Enografija

Crvena vina Riohe

Beber este vino, es como hablar con Dios…

(Probati ovo vino je kao da pričate sa Bogom…)

Obilazeći čuvene španske vinarije često ćete čuti ovu rečenicu, ali verujte da to nije samo puka fraza kojom vinari hvale svoja vina. Naime, španska vina iz godine u godinu veoma napreduju po kvalitetu, a samim tim stiču i sve više poštovalaca i među stručnom javnosti i među uživaocima. Za to postoji mnogo razloga, kako u istoriji tako i u samom duhu Španaca

Oni zapravo kada govore o proizvodnji vina koriste glagol elaborar, koji znači razvijati, elaborirati, a ne glagol fabricar, koji znači proizvoditi. Tako je i bilo kroz istoriju, jer su se španska vina oduvek razvijala – od prosečnosti i masovne produkcije do današnjih fantastičnih vina, među kojima se može pronaći i nekoliko pravih bisera ravnopravnih rivalima iz Bordoa, Toskane, Burgundije…

Španija je zemlja jednog paradoksa, jer ima najveću površinu pod vinogradima na svetu, a tek je treća svetska sila u proizvodnji i to posle Italije i Francuske. Pod vinogradima je oko 1,2 miliona hektara, ali veliki broj čine veoma stari vinogradi sa vrlo niskim prinosima, zasađeni na ekstremno suvom i neplodnom zemljištu. Registrovano je više od 600 autohtonih sorti grožđa, od kojih nekih dvadesetak čine preko 80% ukupne proizvodnje. Španski DOC (Denominacion de Origen) sistem zakonske regulative prvi put je primenjen 1932. godine a revidiran 1970. i vrlo je sličan francuskom AOC sistemu koji štiti vina sa određenih geografskih lokaliteta. U suštini, francuska vinska filozofija imala je najveći uticaj na ukupni razvoj španskog vinarstva.

Kad je reč o Riohi (Rioja), to je sigurno najčuveniji vinski region ove zemlje. Samo ime Rioja datira još iz XI veka i verovatno dolazi od imena Rio Oja, jedne od pritoka reke Ebro, mada postoji još nekoliko verzija od kojih jedna kaže da je ime izvedeno iz reči roja (crveno), gde se misli na crvenu boju zemljišta ove regije.

Rioha se prostire 120 kilometara uz tok reke Ebro i pod zasadima vinograda je više od 50 hiljada hektara. Proizvode se i bela i roze vina, ali je regija svoju reputaciju stekla crvenim vinima koja će i biti glavna tema ovog broja. Jedan od glavnih atributa vina Riohe i njihov prepoznatljiv potpis jeste odležavanje u hrastu. Ovu tehniku Španci su usvojili od svojih prvih komšija Francuza, tako da se ta tehnika pominje još davne 1780. godine, kad je jedan od vinara primenio tehniku koju je nazvao metod bordelaise. Ime tog vinara je Manuel Quintano i za razliku od kolega iz Bordoa njegova vina su odležavala i razvijala se u velikim buradima. Nešto kasnije ta tehnika se više približila bordoškom stilu, te su dvojica osnivača možda i najpoznatijih vinarija Riohe, Marques de Murrieta i Marques de Riscal svoja vina čuvali i negovali u malim hrastovim buradima poput onih u velikim šatoima Medoka. Upravo tada, na kraju XIX veka, za francuske vinare su nastupila teška vremena jer se spremala najezda filoksere koja je kasnije skoro potpuno uništila sve vinograde po Francuskoj. A pošto su Francuzi navikli da im vino bude sastavni deo svakodnevice, došlo je do povećane potražnje vina iz okolnih zemalja jer su francuski vinogradi bili devastirani.

Francuski trgovci su najbliži izvor pronašli upravo u Riohi i u to vreme je površina pod vinogradima u ovoj regiji porasla za neverovatnih 18 hiljada hektara. Međutim, dešavalo se da su neki od tih trgovaca vinom i ostajali u Španiji, gde su kupovali imanja i započinjali proizvodnju vina; ona su, naravno, po svom stilu jako podsećala na vina koja su se do tada proizvodila u Bordou.

