Nemačka bela vina

Većinu ljudi kod nas, osim velikih poznavalaca, pomen Nemačke ne asocira na vrhunska vina, što je po mom mišljenju potpuno neopravdano. Nemačka je, naime, od davnina dom nekih od najboljih belih vina na svetu, istovremeno i nekih od najskupljih. Rajnski rizling, za koga slobodno možemo reći da je zaštitnik i tipičan predstavnik nemačkog vinarstva, već dugo u svetu nosi epitet „kralja belih vina“. Ova činjenica verovatno nije baš poznata kod nas, jer se ova sorta neopravdano svrstava u red vina slabijeg kvaliteta i cenovnog ranga.

Nemačka ima 13 vinskih regiona, od kojih svaki ima sopstveni stil vina, a vrlo često i od istih sorti grožđa. Uopšteno gledajući, najlaganija i najelegantnija nemačka vina rađaju se u regijama Mosel-Saar-Ruwer i Ahr. Donekle punija i moćnija vina proizvode se u regionima Mittelrhein, Nahe, Rheingau, Rheinhessen i Saale-Unstrut, dok se najmoćnija nemačka vina stvaraju u regionima Pfalz, Hessische Bergstrasse, Sachsen, Wurttemberg i Baden. Većinu nemačkih belih vina, a pod ovim uglavnom podrazumevam već pomenutog „kralja belih vina“ rizling, karakterišu šarmantne, nežne i plemenite arome, jako nizak procenat alkohola i vrlo prijatan balans kiselina i preostalog šećera koji je inače česta pojava kod nemačkih vina.

Nemačka je pre Drugog svetskog rata bila jedna od većih sila u vinskom svetu, međutim, negativan imidž koji je ova zemlja tada izgradila veoma loše je uticao i na vinarstvo. Tako su prvo počeli da propadaju mali proizvođači, pre svega oni koji su bili orijentisani na visok kvalitet, a polako je rastao udeo jeftinijih i masovnih vina na tržištu. Ipak, u poslednje tri decenije dešava se renesansa onih pravih, velikih nemačkih vina, pa su i tamošnji proizvođači sve više okrenuti kvalitetu a manje kvantitetu.

Danas je u Nemačkoj oko 100.000 hektara pod vinogradima. Nekada je više od 87%  bilo zasađeno belim sortama i tek oko 13% crvenim sortama. Ako bismo to uporedili sa ostatkom vinarskog sveta, odnos bi bio upravo suprotan.

Danas je odnos malo drugačiji i pod belim vinima je približno 65% , a 35% je pod crvenim sortama. Još jedna tipičnost odlikuje nemačku proizvodnju vina, a to je da je više od 85% vina proizvedeno samo od jedne sorte grožđa, a čije ime je i naznačeno na etiketama. To vam jasno govori šta možete da očekujete, kakve arome i kakvu strukturu vina.

Što se tiče klime, Nemačku odlikuje veoma hladna klima kad je uzgajanje grožđa u pitanju i svakako predstavlja jedan od najvažnijih faktora koji utiču na kvalitet vina. Uticaj klime, pogotovo u vreme berbe, daje pečat daljem razvoju vina, količini i snazi kiselina, njihovom balansu, količini šećera, razvoju aroma i punoći vina. Upravo na osnovu zrelosti grožđa i sadržaju šećera u bobici, trenutku berbe i naravno regionima, vlada Nemačke izradila je podelu nemačkih vina (ona je za većinu prosečnih ljubitelja izuzetno zbunjujuća). Da biste zaista mogli da uživate u nemačkim vinima trebalo bi da znate osnove te podele. Takođe, ako ste očekivali suvo vino, nemojte biti iznenađeni njegovom slatkoćom. Kad jednom spoznate način kategorizacije, onda vam to kasnije daje veliku prednost u izboru vina i njihovom uparivanju sa hranom samo na osnovu napisa na etiketi.

• Deutscher Tafelwein (nemačko stono vino) – To je najčešći tip vina i predstavlja jednostavna i svakodnevna vina. Ovakva vina ćete retko naći van Nemačke, jer se i ne izvoze.

• Deutscher Landwein (mogli bismo ga nazvati nemačkim regionalnim vinom, slično kao Vin de Pay u Francuskoj) – Ova vina dolaze sa veće regionalne odrednice i takođe ne predstavljaju bitan faktor na izvoznom tržištu.

