Izgubljena sorta
Iako je karmenjer (carmenere) jedna od najstarijih bordoskih sorti grožđa, zbog otežanog uzgoja u hladnijim klimatima sa povišenom vlažnošću vazduha, gotovo da je isčezao iz evropskih vinograda. Benefit karmenjera, osim duboke crvene boje, ogledao se i u izrezenoj aromi u dobrim godinama, koja je varirala od herbalne do nota animalnog. Činjenica da za potpuno sazrevanje karmenjer zahteva više ukupne toplote nego li bilo koja druga sorta, kao i nesigurno zametanje ploda nakon cvetanja, uslovili su da karmenjer nestane iz evropskih vinogorja.
Tokom 1850. godine, zajedno sa ostalim sortama, karmenjer sa francuskim iseljenicima stiže u Južnu Ameriku, pre kraha evropskih vinograda uslovljenih pojavom filoksere. Ono što je zadesilo karmenjer, identično je situaciji sa malbekom. Obe sorte su bile dominantne u Francuskoj, prebacene su u Južnu Ameriku sredinom XIX veka, i obe su postale veoma bitne za vinarstvo Latinske Amerike, dajući jedinstvena vina. Poslednja sličnost ogleda im se u tome što su obe gotovo zaboravljene u svojoj postojbini, a van Južne Amerike gaje se u minimalnim količinama. Dok se malbek prepoznaje kao argentinska sorta koja daje velika vina izrazenih voćnih i začinskih aroma, karmenjer je „tipicni Cileanac“, nežnija sorta, meksih tanina i herbalnih aroma.
Najveće površine pod ovom sortom zasađene su u Čileu (oko 4.000 ha), mada je u mnogim vinogradima karmenjer pomešan sa merloom – karakterišu ih mnoge sličnosti u fizioloskom pogledu. Nedoumice su otklonjene tek nedavno, 1994. godine, kada je francuski ampelograf Jean Michel Bourisiquot ukazao na evidentne razlike među pomenutim sortama. Osim Latinske Amerike, karmenjer se uzgaja i na severu Italije, a neznatno i na Severnoameričkom kontinentu.
Danas je sve više vinara/vinogradara u Evropi zainteresovano za obnavljanje vinograda karmenjera, možda i pod uticajem priča o „globalnom otopljenju“.
Tip vina:
Kako opisati karmenjer – najjednostavnije, a najslikovitije, kao mešavinu merloa i kaberne frana. Odlikuje se mekoćom i somotastom strukturom tipičnim za najkvalitetnija vina od merloa, ali sa jakim herbalnim primesama, karakterističnim za kaberne fran.
Poreklo:
Jedna od najstarijih poznatih evropskih sorti vinove loze, dugo je smatrana polaznim varijetetom kaberne sovinjona. Poznata je i pod nazivom grande vidure što unosi dodatnu pometnju, ukoliko se zna da je i kaberne sovinjon često nazivan vidure. Neki autori smatraju da bi karmenjer mogao biti i biturica, sorta grožđa uzgajana u drevnom Rimu.
Boja:
Termin karmenjer potiče od francuske reči crimson (karmin), upravo zbog potencijala bojenih materija u grožđu. Po boji, vina od karmenjera uglavnom podsećaju na vina od kaberne frana, i u zavisnosti od klimatskih uslova tokom sazrevanja grožđa, boja može varirati od izrazito prozirne rubin crvene pa do crveno-ljubicaste, jakog intenziteta, kada grožđe uspe potpuno da sazri.
Opis:
Vina proizvedena od karmenjera uglavnom se koriste za kupaziranje sa vinima od drugih sorti, dok se sortna vina mogu naći uglavnom samo u Čileu. Tanini su meki, nenapadni i lako se uklapaju u strukturu tela vina. Aromatski kompleks varira od izrazito zelenih, herbalnih aroma, pa do aroma svežeg crvenog voća, u zavisnosti od karakteristika berbe.
Sazrevanje vina:
Odležavanje u novoj hrastovoj buradi pitanje je kompromisa. Naime, taninska struktura najčešće ne može da podnese dugo sazrevanje u drvenim sudovima, ali zbog zelencivih aroma, nije redak slučaj da karmenjer odleži i više godina pre pustanja na tržiste. Kao kupazno vino, karmenjer doprinosi mekoći i svezini finalnog vina.
Najbolje lokacije:
Grožđu karmenjera pogoduje veoma duga sezona dozrevanja u umereno-toplim i toplim klimatima. Tokom berbe i u zimskom periodu, loza pokazuje znake slabosti ukoliko se izloži velikoj količini vlage. Posebno je izrazeno da na siromašnim terenima, na kojima je neophodno navodnjavati lozu, povišena koncentracija vlage favorizuje akumulaciju perkusora herbalnih i aroma zelenog bibera. Takođe, karakteristično je da grožđe mnogo ranije akumulira veliku količinu šećera, pre nego sazru taninske materije, te je neophodno da je zona grožđa konstantno izložena suncu.
Slaganje sa hranom:
Mnogi vina karmenjera smatraju idealnim za slaganje sa vegeterijanskim jelima, ali svojom umerenom punoćom, izrazenom svežinom i laganijom strukturom, dobro ce ispratiti i razne paste, paštete, te jela od laganijih crvenih mesa.
