Francuski Argentinac ili argentinski Francuz!?
Iako malbek (malbec) potiče iz Bordoa, danas samo četiri od ukupno 60 klasifikovanih grand cru satoa koristi ovu sortu u svojim kupažama. Iako je u Kaoru dominantna sorta, nakon velikog mraza 1956. godine gotovo da je nestao iz tamošnjih vinograda. Iako je proslavio Argentinu i postavio je na mapu svetskih proizvođača vina, akcijom krčenja vinograda tokom 80-ih godina XX veka površine su desetkovane. Pa, ipak je opstao.
U Medoku se malbek danas obično koristi da kupažama doprinese svojom bojom i taninima, a mnogi čak smatraju da bi potpuno nestao iz bordoskih vinograda kada bi se peti verdo lakše uzgajao. Kao dominantna sorta može se naći samo još u Kaoru, gde su vina tamna, rustična, veoma ekstraktivna, meka, sa aromom zemlje i duvanskog lista, a da bi vina nosila oznaku geografskog porekla ove oblasti neophodno je da u njima bude minimum 70% malbeka.
Kada tako čuven i postovan region kao što je Bordo odustane od neke sorte, tesko da će se iko u svetu uhvatiti u problematiku uzgajanja iste. Međutim, preferencija Argentinaca za moćnim, potentnim vinima učinila je malbek nacionalnom sortom.
Malbek je u Argentinu prenešen neposredno pre pojave filoksere u Evropskim vinogorjima, te je uzgajan na sopstvenom korenu, bez kalemljenja. Međutim, s obzirom na to da je filoksera zahvatila i Argentinu, novi zasadi malbeka zasnivaju se na otpornoj podlozi od americke loze.
Argentinci često speluju „malbeck“, a proizvode vina aromatskog kompleksa sličnog evropskim vinima od ove sorte, ali mnogo interesantnije strukture – meksa, zaokruzenija, somotastija, i često ih porede sa merloom novog sveta. Uočljiva razlika je i u dugovečnosti vina – dok se francuski malbeci smatraju relativno kratkotrajnim, malbeci iz Argentine mogu godinama da sazrevaju u boci. Takođe, ali na manjim površinama, malbek se može naći i u Čileu, Kaliforniji i Australiji, gde se češće kupazira sa dominantnijim crnim sortama.
Ukratko, malbek je moćne strukture i velike voćnosti, zahvalan za fermentaciju i sazrevanje u dvrenim sudovima, sa mnogo tanina da vas opomene da pijete veoma ozbiljno, ali istovremeno meko, somotasto, zaokruženo vino. Po stilu, vino slično ozbiljnim bordoskim kupazama, ali intenzivnije vočnosti, živosti i svežine.
Loša nomenklatura:
Jedan od razloga zašto je malbek izgubio na značaju u Francuskoj jeste i loša nomenkaltura. S obzirom na to da je nekada uzgajan sirom Francuske poznat je pod 400 sinonima, što samim tim umanjuje njegov značaj, odnosno autentičost i prepoznatljivost.
Tip vina:
Kao jedna od tradicionalnih bordoskih sorti malbek se po karakteristikama može svrstati između merloa i kaberne sovinjona. S obzirom na to da sazreva polovinom sezone (s početka treće epohe), vinu može da donese duboku i intenzivnu boju, značajnu količinu tanina i veoma karakterističnu aromu sljive, koja povećava kompleksnost kupaža.
Poreklo:
Potiče iz Bordoa, a poznat je i kao cot, a u Kaoru i kao auxerrois, mada postoje stotine različitih lokalnih sinonima jer je nekada malbek bio uzgajan sirom Francuske. Osetljivost na mrazeve, kao i često prskanje bobice tokom dozrevanja osnovni su razlozi zbog kojih je malbek počeo da isčezava iz francuskih vinograda.
Boja:
Daje intenzivna vina, često boje mastila, koja se najčešće koriste u kupažama. U zavisnosti od regije iz koje dolazi, kao i stila vina, boja je tamnocrvena sa ljubičastim nijansama. U Bordou se kupazira se merloom i kaberne sovinjonom, dok se u dolini Loare češće spaja sa gameom i kaberne franom.
Opis:
U bordoskoj regiji, odakle potiče, malbek se koristio isključivo kao jedna od „začinskih“ sorti u čuvenim kupažama, pre svega zbog specifičnog aromatskog doprinosa. Međutim, veoma su rasprostanjena i sortna vina, pre svega iz Mendose u Argentini, kao i iz oblasti Kaor u Francuskoj. Dok su francuski malbeci agresivnih tanina, gotovo trpki, izrazene koncentracije i umerene arome, argentinska vina su bogata, meka i somotasta. Aromatski kompleks varira od reduktivnih, zemljanih tonova, do arome izrazito zrelog voća, dzema, pa i ljubičice, u vinima od grožđa sa najviših ekspozicija.
Sazrevanje vina:
Najčešće arome dobro sazrelog malbeka podrazumevaju: višnju, trešnju, šljivu, kafu, čokoladu, kožu, pa i malinu, a sa odabranih lokaliteta malbeci se karakterišu intenzivnim mirisom na ljubičicu. Poželjno je sazrevanje u hrastovim sudovima, iz kojih se ekstrakcijom vanile povečava kompleksnost arome vina.
Najbolje lokacije:
Premda nije pozna sorta, s obzirom na to da ga karakterisu veoma krupne bobice, tanka i meka pokožica, potrebna mu je dobra osunčanost i velika temperaturna suma da postigne potpunu zrelost. Iskusniji argentinski vinogradari tvrde da je Malbeku neophodno mnogo vremena da sazri, iako nivo šećera u bobici na to ukazuje mnogo ranije. U suprotnom, nedovoljno zrelo grožđe daje zelenčiva vina bez prepoznatljivog mirisa šljive i anisa.
Vinogradi malbeka u Francuskoj najčešće se nalaze na blagim padinama jugozapadne orijentacije, dok se u Argentini gaji na platoima, na nadmorskoj visini od oko 950 metara.
Slaganje sa hranom:
Da li zbog snažne strukture, živosti i punoće, ili zbog regionalne sinergije, tek u gastronomiji se vina malbeka smatraju neizostavnim pratiocem dobrog bifteka. Odlično ce ispratiti i sva jela bazirana na jakim crvenim mesima, pecenja, ali i koncentrisanije deserte na čokoladnoj osnovi.
