Novi duh Pulje
Poslednjih nekoliko godina neke se ozbiljne vinarije trude da Pulja sa sebe skine titulu masovnog proizvođača jeftinih vina, a jedna od najagilnijih u tome je vinska kuća Tormaresca. Nakon obilaska njene vinarije Bocca di Lupo i degustacije vina, postali smo sigurni da ovaj region na jugu Italije i te kako ima svetlu perspektivu na onoj ozbiljnijoj svetskoj vinskoj sceni.
Na putovanju od aerodroma u Bariju nizali su se pejzaži koji podsećaju na spaljenu golet prošaranu vinogradima, maslinjacima i niskom mediteranskm makijom; ne baš tako plodan i živopisan krajolik poput onog u Toskani ili Pijemontu, ali svakako zanimljiv i jedinstven. U suton stižemo pred vrata vinarije Bocca di Lipo, zgrade napravljene od belog krečnjačkog kamena, poput obližnje srednjovekovne tvrđave osmougaonog oblika Castel del Monte koja se suvereno beli na obližnjem brdu, zdanje po kojem nosi ime i cela vinska apelacija. Bocca di Lupo ili Vučija usta jedna je od dve masserie (vinarije) poznate vinske kuće Tormaresca, jedine vinarije koja ima svoje vinograde u oba elitna vinska regiona Pulje – u oblasti Castel del Monte DOC, u kojem se nalazi Bocca di Lupo i u Salentu IGT u kojem se nalazi drugi dragulj ove kuće, Masseria Maime. Takođe, Tormaresca je jedna od retkih vinarija u ovom delu Italije koja 100% svojih vina stvara od grožđa isključivo iz svojih vinograda.
Što se tiče Pulje, vinske regije na poluostrvu na krajnjem jugoistoku Italije, u zoni štikle italijanske čizme, mnogi je nazivaju vinskim podrumom Italije, jer je prepuna kooperantskih vinarija koje otkupljuju grožđe i proizvode ogromne količine cenovno prihvatljivih vina. Sa svojih 105 hiljada hektara vinograda predstavlja osminu ukupne italijanske površine pod vinogradima, a po proizvodnji vina koja iznosi 7 do 8 miliona litara godišnje, druga je iza Sicilije. Ako se uzme u obzir podatak da je Italija donedavno bila i najveći proizvođač vina na svetu, ove brojke deluju fascinantno, s obzirom na to da je Pulja mali region po površini.
Da se vratimo u Bocca di Lupo! Pošto je u vreme našeg dolaska u vinariji bio suton, mogli smo samo da uživamo u arhitektonskim rešenjima − uzanim kamenim hodnicima koji vode do soba za odmor koje su ostale skoro netaknute od kraja 18. veka. Bio je to divan primer italijanskog šarma i očuvanosti jednog autentičnog stila; ničeg previše, a svega dovoljno.
Međutim, izlazak sunca otkrio je da smo propustili ono najlepše kad je ova vinarija u pitanju. Izlaskom na balkon ostali smo bez daha, jer smo shvatili da se nalazimo u okeanu vinograda; koliko god da nam se pružao pogled, mogli smo da vidimo samo nemirne lastare koji se lelujaju na vetru koji ih ovde konstantno osvežava. Jedina nepravilnost u celom tom skoro savršenom okeanu je šljunkoviti put oivičen sa obe strane starim stablima maslina. U daljini, pažnju nam privlači blještavo belilo. Deluje da Minervino, malo mesto izgrađeno od istog, već pomenutog kamena i do kojeg se stiže uskim serpentinama, gospodari krajolikom.
Pisati o Tormaresci, a ne pomenuti vinsku porodicu Antinori bilo bi u najmanju ruku nepravedno, iako Pijero Antinori želi da se svaka vinarija koja je u njihovom vlasništvu razvija potpuno samostalno gradeći sopstvenu reputaciju, a ne oslanjajući se na slavu imena Antinori. Ipak, ovo ime ne donosi samo slavu već i nasleđe 27 vinskih generacija, a koje je utkano i u jedinstvena vina vinarije Tormaresca.
Antinori je u Pulju stigao 1998. godine i uz investiciju od preko 30 miliona evra pokrenuo ne samo ovu vinariju, već i talas investicija vinara sa bogatog severa u ovaj siromašni vinarsko-maslinarski kraj.
