„Šta, svi čekaju da uđu?“ upitao me u subotu 08.11.2008. godine jedan od hrvatskih kolega na ulazu u Kurhaus, predivnu palatu iz doba KFK monarhije u kojoj se održava možda najelitnija manifestacija vezana uz vino i kulinarske delicije u Evropi.
Više od 6.000 posetitelja u tri je dana prošlo kraj štandova na kojima je svoje proizvode izabrane od strane komisija WineFestivala nudilo na degustaciju više od 500 vinara i 124 proizvodača delikatesa iz Italije i ostalih delova sveta. Nije im bilo teško platiti čak 80 evra za jednodnevnu posetu, niti čekati pred ulazom i do 45 minuta da bi se u neverovatnoj gužvi pokušali koncentrisati probajući najbolje od najboljeg. Ove je godine manifestacija posebno uspela i to ponajviše zbog umanjene posete – naime, „Merano“ je ove godine zabeležio pad od 14 % (što mi kao posetitelji nismo baš previše osetili) čime je omogućena nešto „komotnija“ degustacija.
Teško je reći šta je ove godine bio highlite meranske manifestacije – pune sale sva tri dana i otvorenih preko 50.000 boca vina, prisutnost Michel Rollanda, jednog od najtrazenijih enologa sveta, aukcija vrhunskih vinskih rariteta, prepuna sala za degustaciju toskanskih cigara, neverovatna live-aukcija belog tartufa iz Albe koji je ove godine dostigao cenu od čak 1.000 evra za 100 grama, ili trodnevna prezentacija poznatih kuvarskih ikona u „Merano areni“ sa fenomenalnim organizatorom i animatorom Luigi Cremonom, koji je između svih tih brilijantnih kuvara uspeo do Merana „dovući“ i legendarnog Heinz Becka, glavnog kuvara, odnosno „šefa“ jednog od ponajboljih talijanskih restorana „La Pergola“ u Rimu. Treba spomenuti i fantastičnu prezentaciju Chateau Margaux iz 1984 sljubljenog sa cigarom „Davidoff Chateau Margaux“ iz iste godine – uprkos ceni od 100 evra degustacija je bila unapred rasprodata!
A sve je počelo jako skromno, ne tako daleke 1992, kada je grupa ljubitelja vina u hotelu „Palace“ u Meranu po prvi put okupila pedesetak najboljih vina sa željom sirenja vinske kulture. Godine uspeha napravile su prestizan, ali i unosan posao za gospodina Dr. Helmuth Kochera koji je postao vodeća osoba meranskog sajma.
Desetak komisija sirom Italije i Evrope tokom cele godine degustira vina i delicije, sa samo jednim zadatkom – pronaći najbolje.
Tako izabrani proizvodači pozivaju se u Merano pod istim uslovima, bez obzira na veličinu ili regiju iz koje dolaze. U većini slučajeva na ovakvim i sličnim manifestacijama izlagači dolaze iz komercijalnih razloga tražeći mogućnost za prodaju i plasman svojih proizvoda. U Meranu je drugacije! Izabrani izlagaci dolaze prvenstveno zbog imidza i mogucnosti da vrlo kvalitetnoj publici priblize viziju i filozofiju po kojoj rade, dobijajuci tako u direktnom kontaktu konkretno misljenje o njihovim proizvodima.
Po očekivanju, prva dva dana najveću pažnju privukli su vinari iz udruženja „UNION DES GRANDS CRUS DE BORDEAUX“. Njih 42 predstavili su u prvom redu mlada vina iz berbe 2006 i 2005, iako su se mogla probati i starija vina. Posebno bih izdvojio Chateau Angelus iz berbe 2005, Chateau Pontet-Canet iz berbe 1995 kao i Chateau Leoville Poyferre iz 1999 godine – bili su savrseni.
Meni najdraži doživljaj i možda jedinstvena prilika za svakog od prisutnih bila je vodena degustacija najboljih austrijskih vina, u organizaciji legendarnog novinara i jednog od najvećih stručnjaka za vina iz Austrije i Njemačke, Gianluce Mazzella.
Predstavljena su vina koja su po svemu sudeći nešto posebno, izrazito karakterna i s neverovatnom kompleksnošću. I onda, kada se nađete ispred jedne takve čaše „Pichlerovog“ rizlinga Unendlich i vreme može da stane!
Ove je godine Hrvatska takode bila zastupljena u Meranu. Osim već etabliranih vinara iz Istre koji nekoliko godina prisustvuju manifestaciji (Coronica, Demijan, Kabola, Kozlović i Matošević), ove godine bilo je čak desnaest vinara koji svojim kvalitetom pripadaju vrhu hrvatskog vinarstva. U delu rezervisanom za vinare koji na „neki drugi način“ ili u posebnim uvijetima stvaraju svoje kreacije, nazvanom „Vinis Extremis“ svoje su mesto nasli Giorgio Clai iz Istre i porodica Bura s Peljesca. U razgovoru s pojedinim vinarima osetilo se oduševljenje i ponos da su prisutni u Meranu i da konacno u Hrvatskoj u organizaciji 1001 delikatesa možemo očekivati manifestaciju na tako visokom nivou.
U ponedeljak, treceg dana festivala, grupu iz Bordoa zamenila je grupa elitnih austrijskih vinara čija vina u poslednjih nekoliko godina pripadaju samom vrhu svetskog vinarstva. Izuzetno nam je drago bilo susresti se sa vinima F.X. Pichlera, Brundelmayera, Alzingera …
Uz njih, čast da probamo njihova vina pružilo nam je i udruženje vinara iz Alzasa, sa svojim fenomenalnim tramincima i sivim pinoima.
No, kako nije sve u vinu, tu je i „Culinaria“, prostor u kojem 124 izlagača izlaze svoje delikatese u jednom „italijanski osmišljenom haosu“ – od maslinovog ulja i čokolade do fenomenalnih sireva i testenine. Kriterijum po kojem su izabrani sasvim je jednostavan – moraju biti savršeni! Ovde je na jednom mestu sakupljena najbolja hrana na tržištu.
I šta reći na kraju, odnosno na početku priprema za sledeći WineFestival.
Sigurno postoji mnogo sajmova i manifestacija vezanih uz enogastronomiju, no, samo je jedna rezervisana za najbolje. Samo ovde, u gradicu na severu Italije, posetioci i izlagaci spremni su da istrpe neverovatnu gužvu i uslove koji su za sve jednaki, pričajući priču o najboljima. Drago mi je da sam i ja deo te priče i nadam se da ću ovo petnaestogodišnje iskustvo i znanje moći preneti u Hrvatsku i pomoći u kreiranju možda najvažnije vinske manifestacije u regiji.