• Qualitätswein bestimmter Anbaugebiete (QbA) – Vina koja predstavljaju prvi nivo kvalitetnih vina.

• Prädikatswein – Ova vina su se do nedavno, tačnije do avgusta 2007. godine zvala Qualitätswein mit Prädikat (QmP) i u suštini predstavljaju vina većeg kvaliteta. Grožđe za ova vina mora doseći određeni nivo zrelosti. Kako se nivo zrelosti povećava, povećavaju se i voćne arome i, naravno, cena.

• • Kabinett – Ova vina se proizvode od grožđa koje se bere nekoliko dana nakon onog za proizvodnju vina prvog nivoa kvaliteta i predstavljaju prvo grožđe koje ima predikat oznaku.

• • Spätlese – Vina koja bi se kod nas zvala „kasna berba“ i, uglavnom, se berba obavlja na nekih 12 do 14 dana nakon branja kabinett grožđa.

• • Auslese – Najpribližnije bi se moglo prevesti kao „probirna berba“ ili „selektivna berba“. Naravno, obavlja se u potpunosti ručno, jer berači biraju grozdove koji su dovoljno zreli i odvajaju ih od ostalog grožđa. Ovakvo grožđe ima veoma visok procenat šećera u bobici, pa su to vina koja odlikuje visoka slast.

• • Beerenauslese (biranje bobica, a Slovenci bi rekli „jagodni izbor“) – Obavlja se tako što se grozdovi ostavljaju na lozi i nakon auslese berbe. Na bobicama se razvija već pomenuta u prethodnim brojevima plemenita plesan botrytis, koja svojim životnim ciklusom uklanja vodu iz grožđa i time naravno povećava koncentraciju ukusa, aroma i šećera u bobici. Ova vina su veoma slatka i jako su dobra kao dezertna vina.

• • Eiswein (ledeno vino) – Proizvodi se od grožđa koje se prirodno smrzava i dostiže nivo slatkoće prethodne kategorije. I berba i presovanje obavljaju se dok je grožđe u smrznutom stanju. U ovom procesu led zadržava veliki deo vode iz bobice i slično kao kod berenauslese podiže koncentraciju šećera i aroma u bobici.

• • Trockenbeerenauslese („kasna probirna berba“) – Daje ekstremno slatka vina. Grožđe koje se koristi za ova vina više podseća na suve grožđice nego na pravo grožđe.

Osim ovih oznaka, na etiketama nemačkih vina možete naći i oznaku Trocken, koja se odnosi na suva vina. Vina sa ovakvom oznakom imaju manje od 9 grama preostalog šećera po litru. Halbtrocken bismo mogli prevesti kao polusuva i to su vina koja imaju od 9 do 18 grama preostalog šećera po litru. Uglavnom imaju jako visok nivo kiselina i odlikuju ih velika svežina i odličan balans kiselina i šećera.

Što se tiče sorti grožđa koje učestvuju u stvaranju nemačkih vina, ima ih ukupno oko 130, od čega je 100 belih sorti. Najzastupljenije bele sorte su riesling, muller thurgau i silvaner, a zatim i grauburgunder (pinot gris), weißburgunder (pinot blanc) i gewurtztraminer. Od crvenih sorti značajnije su zastupljene spatburgunder ili (pinot noir), dornfelder i blauer portugiser.

Kad je reč o srpskom tržištu vina, mislim da distributeri i uvoznici imaju jako težak posao kako bi približili ova vina prosečnom konzumentu. Upravo se zbog toga u poslednjih desetak godina pojavilo i ubrzo nestalo sa našeg tržišta nekoliko vina uistinu dobrih i poznatih nemačkih vinarija. Na našu sreću uvek postoje izuzeci od pravila, pa tako i danas sebi možemo da priuštimo nekoliko dobrih etiketa nemačkih vina.

Tako su trenutno dostupna vina vinarije Markus Molitor, poput Wehlener Klosterberg Riesling Kabinett, Zeltinger Himmelreich Riesling Kabinett, Zeltinger Sonnenuhr Riesling Spatlese Trocken, kao i vina vinarije Weingut Johannishof i to Johannisberg „V“ Riesling Kabinett i odlični Charta Riesling Rheingau.

Nedavno su Nemci pokušali da pojednostave svoju vinsku klasifikaciju, koja je inače vrlo komplikovana i to su uradili sa bojama folije oko čepa na boci.