Paradoks potcenjenog
Bela sorta semion je doživela najveće smanjenje površina proizvodnih zasada u poslednjih 100 godina. Na južnoj hemisferi sađena je greškom, umesto rizlinga; osnovna joj je karakteristika smanjena otpornost na truljenje. I zašto onda diskutovati o njoj? Upravo zato što se najcenjenija prirodna slatka vina Francuske, kao i najinteresantnija bela vina Australije, proizvode upravo od semiona!
Mnogi autori smatraju da je teško odrediti poreklo sorte semion, ali opšteprihvaćeno je mišljenje da potiče sa jugozapada Francuske. U Australiju je stigao u ranom XIX veku, a zna se da je od 1820. godine činio više od 90 odsto svih plantaža u Južnoj Africi, gde je bio poznatiji kao wyndruif, što bi značilo „vinsko grožđe“. Danas je u Južnoj Africi zastupljen na svega 1%, a čak je i u Čileu polovinom XX veka zauzimao 75 odsto površina!
Semion, koji je relativno lako uzgajati, bujna je sorta koja redovno rađa više od 10 tona po hektaru. Dobro je otporan na većinu bolesti vinove loze, a nešto osetljiviji je na crnu i sivu trulež. Grožđe sazreva rano, pa se u toplijim krajevima kao čest problem može javiti pinking pokožice bobice. S obzirom na to da je pokožica bobice veoma tanka, postoji opasnost da dođe i do ožegotina u toplijim krajevima. U sezoni sazrevanja najpodesniji je za podneblja sa toplim i sunčanim danima i hladnijim noćima.
Od semiona se proizvode teža, ekstraktivnija vina, uljane strukture, sa nešto nižim kiselinama, sa dobrim potencijalom za dalje sazrevanje.
Gde se gaji ?
U Francuskoj, semion se uzgaja uglavnom u bordoškoj regiji, gde se kupažira sa sovinjonom i muskadelom. Suva vina ovakvih kupaža poznatija su kao boredaux blanc i mogu se proizvoditi u apelacijama Pessac-Léognan, Graves, Entre-deux-mers, kao i u nekim manje poznatim vinogorjima.
U ovakvoj formi, semion je uglavnom prateća sorta, sa manjim učešćem u kupaži, u odnosu na sovinjon beli.
Međutim, u proizvodnji prirodno slatkih vina Bordoa, u oblastima Sauternes, Barsac i Cérons, najčešće je dominantna sorta. Za proizvodnju ovakvih vina, na grožđu semiona razvija se plemenita plesan – pozitivan oblik botritisa (botrytis cinerea) koja izvlačenjem vode kroz pokožicu obavlja koncentraciju pozitivnih elementata u bobici, a pre svega šećera i aroma. Semion je veoma raširen i u Australiji, naročito u oblasti Hunter Valley severno od Sidneja, gde je poznatiji bio kao Hunter River Riesling. Proizvodila su se četiri prepoznatljiva stila semiona: komercijalni (često u kupaži sa šardoneom ili sovinjonom belim), zatim slatki, poput onih u Soternu, te mineralniji, sa dugim potencijalom za sazrevanje, kao i jednako kvalitetno suvo vino koje je moglo na tržište ubrzo nakon berbe. Vina od semiona u ovoj oblasti nikada nisu sazrevala u hrastovoj buradi.
U Severnoj Americi površine pod semionom podložne su čestim promenama. U Kaliforniji je ciljano sađen za kupažiranje sa vinima od sovinjona belog, dok u državi Vašington pojedine vinarije planski uzgajaju semion za proizvodnju predikatnih vina – kasne i ledene berbe!
Sorta je sporadično sađena i po Argentini, a novi zasadi u poslednje vreme sreću se i na Novom Zelandu, gde razlika u dnevnim i noćnim temperaturama posebno pogoduje semionu!
U vinogradu
S obzirom na to da je semiona sve manje u novim zasadima širom sveta, stalo se i sa selekcijom varijeteta ove sorte, pa je komercijalno dostupno svega nekoliko potvrđenih klonova sadnog materijala. Zbog nedostataka mogućnosti za unapređenje, 2008. godine 17 čuvenih bordoških proizvođača, među kojima su i Château d’Yquem, Château Olivier, Château Suduiraut i Château La Tour Blanche, oformili su asocijaciju za uzgoj i dalje razvijanje varijeteta semiona iz sopstvenih zasada.
Australijski dom semiona
Hunter Valley u Australiji čini se kao novi dom semiona, gde se proizvode, po mišljenju mnogih, najinteresantnija bela vina Australije. Bran ranije, sa nižim potencijalom alkohola i bez sazrevanja u drvetu, semion pokazuje nezamislivu transformaciju sazrevanjem u boci. Nakon nekoliko godina, od neutralnih vina sa neretko povišenim kiselinama, metamorfozom u boci nastaju vina medastog karaktera sa aromama jezgrastog voća, koja će vas često prevariti, navodeći vas da pomislite da su fermentisala i sazrevala u hrastovini.
Najbolji primerci mogu napredovati u boci čak i decenijama!
Arome
Mlada vina semiona obično pokazuju citrusne note na mirisu, po limunu, lajmu ili često po zelenoj jabuci. U mladim semionima, osim citrusnih karakteristika mogu se uočiti i diskretne cvetne arome, kao i arome ananasa i kajsije.
Oni koji su sazrevali u boci, karakterišu se intenzivnijom žutom bojom, često mednom aromom i izuzetnom kompleksnošću na ukusu, sa veoma dugom završnicom i mekanim kiselinama. Idealno je rešenje za ljubitelje vina kojima ne prijaju preekstraktivni šardonei, a za koje su rizlinzi previše aromatični za svakodnevno konzumiranje.
Slaganje sa hranom
Izvrsna sorta za ljubitelje vina koji su spremni da eksperimentišu!
Kao mlado vino, odličan je za topao letnji dan, serviran uz sveže plodove mora. Nakon nekoliko godina, odlično će se složiti sa dimljenim lososom, pastrmkom, a naročito sa piletinom u belim sosovima. Prirodno slatka vina, odnosno kasne berbe u kojima je semion nosilac kupaže, često su dovoljna sama za sebe kao desert, ali će vam prijati i uz čokoladni mus, reform tortu, puding od urme…
I na kraju, čaša-dve Monbazilaca… u zimu, u toploj sobi, za kraj dana…
Leave A Comment