Reč sommeliera

Karakteristike sorti crnog grožda

Pino noar (Pinot noir)

Ova čuvena sorta je zaštitni znak francuske regije Burgundije. Neka od najboljih vina koja se proizvode od ove sorte dolaze iz oblasti Cote D’Or i veoma su skupa. Ova sorta ima veoma dugu istoriju, i gajila se još u 14. veku u Burgundiji. Pino noar nije lak za uzgajanje, veoma je osetljiv, jer mnogo faktora bitno utiče na njegov razvoj, a naročito su opasni prolećni mrazevi, letnje kiše i vrućine, kao i hladne jeseni.

Kada je mlado, vino pino noar ima voćne arome, naročito trešnje, šjive, maline i jagode. Starenjem se menja i dobija kompleksnost, pa se kod onih koja su duže odležavala često mogu osetiti arome čokolade, smokve, tartufa, ljubičice, neobičan miris divljaci i dima. Ova sorta je veoma popularna i gaji se širom sveta, a naročito je značajna u proizvodnji šampanjca. Pino noar je veoma elegantno i pitko vino.

Sira (Syrah)

Ovo je visokokvalitetno grožđe, koje je reputaciju steklo u francuskom regionu Rhone. Poznata je po tome da je došla iz Azije, sa Srednjeg istoka, i ubrzo je osvojila svet. Ima visok kvalitet, a sa velikim entuzijazmom gaji se u Australiji, gde pokazuje i veliki napredak. Sira je sorta koja je relativno laka za uzgoj, naročito u toplijim klimatskim uslovima, i ima velike prinose. Vina od ove sorte idealna su za starenje i sazrevanje u buretu.

Kada je mlado, ovo vino ima tamnu duboku boju, izražene tanine, pomalo ljutkast i biberast ukus. Puno je u svom telu, dugovečno i lagano sazreva. Starenjem dobija na kompleksnosti, a pojavljuju se i nove, slatkaste arome kupine, crne ribizle i šljive, sa dimnim nagoveštajem. Ova sorta je danas izuzetno popularna u Novom svetu.

Ovo je, takode, veoma popularna sorta i pretežno raste u Španiji, a najviše u njenom severnom delu u oblasti La Rioha. Pogoduje joj da raste i u nešto hladnijim regionima, i proizvodi vino sa dubokom, tamnom bojom. Karakteristike su mu slične kao kod pino noara iz Burgundije.

Tempranilo (Tempranillo)

Njegov mali nivo alkohola i mala kiselost pogoduju mu da se meša sa drugim sortama, a naročito sa garnacom i gracijanom. U ovom vinu lepo je izražena aroma jagode, malo je ljutkasto, i oseća se nota svežeg duvana. Ima manji nivo tanina i veoma je zahvalna za starenje i sazrevanje u drvenim buradima.

Tempranilo je u Španiju došao zahvaljujući misionarima iz Burgundije, a dobio je ime od španske reči temprino, što znači rano, i slikovito govori o njegovom ranom sazrevanju. I kao mlado, ovo vino je veoma pitko sa umerenom težinom u svom telu. Može da bude dobro izbalansiran finim voćnim aromama sa blagom svežinom u kiselosti, ali u zavisnosti od toga u kom regionu, na kakvom zemljištu i u kojim klimatskim uslovima raste. U poslednje vreme veoma je popularan i u Argentini, Cileu i Kaliforniji.

Kaberne sovinjon (Cabernet sauvignon)

Kaberne sovinjon je jedna od najznačajnijih sorti u svetu i mnogi ga zovu „kraljem crnog grožda“. Ovo je dominantna sorta u jednom od najboljih vinskih regiona sveta, u Bordou. Takode, veoma je popularan u skoro svim vinskim regionima širom sveta. Ova sorta proizvodi odlično vino, koje je puno tanina, ima veliki potencijal starenja, prosečno od 5 do 10 godina, kada i dostiže vrhunski ukus. Obično se meša sa drugim sortama da bi povecalo svoju kompleksnost. Kaberne sovinjon je tamnije grožde sa debelom korom, daje prosecan prinos i zahteva malo laganiju, toplu klimu. Njegove prepoznatljive karakteristike su arome tamne trešnje, kedrovine, duvana i crne ribizle, a ako raste u hladnijim uslovima može dobiti i note zelenog bibera i masline. Većina proizvodača ga ostavlja da odleži u hrastovom buretu, kako bi dostigao svoju kompleksnost. U raznim klimatskim uslovima i na razlicitom zemljištu na kojem raste, daje i različite karakteristike, ali ipak uspeva da zadrži deo svojih osnovnih karakteristika. Njegova aroma crne ribizle briljantno se slaže sa vanilom i ljutkastim ukusom koji dobija od hrastovog bureta, a naročito od barik bureta zapremine 225 litara, dok američki hrast kaberne sovinjonu daje izraženu notu vanile. Kako ne bi došlo do prezrevanja, mnogi proizvodaci ga ostavljaju da stari kombinovano u novim i starim buradima.

Merlo (Merlot)

Merlo je blizak rođak kaberne sovinjona, a najbolje rezultate daje u francuskim oblastima Sent Emilion i Pomerol. Sadrži manje tanina i proizvodi vino koje sazreva mnogo brže, i koje je mekše u svom sastavu i gradi. Može da raste u hladnijoj klimi, ali je prilicno osetljiv na gljivice i druge bolesti. Merlo voli topliju klimu, ali velike vrućine mogu da dovedu do prebrzog sazrevanja, što može da uguši njegovu divnu notu šljive. Merlo zahteva hladnije i vlažnije zemljište, naročito u letnjim danima, jer suvo zemljište ne daje groždu da ispolji karakteristike koje su bitne za njegov buke. Merlo koji raste na krečnjačkom zemljištu daje veoma elegantna vina parfimisanog stila. Ova vina su meka, voćna i glatka u svojoj gradi, a u bukeu sadrže komponente zrelog bobicastog voća. Dobro su zaokružena, tamne i pune boje, imaju izražene arome crne ribizle, trešnje i metvice, a mogu biti i malo ljutkasta. Pojedini merloi mogu imati dug period starenja, a vecina njih spremna je za konzumiranje nakon četiri do osam godina odležavanja.

This entry was posted in Reč sommeliera. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Arome crvenih vina
Karakteristike sorti belog grožđa
Zabeleške brodskog sommeliera
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS