Zaboravljeni bordoski začin
Petit verdot je autohtona sorta zapadnog dela bordoske vinogradarske regije, gajena u Medoku mnogo pre kabernea. Jedna je od pet tradicionalnih crnih sorti grožđa pomenutih vinogorja, ali je, kao i malbec, petit verdot vremenom izgubio na važnosti, dok su dominantniji u vinogradima Bordoa postali cabernet sauvignon, merlot i cabernet fran.
U prošlosti, peti verdo (petit verdot) korišćen je kao zacinska komponenta mnogih bordoskih kupaza. U povoljnim klimatskim uslovima, kada uspe da potpuno sazri, karakterisu ga izuzetno visok sadržaj antocijana (bojenih materija), meki tanini i arome egzotičnog voća i začinskog bilja. Međutim, i pored svih prednosti i dobrih karakteristika, tendencija da grožđe najčešće ne uspe da potpuno sazri u relativno hladnoj bordoskoj klimi, postala je uzrok frustracije mnogih proizvođača u regionu. Osim problema sa sazrevanjem, peti verdo karaktrise i prisustvo sitnih, zelenih, besemenih bobica, ukoliko su vremenski uslovi pri cvetanju bili nepovoljni, što ukazuje i na poreklo imena ove sorte: petit (mali) i verdot (zeleni). Rezultat toga jeste konstantno smanjenje površina vinogada pod peti verdoom u drugoj polovini 20. veka.
Međutim, nije sve izgubljeno za ovu sortu. Tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka vinari iz Kalifornije i Australije, zasićeni kliseom, odnosno kupaziranjem vina od osnovnih, tradicionalnih bordoskih sorti, spontano su počeli da sade peti verdo u svojim vinogorjima. U toplim i suvim mikroklimatima Južne Australije i Severne Kalifornije, gde se mogućnost potpunog sazrevanja grožđa ne dovodi u pitanje, peti verdo ne samo da je opstao, već se pokazao i veoma uspešnim. Površine vinograda pod ovom sortom konstantno rastu u oba regiona, a poseban značaj proučavanju ove sorte pridaje se i u Južnoafrickoj Republici. Dok mnogi vinari iz Novog Sveta i dalje koriste peti verdo za svoje kupaze kao začinsku komponentu u neznatnom procentu, sve je veci broj onih koji koriste grozde ove sorte vinove loze za proizvodnju jako obojenih, viskoko ekstrativnih i veoma aromatičnih, sortnih vina. U kulturama gde je veće i bolje („bigger is better“), kao što su Kalifornija i Australija, nije čudo da vina od peti verdoa postaju uzlazeca zvezda vinske industrije.
Tip vina:
Veoma ekstraktivna vina, umerene kiselosti sa značajnim sadržajem tanina.
Poreklo:
Peti verdo je sporadično saden po bordoskoj vinarskoj regiji, sa najvećom koncentracijom u vinogorju Medoka (Medoc). Ova sorta je poznata kao poslednja koja sazreva, ponekad čak i do dve nedelje nakon kabernea. Teška je i nezahvalna za gajenje, grožđe retko postize punu zrelost i veoma je osetljiva na rane jesenje mrazeve. Skoro je univerzalno prihvaćena sorta za kupaze, u kojima njen sadržaj retko prelazi 10 %.
Boja:
Po boji, koja je crveno-ljubičasta i jakog intenziteta, kao i po slatkastom mirisu i aromi, vina peti verdoa slična su vinima sorte sira (syrah). U južnim krajevima čak i dobri poznavaoči često ne razlikuju ove dve sorte.
Opis:
Ovo grožđe debele pokozice daje vina sa taninima koji stezu usta i toliko su moćni da vas često ostave napućenih usana. Aroma je veoma snazna, sa tonovima zemljanog, kože, dima, duvana Na ukusu, karakteristični su dim, začini, mineralni tonovi, kao i biberast karakter. Zahvaljujući visokom sadržaju tanina, za čije omekšavanje je neophodno dugo odležavanje u hrastovini, vinima često nedostaje voćna završnica.
Sazrevanje vina:
Svako vino sa ovolikom količinom tanina ima potencijal za odležavanje decenijama, i zato podrazumeva dugotrajno odležavanje u novoj hrastovoj buradi. Zato se peti verdo i koristi u kupazama, kako bi se vinu dodali telo i struktura, a vina koja sadrže peti verdo zahtevaju više vremena za sazrevanje i omekšavanje.
Najbolje lokacije:
Kao i kod većine sorti vinove loze, najbolji su topli sunčani dani i hladne noci. Gaji se na oceditim, siromasnijim i plicim zemljistima. Ovo podstice biljku na borbu za potrebne minerale, i u tom procesu stiče jedinstvene aromatske karakteristike.
Slaganje sa hranom:
Zbog visokog sadržaja tanina u vinu, peti verdo se može konzumirati samo uz najrobusnija crvena mesa i stare, sazrele sireve..
