Retko kada su kritika i čitalačaka publika tako ujedinjene, kao u analizi i vrednovanju dela književnika Uroša Petrovića. I jedni i drugi smatraju da je reč o najznačajnijem književniku u savremenoj srpskoj literaturi za decu i mlade. Autor je petnaest knjiga i dobitnik brojnih prestižnih nagrada za književnost za mlade. Njegove knjige dosada su objavljene u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Prema njegovom višestruko nagrađivanom romanu Peti leptir snimljen je i prvi 3D igrani film u istoriji domaće kinematografije.
Učestvovao u kvizu Lavirint kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare, a imao je i svoju rubriku u okviru legendarnog serijala Fazoni i fore. Ali, tu nije kraj talenata i umeća Uroša Petrovića! Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada za svoje fotografije, objavljivanih u čitavom svetu. Sa doktorom Rankom Rajovićem koautor je inovativnog programa za škole i vrtiće „NTC sistem učenja“, koji se uspešno primenjuje u petnaestak evropskih zemalja. Bio je i dugogodišnji predsednik Mense Srbije i jedan je od uspešnijih na svetu u rešavanju IQ X testa inteligencije
- U kom pravcu će se razvijati Vaša književna karijera?
Nadam se nagore (suprotno od dole, ne suprotno od bolje).
- Roman epske fantastike koji biste nam preporučili?
Od kada je Gospodar prstenova postao opšte mesto, vrlo je teško ne dati uopšten odgovor na ovo pitanje.
- A grafičku novelu?
Sendmen, zbog Nila Gejmena i Priča o Jangu, zbog Alekse Gajića.
- Situacije u kojima se ne osećate kao „najpametniji Srbin na svetu“ su?
Tako se ne osećam nikada – mnogo su ređi momenti kada su moji postupci ili promišljaji blistavi, od onih drugih. Još uvek veoma uspešno razbijam laktove i kolena o kamenje i drveće, sasvim neprimereno mojim godinama.
- Da li Vas ponekad zaboli glava od viška inteligencije?
Mislim da sam s proteklim vremenom i pažljivo nepromišljenim ponašanjem taj višak uspeo da svedem na razumnu meru, ako ga nisam i sasvim dezintegrisao.
- Kako najlakše prepoznati pametnog čoveka na ulici?
Na ulici teško. Mnogo ga je lakše prepoznati ako je na nekoj šumskoj ili planinarskoj stazi.
- Da li ste i koja iskustva iz korporacije mogli da iskoristite prilikom pisanja romana za decu?
Svako iskustvo može da bude korisno u sticanju svakog drugog. Likovi iz knjiga nisu niko drugi do traljavo zamaskirani likovi koje smo upoznali.
- Kako glasi Vaša omiljena zagonetka?
Smislio sam ih bezbroj, a omiljena mi je: Bilo da je stara, nova ili mala, ova bi nam biljka zanimanje dala. Rešenje ne dam.
- Da li postoji neka koju niste uspeli da rešite?
Verujem da ih ima. To nije kuriozitet, mnoge loše napravljene zagonetke su praktično nerešive. Smišljanje zagonetki je ozbiljan intelektualni posao i zahteva vrhunsko promišljanje i veštinu sa rečima.
- Vaši književni uzori bili su?
Bili su različiti, u zavisnosti od uzrasta. Od Ršuma do Markesa.
- A iz sveta fotografije?
Tu sam baš nekako samouk, što nije dobro – možda je mojim fotografijama ta činjenica dala izvesnu dozu samosvojnosti, ali mislim da sam mogao mnogo brže da napredujem.
- Koju utakmicu je bilo najuzbudljivije fotografisati?
Istu onu koju je bilo najuzbudljivije i gledati – derbi. Trebalo bi od njega da napravimo festival sa pratećim sadržajima, spektakularnu atrakciju za sve uzraste, umesto postojećeg događaja visokog rizika za posetioce.
- Svetska destinacija o kojoj maštate?
U ovo vreme niskih cena avio-karata, praktično mogu da odem gdegod poželim. To ih neminovno čini manje egzotičnim. Ipak, izabraću Peru.
- Najbolja tri filma o superherojima?
Volim filmove koji su napravili prave prodore, vidne napretke u filmskoj umetnosti – pa neka moji favoriti budu Matriks i Avatar. Uz njih, možda i paradoksalno, izabraću i nemi, crno-beli film The Artist Mišela Azanavisijusa. Tu je superheroj režiser, jer je usred praska tehnoloških novotarija napravio ubedljivo najbolji film te godine, bez zvuka i bez boje.
- Najbolja knjiga za čitanje deci pred spavanje?
Možda bajke sa autentičnim geografskim poreklom.
- Najbolja stvar koju roditelji mogu da urade tokom vaspitavanja svoje dece?
Da deci daju što više podsticaja, i pruže im slobodu u razumnim okvirima – da te podsticaje mogu da razvijaju u veštine.
- Najveća greška koju roditelji mogu da urade tokom vaspitanja svoje dece?
Da im uklone sve prepreke i time ih onemoguće da naprave mehanizam za savladavanje prepreka.
- Vina po Vašem ukusu su?
Crvena, oporijeg ukusa – volim kad u vinu može da se nazre makar i varljiv trag istočnih začina, čak i gljiva.
- Za koju bocu vina bi uvek moralo da se nađe mesto u Vašem frižideru?
Od stranih – mladi kjanti, može višestruko da oplemeni i neki jednostavniji obrok. Imamo sreću da su nam mnoga domaća vina (a pod tim mislim i na crnogorska i hercegovačka) vrhunskog kvaliteta i veoma pristupačna po ceni. Inače, ne držim vina u frižideru. Imam podrum.
- Situacija u vezi sa vinom koju ne možete da izbrišete iz sećanja?
Devedesetih godina prošlog veka sam uživo prisustvovao inflaciji epskih razmera, krahu vrednosti novca, ali i mnogo toga drugog. Tada sam se zapitao: „Sve gubi vrednost. Čemu će vrednost rasti?“ Odgovor slutite. Znao sam gde ću trošiti one hrpe bezvrednog novca. Napravio sam tih godina veliku kolekciju vrhunskih vina, koju i danas imam – između ostalih i vina država koje više ne postoje, iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. I bio sam u pravu, danas vrede mnogo više.
- Da li ste posetili neki vinski region i vinariju i da li ima nekih koje niste a jako biste voleli?
Posetio sam svaki kutak Srbije i Slovenije, pa i ovdašnje i tamošnje vinarije. Kao za sada neostvarena vinska destinacija – neka opet bude Peru.
Leave A Comment