Teroar vs. klimatski faktori
Opisujući niz činioca koji posredno ili neposredno utiču na dinamiku promene posmatranih parametara u grožđu, njihovu sintezu i modifikaciju, kao i prelazak u vino kao finalni proizvod, pomenuo sam da su velike razlike u stavovima istraživača i proizvođača širom sveta. Primat se daje jednim ili drugim faktorima, a u ovom nastavku ukratko ću opisati ostale relevantne klimatske činoce – padavine, intenzitet svetlosti i zasenčenje, vetrovitost, kao i stvaranje specifičnih mezoklimata.
Padavine i navodnjavanje
Većina kvalitetnijih vina proizvodi se u rejonima sa ukupnim godišnjim padavinama ispod 700 do 800 mm, a podaci ukazuju da previše padavina, ili intenzivno navodnjavanje, bitno utiču na smanjenje kvaliteta. Za ovo postoji nekoliko objašnjenja.
Kiša, naročito nakon faze „šarka“, uz dodatnu vlažnost vazduha, utiče na pucanje pokožice bobice te pojačanu mikrobiološku aktivost, pojavu botrytis-a i ostalih patogenih plesni. Od oštećenog grožđa proizvode se vina nižeg kvaliteta. Takođe, kiša ili njene posledice mogu inicirati raniju berbu grožđa, koje na preradu ide nedovoljno zrelo.
Postoje i dokazi da velika količina padavina odlaže sazrevanje. Suficit vode nepovoljno utiče na rast i sazrevanje bobice u sve tri faze, a uticaj količine padavina daleko je veći nego uticaj temperature. Dokazano je da regije sa povećanom količinom padavina imaju niži potencijal sazrevanja nego što se može pretpostaviti, ako se u obzir uzme samo kretanje temperatura. Sličan efekat može da izazove i prekomerno navodnjavanje. Odloženo dozrevanje, zbog velike količine padavina ili navodnjavanja, pogotovo u alfa zonama, uzrok je što grožđe uopšte ne uspe da sazri, te se smanjuje potencijalni kvalitet vina. Takođe, ni stres izazvan nedostatkom vode ne podstiče uvek dozrevanje.
Dostupnost vode, sem na sazrevanje, može uticati i na druga svojstva loze koja su bitna za finalni kvalitet. Intenzivno navodnjavanje odlaže sazrevanje, utiče na delimično povećanje prinosa usled rasta zapremine bobica, utiče na porast ukupnih kiselina šire i smanjenje sadržaja antocijana, a usled konstantnog rasta lastara. Nasuprot tome, nedostatak vode ubrzava dozrevanje i utiče na smanjenje prinosa, zapremine bobice i sadržaja jabučne kiseline. Koliko je bitna količina vode pri vodenom stresu, još je bitnije odrediti trenutak u kome treba dodati vodu biljci.
Intezitet svetlosti i zasenčenje
Količina fotosintetski aktivnog zračenja (PAR/FAZ) koje grožđe primi iznosi do 2.500 E/m2s kada je vedro, a 300 do 1.000 u uslovima kada je nebo prekriveno oblacima. Fotosintetski optimum je PAR od 700 E/m2s , a 15 do 30 je tačka kompenzacije svetlosti kada list troši maksimalnu količinu ugljenih hidrata. Oblačno nebo može do te mere da smanji dostupno zračenje da se umanji transport produkata fotosinteze, a samim tim i utiče na strukturu bobice. Uopšte, intenzitet svetlosti raste sa smanjenjem geografske širine, iako letnji dan duže traje na većim geografskim širinama.
Većina istraživanja efekata svetlosti bavi se svetlošću unutar čokota, odnosno mikroklimatskim efektima, na koje čovek ima najveći uticaj. Sa druge strane, mnogo manje radova posvećeno je opštem uticaju svetlosti, ali mogu se očekivati sledeće posledice – više zračenja, bez obzira na to da li je u pitanju intenzitet ili trajanje, uticaće na povećanje prinosa i/ili sadržaja rastvorljive materije (šećera). Veća količina zračenja usloviće porast temperature, naročito na izloženim listovima i bobicama, što dovodi do povećanja fotosintetske i metabolitičke aktivnosti.
Vetrovi
Vetar može da slomi lastare i da utiče ograničavajuće na njihov rast, veličinu lista i gustinu stoma. Takođe, jaki vetrovi mogu da izazovu i efekat hlađenja, osim smanjenja stomalne provodljivosti i nivoa respiracije. Ukupan uticaj vetra, dakle, može da smanji intenzitet fotosinteze, a samim tim i količinu rastvorljive materije. Visoke pH vrednosti u grožđu iz vetrovitih oblasti u Kaliforniji posledica su jakih vetrova, odnosno, njihovog uticaja na smanjenje stomalne provodljivosti. Utvrđeno je da zaklonjeni čokoti u vetrovitim zonama imaju veću bujnost i rod u odnosu na izložene, imaju nižu pH vrednost i nivo kalijuma u širi, ali nije bilo uticaja na rastvorljive materije i ukupne kiseline. U određenim situacijama, na zaklonjenim čokotima truljenje grozdova dešavalo se mnogo češće.
Stvaranje mezoklimata
Mezoklimati predstavljaju modifikaciju normalnih klimatskih uslova određenog podneblja (makroklimata), usled lokalnih geografskih uticaja, ili usled ljudske aktivnosti (pravljenje zaklona za odbranu od vetra, grada, ptica, svetlosti…). Upotreba mezoklimata u uzgajanju loze koristi se odavno i o tome ima dosta podataka. Vinogradari u hladnijim područjima, kao što su Nemačka, Švajcarska i Austrija, često su morali da poboljšavaju klimatske uslove izborom mezoklimata nastalim na osunčanijim stranama. To što sa nekih od tih padina potiču najbolja vina sveta sugeriše da su idealni uslovi kreirani, te je iskustveno dokazano da je na njima: smanjena mogućnost pojave kasnih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva, uopšteno viša temperaturna suma i veća akumulacija toplotne energije, oceditije zemljište koje se brzo suši, pogotovo u proleće, a kao kombinacija navedenog, obezbeđena je duža i toplija sezona sazrevanja. Takođe, karakteriše ih i više kretanja vazdušnih masa, koja ne samo da umanjuju mogućnost pojave mrazeva, već bitno utiču i na smanjenje pojave bolesti loze.