Ipak, taj nagli uspon se katastrofalno završio početkom dvadesetog veka, kada se filoksera proširila i na Pirinejsko poluostrvo. To se desilo 1901. godine, a u narednih nekoliko godina više od 70% vinograda Riohe je bilo uništeno, što je značilo potpuni kolaps do tada obećavajućeg tržišta. Ubrzo je počeo i Prvi svetski rat, pa Španski građanski rat i na kraju Drugi svetski rat, tako da je glad naterala Špance da velike površine pod vinogradima raskrče i tu posade žitarice.

Ozbiljniji povratak vinarstvu usledio je oko 1960, a ubrzo je došla i 1970. godina koja se smatrala berbom veka – bio je to veliki povratak vina Riohe na svetsku scenu. Već tada je za tamošnje vinare odležavanje vina u hrastovim buradima bilo veoma važno, jer su smatrali da vina svoj pravi karakter dobijaju tek posle dugog niza godina provedenih u barik buradi. A onda su u vreme finansijskih teškoća Španci shvatili da im se mnogo više isplati da uvoze sirovo hrastovo drvo iz Amerike nego da iz Francuske uvoze gotovu burad; drvo se uvozilo iz Amerike u daskama koje su se sušile na vazduhu, a potom su španski pintari pravili barike na isti način kao i Francuzi. Taj sistem se održao do današnjih dana i upravo taj američki hrast daje jedan veoma prepoznatljiv potpis vinima Riohe i lakoću prepoznavanja na degustacijama naslepo.

Osim upotrebe američkog hrasta, specifičnost ovim vinima daje i izuzetno dugo odležavanje pre plasiranja na tržište, tako da je za crvena vina uobičajen period odležavanja od 4 do 10 godina (kod Francuza on iznosi dve do tri godine). U prošlosti je taj period bio i duži, kada su se vrhunska vina iz Riohe čuvala i dvadesetak godina pre flaširanja. Poznat je skoro neverovatan primer za današnje vinarstvo, kada je Gran reserva Marques de Murrieta iz 1942. plasirana na tržište tek 1983, punu 41 godinu nakon berbe.

Što se klime tiče, Rioha, iako se nalazi veoma blizu mora (stotinak kilometara), ne može da se pohvali mediteranskom klimom, već je odlikuje više kontinentalna klima. Zahvaljujući i svojoj nadmorskoj visini od oko 500 metara iznad nivoa mora, ta dodatna svežina se prenosi na vina. Oblast se može podeliti na tri velika podrejona: Rioja Alta, Rioja Alavesa i Rioja Baja. Najfinija vina i grožđe dolaze iz prve dve regije, koje su više okrenute ka severu i bliže su Atlantskom okeanu, pa ih samim tim odlikuje i nešto svežija klima. Rioha Baha nalazi se na jugoistoku regije i uglavnom daje vina sa višim sadržajem alkohola, a malo slabija na kiselinama. Što se tiče tla uglavnom je reč o glini, krečnjaku i peskovitom tlu.

Kada je u pitanju grožđe i sorte koje se ovde gaje, slično kao i u Bordou postoji neka standardna kupaža. Dominantna sorta po zasadima je tempraniljo (tempranillo) i moglo bi se reći da ono što je u Bordou kaberne sovinjon ili u Toskani sanđoveze, to je u Riohi tempraniljo. Ostale sorte koje učestvuju u blendu su garnacha, u Francuskoj poznatija kao grenache, i mazuelo koji francuzi zovu carignan (ponekad se u blendu može naći i manje poznati graciano). Sam tempraniljo dosta po karakteru podseća na pino noar – daje vina elegantne strukture, zemljanih i začinskih tonova i sa finim potencijalom za odležavanje. Garnachu odlikuje visok procenat alkohola u vinima i snažno i robustno telo, dok mazuelo daje vina robustne taninske strukture i visokog sadržaja kiselina. Generalno, vina Riohe odlikuje prepoznatljiva aroma vanile praćena vrlo karakterističnim i pomalo slatkastim mirisom, zatim zemljane i začinske arome, kao i arome ukuvanog voća i pekmeza.

