Berba 2011. – Još jedna velika godina

Nakon sumiranih rezultata o preradi grožđa iz prethodne berbe mnogi su jednostavno želeli da zaborave 2010. godinu i okrenu se pripremama za nastupajuću sezonu. A 2011. je bila još jedna velika godina za vinare u Srbiji, naročito kad je reč o crvenim vinima

S početka 2011. oštra zima lagano je odlagala početak rezidbe za drugu polovinu februara, odnosno početak marta, u većem delu Srbije. Snežni pokrivač umanjio je opasnost od izmrzavanja mladih zasada i povlačio se sve do kraja marta, u zavisnosti od terena.

U drugom kvartalu, opšti utisak je bio da će godina kasniti, bar desetak dana u odnosu na prethodnu. Početak razvoja lastara, pa sve do cvetanja, u većem delu Srbije protekao je uz odlične uslove, sa dovoljno vlage, na prosečnim temperaturama. Bilo je važno da se na početku loza zaštiti od grinja, a promenljivo vreme u maju i junu bitno je uticalo na modifikacije u godišnjem planu zaštite. Sporadično se javljala pepelnica, ali je sezona bila relativno jednostavna za zaštitu vinove loze, osim što je zahtevala dnevno prisustvo u vinogradu – ali nije li uvek tako?

Visoke dnevne, pa i noćne temperature u julu ubrzale su rast loze i nametao se zaključak da je amortizovano kašnjenje sezone vegetacije, uočeno s početka proleća. Međutim, nakon „potrošnje“ akumulirane vlage iz zemljišta, dugi period bez padavina uslovio je znatan stres suše. S obzirom na to da se najveći deo vinograda u Srbiji ne navodnjava, agrotehnika se svela na taktiziranje u obradi. Nije bilo uputno otvarati zemljište, te se u masi vinograda borba sa korovskim biljkama svela na košenje, sve do prvih avgustovskih kiša.

Problem sa visokim dnevnim temperaturama nastavio se i u avgustu, te je berba šardonea u mnogim mladim zasadima krenula već nakon 25. avgusta, uslovljena brzim padom ukupnih kiselina i skokom pH vrednosti. U starijim zasadima na višim terenima, odnos zrelosti, sadržaja šećera i kiselina nešto je bolji, te su odlike sezone sazrevanja veoma precizno prikazale razlike među pojedinim podnebljima. Sa sovinjonima se krenulo s početka septembra, pa sve do polovine, ali je aromatski profil grožđa, usled „tople godine“ pomeren ka zrelijem i intenzivnijem, te je opšti zaključak da je godina „teška“ za sovinjone. Frankovka je bila izvrsna, a u retkim vinogradima sa gameom u centralnoj Srbiji, postignuti su definitivno najbolji rezultati ikada.

Za merlo se mogao birati dan berbe po volji, jer se aromatski profil školski menjao nakon postignute fiziološke zrelosti. Uglavnom je berba bila pomerena za početak oktobra. Kaberne fran je bio sladak i aromatičan, a od kaberne sovinjona koji je bran sve do 20. oktobra treba s pravom mnogo očekivati. Za razliku od belog grožđa, u crnim sortama, pogotovo kod kabernea, odnos sadržaja šećera i kiselina bio je mnogo povoljniji, te iako se godina može opisati kao topla i sušna, treba očekivati crvena vina za duge staze.

Ukratko, osim sveprisutnosti u vinogradu i igre sa trenutkom berbe grožđa belih sorti vinove loze, kako alkoholi ne bi dominirali, 2011. je još jedna velika berba za vinare Srbije!