Naravno, kao i u svim regijama, primarni zadatak tima vinara bio je da se očuvaju karakter regije, autentičnost stila vina i lokalne sorte grožđa, a ovde su vladari sorte aglianico, negro amaro, fiano, primitivo… Ideja Tormaresce i našeg domaćina Vita Palumba nije da se proizvode vina koja su trenutno popularna na tržištu ili koja imitiraju stil Antinorija iz Toskane, već vina kroz čiji stil može uvek da se prepozna karakter Pulje kao regije, kao i elegancija i karakter vinarije Tormaresca.
U paleti vina ove vinarije zadržaćemo se samo na onima koja su trenutno dostupna na srpskom tržištu.
- Calafuria Rosato IGT Salento
Sorte: Negroamaro iz Masseria Maime, provincija Brindisi
Svetloružičaste boje, sa svežim tonovima belog voća, poput breskve, ličija, notom maline i svežih jagoda zaokruženih delikatnim aromama ruže i visterije. Na ukusu sveže i sjajno izbalasirano, postojanog ukusa.
- Torcicoda Primitivo IGT Salento
Sorte: Primitivo gajen u Masseria Maime
Tamne rubincrvene boje, elegantnih i kompleksnih aroma crnog bobičatog voća, pekmeza od šljiva, kafe i čokolade. Ovaj primitivo pomalo odudara od slike džemastih i alkoholnih bombi iz ovog područja, a ponajviše svojom elegancijom, kompleksnošću i specifičnim stilom. Ukus je intenzivan i veoma koncentrisan, sa prijatnom voćno-začinskom završnicom.
- Masseria Maime IGT, Salento
Sorte: Negroamaro 100%
Rubincrvene boje sa obodom boje cigle. Arome su veoma kompleksne i dolaze iz sva tri klastera aroma − voćni izraz, sa notama crne ribizle i kupine, zaokružen je začinskim aromama crnog bibera, slatkog korena, cimeta i crne čokolade, na koje se nadovezuju zemljano-mineralne note mahovine, crnih tartufa i humusa. Na ukusu vrlo postojano i intenzivno. Vino velikog potencijala starenja.
- Pietrabianca DOC Castel del Monte (bio)
Sorte: chardonnay i fiano
Zlatnožute boje. Miris karakterišu arome tropskog voća i zrele jabuke, zaokružene finim notama putera, tosta, brioša i pečenog lešnika. Na ukusu perzistentno, punog tela, sočno i raskošno. Deo šardonea fermentisao je u malim hrastovim buradima od francuskog hrasta, što je dalo izuzetnu kompleksnost i eleganciju ovom vinu.
- Trentangeli DOC Castel del Monte (bio)
Sorte: aglianico, cabernet sauvignon, syrah
Tamne rubincrvene boje. Arome kupine, šljive i crne trešnje praćene su notama slatkih začina, kandirane pomorandže i mente. Na ukusu intenzivno, sa jakim ali sočnim, somotastim taninima i punim telom. Završnica je duga i kompleksna, sa notama čokolade, lista duvana i kedrovine.
- Bocca di Lupo DOC, Castel del Monte (bio)
Sorte: aglianico 100%, solaia sa juga…
Duboke rubincrvene boje, sa aromama crne ribizle, borovnice i kupine, praćenim notama slatkog korena, tosta i dima, koji se nastavljaju u balzamik tonove, džemaste arome, crni i beli biber, tragove mente i eukaliptusa. Na ukusu izuzetno kompleksno i intenzivno, sa sjajnim balansom svežine i voćnosti. Vrlo dug naknadni ukus je začinsko-džemastog karaktera, praćen notama plemenitog drveta, cigara i belih tartufa. Vino ima veliki potencijal starenja, 5 − 6 godina nakon berbe počinje da se otvara, a tek nakon dodatne 3 − 4 godine iskazuje svoj pun potencijal.
Imanje Bocca di Lupo zauzima oko 140 hektara tla veoma bogatog kredom, krečnjakom i fosilnim ostacima morskih stvorenja. Nalazi se na 250 metara nadmorske visine, u izobilju sunčanih dana, vetrova i toplote. Vinogradi su zasađeni sortama chardonnay, aglianico, fiano di Avelino, moscato i cabernet sauvignon.
Leave A Comment