Slučajno, čudnim spletom okolnosti, kako kaže, Đorđe Bikicki je ušao u vinski svet, međutim, ubrzo je postao jedna od autentičnijih ličnosti na domaćoj vinskoj sceni, spajajući na vrlo neobičan način urbanu estetiku i povratak tradicionalnim načinima proizvodnje vina. Prijateljstvo sa Oskarom Maurerom, jednim od pionira organskog vinogradarstva u Srbiji, preusmerilo je Đorđa na organski kolosek, što i nije bilo teško, jer je već imao slične ambicije. „Motivacija za prelazak na ekološki pristup i proizvodnju vina sa minimumom intervencija i nije bila potrebna. Dovoljan je bio samo zdrav razum“, rekao je Bikicki na početku intervjua za Wine Style.
WS: Pun naziv Vaše vinarije je Bikicki prirodno vino, odakle ideja za proizvodnju prirodnih vina?
Ovo ime smo povukli u penziju pre nekoliko godina. Na početku je bila ideja da se izazove mala kontroverza i pokrenu neka pitanja, jer mi se činilo da je tadašnji trend vinarstva bilo pravljenje vina, a ne uzgajanje grožđa od koga se pravi vino. Malo smo zapalili vatru, ali smo je onda s vremenom gasili i promenili ime u Bikicki vinarija. Kvalitet vina nam je apsolutno na prvom mestu, a na drugom kako i od čega je to vino napravljeno.
WS: Omiljena boja vina za Vas je oranž, bela ili crvena?
Definitivno oranž. Kada se uđe u taj svet nema povratka nazad.
WS: Prvo vino koje je izašlo iz vinarije Bikicki bilo je?
Traminac 2013, zaista divna godina i unikatno vino.
WS: Vino kojim ste najviše zadovoljni u dosadašnjoj karijeri? Trenutno vinom Moma iz berbe 2023, to je 100% traminac, kratko maceriran, pa fermentisan i odležavan u keramičkim tankovima. Mislim da smo konačno nakon četiri berbe pronašli pravac. U karijeri generalno sigurno oranž vinom Uncensored, takođe od sorte traminac.
WS: Kako biste opisali stil vina vinarije Bikicki?
Ekspresivna, ali ujedno i elegantna.
WS: Koja sorta Vam zadaje najviše glavobolje?
Zanimljivo, u poslednjih nekoliko godina to nisu pinoi (noir i grigio) kao ranije, nego sauvignon blanc.
WS: A sa kojom se najlakše nosite?
Sa tramincem.
WS: Koja je berba dosada bila najbolja za vinariju Bikicki?
Berba 2022, mada ni 2023, niti nova 2024. ne zaostaju. Teško je uzeti prosek.
WS: Koliko su Vam važne autohtone sorte?
Više nego što se može primetiti prema trenutnom portfoliju. Nažalost, nisam bio taj koji je planirao vinograde, ali su nam sledeće sorte jedini mogući pravac u budućnosti: kadarka, furmint, grašac i sremska zelenika.
WS: Koje su najvažnije karakteristike pozicije na kojoj se Vaši vinogradi nalaze i kako se one ogledaju u Bikicki vinima?
Pre svega, glina kao dominantna podloga zemljišta, koja daje veliku količinu aroma i omogućava izratitu zrelost grožđa svake godine. Osim zemljišta, najvažniji je Dunav, koji nam daje dodatno sunce, donosi svež vazduh tokom cele godine i olakšava nam bavljenje organskim vinogradarstvom. I na kraju, naši vinogradi se graniče sa Nacionalnim parkom Fruška gora, mislim da ne moram da objašnjavam koliko je to važno za ekološki pristup i biodiverzitet kojima težimo.
WS: Koliko je za vas kao vinariju važan vinski turizam i kako vidite njegov razvoj u budućnosti?
Gledajući susedne regije, vidimo da je to krucijalna stvar i planiramo velike stvari u budućnosti. Već od narednog proleća moći ćemo da primamo veće grupe u našoj vinariji u Velikim Radincima na Fruškoj gori.
WS: Odmah po pojavjivanju na tržištu Vaša vina privukla su pažnju publike već samim dizajnom etiketa, koji je i dalje priično inovativan i originalan za ovdašnje uslove. Koliko je generalno dizajn važan za vina i da li planirate neke inovacije?
Meni lično dizajn je veoma važan. Sve u vezi sa vinom mora da bude na nivou, od samog vina, do vrste flaše i dizajna etikete. Imam sreće da je naš dizajner zapravo i moj drug, bivši di-džej saborac Nikola (koji se zajedno sa svojim bratom Nenadom krije iza brenda Dechkotzar) i da savršeno razume šta ja od njega želim. Često kažem da je najvažnije da pronađete pravog dizajnera, ali onda morate da ga pusitite da nezavisno uradi rešenje. Ja uživam da se ne mešam, niti ga nešto pitam, npr. zašto je neka boja takva ili neki oblik tu.
WS: Najveće vrline srpskog vinarstva su?
Ljudi sa svojom energijom i podoban terroir.
WS: A najveće mane?
Vinograd – konkretno, nedostatak ekološkog pristupa. Takođe, neophodna je i promena načina orezivanja loze. Prosto mi je neshvatljivo koliko kasnimo za svetom u ovome.
WS: Kako vidite njegovu budućnost u narednih pet do deset godina?
Nadam se masivnijem okretanju ka ekološkoj proizvodnji grožđa, jer je to jedini način na koji možemo unaprediti kvalitet. Znači, manje priče o podrumu, više o tome kako smo došli do grožđa.
WS: Kako vidite vinariju Bikicki i njena vina u narednih pet do deset godina?
Pre svega, vidim vinograde koji postaju jedan veći ekosistem, kroz buduću primenu biodinamičkih principa proizvodnje. To će se sigurno reflektovati i na dodatni kvalitet, u smislu otpornosti grožđa na klimatske promene. A što se tiče proizvodnje vina, tu nam uglavnom sledi fine tuning, pošto smo zadovoljni većinom trenutnih vina, naravno, i neki ludi eksperimenti i posebne, male edicije. A kada dođe vreme, proizvodnja vina od autohotonih sorti.
WS: Vino nekog od Vaših domaćih kolega koje Vam se posebno dopada?
Biću subjektivan i reći Kadarke Oskara Maurera, kao i njegova bela vina koja radi u amforama, od manje poznatih sorti sremska zelenika, bakator i medenac beli. Tu su i sjajni furminti Bojana Baše i Ernea Sagmeistera, te vina Ace Todorovića i vinarije Dalia.
WS: Najbolje vino koje ste probali u životu bilo je?
Fuori Dal Tempo 2001, vinarije Radikon iz Goriških brda.
Leave A Comment