Naš cenjeni pozorišni režiser, osnivač Šekspir festivala, poslednje dve godine je na funkciji umetničkog direktora festivala Bitef. Nakon ovogodišnjeg 58. Bitefa deluje da će Nikita Milivojević, diskretno i nenametljivo, zajedno sa svojim timom, uspeti da budućnost našeg najuglednijeg pozorišnog festivala dovede u ravan sa svojim najboljim izdanjima iz prošlosti.
Koji su bili kriterijumi selekcije predstava za 58. izdanje Bitefa?
Bitef bi trebalo na neki način uvek da bude iskorak u nešto novo. On, dakle, treba da bude hrabar, provokativan, inovativan i u tom smislu selekcija je i ove godine pokušala da prati savremene tokove pozorišta. Pored svega ovoga, mislim da je ovogodišnji festival izborom predstava uputio i jedan novi poziv publici: Bitef ne sme da odbija publiku, da bude tzv. „elitni” festival. Za prosečnog gledaoca to uglavnom podrazumeva neku vrstu „intelektualnog”, nerazumljivog, hermetičnog pozorišta za mali broj ljudi. Posledica toga je da takvog gledaoca Bitef obično asocira na nešto što nije za njega i odbija ga. U tom smislu raznovrsnost programa ovogodišnjeg festivala između ostalog pokazuje i to da je moguće pomiriti razne stvari u pozorištu. Predstave istovremeno mogu biti inovativne, ali i zanimljive, razumljive, uzbudljive. Kao dokaz za to imamo posećenost veću nego godinama unazad i reakcije koje su prevazišle naša očekivanja. Naročito je očigledan ogroman broj mladih ljudi koji su ponovo na Bitefu, što posebno raduje.
Koliko je domaća pozorišna scena danas blizu ili daleko od tipičnih predstava koje se izvode na Bitefu?
Pravi odgovor na Vaše pitanje je činjenica koliki je budžet za kulturu u našoj zemlji. Shodno tome domaća pozorišna scena radi ono što može u okolnostima kakve su.
Koja je predstava sa ovogodišnjeg Festivala na Vas ostavila najbolji utisak?
Predstva Karoline Bjanki Trilogija Snaga kučke ₋ I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo.
Najkonstruktivnija kritika ovogodišnjeg programa koju ste čuli bila je…?
Nakon odgledane slovenačke predstave Pukotina grupa mladih ljudi je izašla iz sale i, očigledno oduševljena predstavom, rekla: „Pa oni (reditelj i glumci) su naša generacija, a predstava izgleda kao da su 10 godina ispred nas!”
Slogan ovogodišnjeg festivala je Lepota (ne)će spasiti svet? Ponekad deluje da lepota ima baš male šanse za tako nešto. Šta Vi mislite o tome?
Oni koji vode ovaj svet očigledno se iz dana u dan trude da potpuno obesmisle ovu fantastičnu misao Dostojevskog. Međutim, verujem da umetnost jedina i dalje još daje nekakakav smisao ovakvom svetu.
Vama omiljeni slogan Bitefa je?
Upravo taj: Lepota (ne)će spasiti svet.
Osnivač ste Šekspir festivala, koja Šekspirova drama najviše asocira na život u Srbiji danas?
Zimska bajka. U našoj stvarnosti toliko toga ponekad deluje neverovatno da život počinje da nam liči na bajku.
Prva pozorišna predstava koju ste odgledali i kakvo je to iskustvo bilo?
Odrastao sam u malom mestu i pozorište uopšte nije bilo deo mog odrastanja. Na pravi način sam počeo da otkrivam pozorište tek kada sam upisao režiju. Moja prva sećanja mnogo su više vezana za bioskop i film.
Kada pogledate unazad na neke svoje ranije pozorišnje režije, koliko ste njima zadovoljni?
Ako bi trebalo da ocenim od 1 do 10, rekao bih 9, znači veoma sam zadovoljan. Naročito sam zadovoljan izborom komada koje sam radio u određeno vreme.
Savremeni domaći dramski pisac koga najviše cenite je?
Ima ih dosta, različitih generacija.
A pozorišni režiser?
Takođe, ima mnogo darovitih ljudi.
Destinacija o kojoj maštate?
Grenland.
Leave A Comment