Klasifikacija vina je veoma rigorozna, a crianza, reserva i gran reserva su pojmovi po kojima prepoznajemo nivoe kvaliteta i vreme odležavanja vina Riohe. Vrlo često slične pojmove možete naći i na bocama vina iz Novog sveta, ali kod njih ti pojmovi imaju potpuno drugačije značenje nego u Španiji. Naime, ne postoji zakonska regulativa koja u Čileu ili Argentini reguliše upotrebu ovih naziva pa tako vinari imaju slobodu da svoja vina okite ovakvim oznakama (uglavnom ih imaju vina iz posebnih vinograda ili specijalne rezerve samog vinara). Za razliku od njih u Španiji, a naročito u Riohi, ti pojmovi su vrlo striktno definisani i zaštićeni zakonom unutar Denominacion de Origen Calificada sistema klasifikacije.

Crianza vina su najmlađa ili svakodnevna vina. Lagana su i sveža, imaju izražen voćni karakter i proizvode se od grožđa koje dolazi sa dobrih, ali ne i najboljih vinograda. Zakonska obaveza je da provedu u buretu najmanje jednu godinu, a zatim i još jednu u boci. Ako budete obilazili Riohu možete probati i još mlađa i jednostavnija vina od onih sa oznakom crianza, a to su vina joven ili sin crianzas.

Reserva vina dolaze sa boljih vinograda, proizvode se od kvalitetnijeg grožđa i pružaju nam mnogo više od običnih i jednostavnih voćnih vina. Mada bi se pomislilo da su jača i robustnija, ponekad može da bude baš obrnuto. Velika koncentracija arome i pefinjenost je često prepoznatljivost ovih vina, a često se javljaju zemljane, kao i arome fine kože i suvog voća. Proizvode se samo u dobrim godinama, a što se tiče vremena odležavanja minimum je tri godine, od kojih jedna mora da bude u hrastovim buradima.

Gran reserva, najbolja španska vina, proizvode se takođe samo u najboljim berbama, iz stvarno najboljih vinograda Riohe i uglavnom čine ne više od 10% od ukupne proizvodnje vina u ovoj regiji. To su elegantna, kompleksna vina prefinjene strukture, izrazito zemljanih aroma, sa neverovatnim potencijalom starenja. Uglavnom se čuvaju u već korišćenim i pretežno neutralnim buradima i, iako je zakonski minimum pet godina odležavanja, od čega dve u buretu, većina gran reserve vina odležava osam do devet godina.

Može se ponekad desiti da na prednjoj etiketi nije jasno napisano o kojoj se klasifikaciji radi, ali na poleđini boce možete naći hologramske markice koje vam jasno govore o kom vinu je reč – crianza vina označena su markicom svetlije crvene boje, reserva tamnom bordo, a gran reserva tamnobraon markicom.

 

Što se tiče srpskog tržišta vina možemo reći da je ponuda dosta dobra, mada se poslednjih godina dosta vinskih kuća pojavljivalo i nestajalo. Najpopularnije su Faustino, Baron de Ley, Marques de Riscal, Ontanon, Dinastia Vivanco, Campo Viejo, Rincon de Navas, Darien, Emilio Moro.

Cene veoma variraju, tako da za crvenu Faustino Crianzu treba izdvojiti oko 760 dinara u maloprodaji, za Faustino Reserva blizu 1.700, dok je Gran reserva 3.700 dinara. Baron de ley Reserva će vas koštati između 1.200 i 1.300 dinara, Campo Viejo Crianza oko 900 dinara a Reserva do 1.400 dinara. Dinastia Vivanco Crianza košta 980 dinara u maloprodaji, a vina iz ograničene serije Vivanco Colection od četiri do pet hiljada. Ontanon Reserva je u maloprodaji blizu 3.200 dinara dok je Gran reserva oko 4.500 dinara. Cene su u restoranima više i kreću se u proseku za crianza vina od 2.000 do 3.000 dinara, reserva od 2.500 do 4.000 dinara, a grand reserva od 5.000 do 9.000 dinara.

 

 

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Enografija and tagged , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Slovenačka bela vina
Trentino-Alto Adige ili nekada Južni Tirol
Barolo

One Comment

  1. Posted December 9, 2012 at 2:08 am | Permalink

    Your means of describing everything in this paragraph is actually
    fastidious, every one be able to simply know it, Thanks a lot.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS