli film The Artist Mišela Azanavisijusa. Tu je superheroj režiser, jer je usred praska tehnoloških novotarija napravio ubedljivo najbolji film te godine, bez zvuka i bez boje.

  • Najbolja knjiga za čitanje deci pred spavanje?

Možda bajke sa autentičnim geografskim poreklom.

  • Najbolja stvar koju roditelji mogu da urade tokom vaspitavanja svoje dece?

Da deci daju što više podsticaja, i pruže im slobodu u razumnim okvirima – da te podsticaje mogu da razvijaju u veštine.

  • Najveća greška koju roditelji mogu da urade tokom vaspitanja svoje dece?

Da im uklone sve prepreke i time ih onemoguće da naprave mehanizam za savladavanje prepreka.

  • Vina po Vašem ukusu su?

Crvena, oporijeg ukusa – volim kad u vinu može da se nazre makar i varljiv trag istočnih začina, čak i gljiva.

  • Za koju bocu vina bi uvek moralo da se nađe mesto u Vašem frižideru?

Od stranih – mladi kjanti, može višestruko da oplemeni i neki jednostavniji obrok. Imamo sreću da su nam mnoga domaća vina (a pod tim mislim i na crnogorska i hercegovačka) vrhunskog kvaliteta i veoma pristupačna po ceni. Inače, ne držim vina u frižideru. Imam podrum.

  • Situacija u vezi sa vinom koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

Devedesetih godina prošlog veka sam uživo prisustvovao inflaciji epskih razmera, krahu vrednosti novca, ali i mnogo toga drugog. Tada sam se zapitao: „Sve gubi vrednost. Čemu će vrednost rasti?“ Odgovor slutite. Znao sam gde ću trošiti one hrpe bezvrednog novca. Napravio sam tih godina veliku kolekciju vrhunskih vina, koju i danas imam – između ostalih i vina država koje više ne postoje, iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. I bio sam u pravu, danas vrede mnogo više.

  • Da li ste posetili neki vinski region i vinariju i da li ima nekih koje niste a jako biste voleli?

Posetio sam svaki kutak Srbije i Slovenije, pa i ovdašnje i tamošnje vinarije. Kao za sada neostvarena vinska destinacija – neka opet bude Peru.