Napa Valley

Moj put u srce Kalifornije, u Napa dolinu (Napa Valley), bio je plod dugogodišnje želje i snova, posledica konzumacije nekih velikih vina iz ove male regije i maštanja o vinogradima sa kojih su potekli Opus One, Robert Mondavi i mnoga druga velika vina koja su mi bila dostupna. Tokom putovanja kroz ovu daleku i pitoresknu vinsku oazu video sam i doživeo sve ono što sam ranije i zamišljao pijući vina koja u njoj nastaju. Zadivljujući kvalitet vina koja nastaju na jedinstvenom teroaru, fantastično organizovano tržište vina, izuzetan spoj kreativnosti vajnmejkera i najsavremenije tehnologije, uz jedan od najbolje organizovanih sistema vinskog turizma, razlozi su zbog kojih je Napa danas jedna od najpopularnijih i najcenjenijih vinskih regija u svetu

Sama Amerika i njena Zapadna obala nisu u meni probudili neko preterano oduševljenje u pogledu vina, čak i daleko od toga, međutim, već nakon prolaska pored table sa oznakom Napa moje impresije počele su da rastu u pravcu u kom sam i očekivao pre polaska na put. Skoro sa svakim pređenim kilometrom kroz slikovite pejzaže ove male regije pojačavao se utisak da napuštamo modernu Ameriku i ulazimo u jedan drugačiji svet, čiji vinogradi više liče na evropske i to one iz nekih starih vremena. Napa Valley danas je jedna od najčuvenijih vinskih regija u svetu, a taj status stekla je, u poređenju sa evropskim regijama, za fascinantno kratko vreme.

Vinska istorija Nape je dosta turbulentna od samog početka, a svoj nastanak duguje evropskim vinarima, koji su bili željni neke nove zemlje, novog teroara i novih izazova. Prvi koji se usudio da u Napi podigne vinariju bio je pruski iseljenik Charles Krug, koji je 1860. godine osnovao svoju vinariju u malom gradu Saint Helena. Ona je prvobitno imala i funkciju svojevrsnog trening centra ili škole za mnoge mlade ljude koje je Krug želeo da uvede u svet vinarstva. Mnogi od njih će vrlo brzo postati nezavisni vinari i veoma uspešni u sopstvenim vinarijama. Neki od njih su Karl Wente (Wente Winery), Jacob Beringer (Beringer Vineyards), Gustav Niebaum (Inglenook Winery)… Uspon vinarstva odvijao se velikom brzinom, pa je tako u Napi rođeno blizu 140 novih vinarija za nepunih deset godina.

Ovi pioniri vinarstva konstantno su imali sve veću publiku za svoja vina, jer je u to vreme u Kaliforniji „zlatna groznica“ bila na vrhuncu. Povećana potražnja za vinima i priliv novca omogućavali su vinarima da proširuju i unapređuju proizvodnju, pa su uskoro najbolja vina Nape postala potpuno ravnopravna u poređenju sa najboljim evropskim vinima tog vremena.

Međutim, polako je dolazilo vreme velikih izazova za vinare Nape. Početkom dvadesetog veka filoksera je postala ozbiljna pretnja i većina vinograda je gotovo preko noći bila potpuno uništena. Tek što se završila obnova vinograda, na snagu je stupila čuvena Prohibicija, zakon o zabrani točenja i proizvodnje alkoholnih pića, koji se nažalost odnosio i na vino. Nedugo zatim usledila je Velika ekonomska kriza tridesetih godina i na kraju Drugi svetski rat, koji je skoro dokrajčio kompletno vinarstvo Nape. Tek nekoliko najhrabrijih i najizdržljivijih vinarija, poput Charles Krug, Beaulieu Vienyards, Inglenook i Louis M. Martini nastavilo je da funkcioniše, preživevši sve velike izazove i iskušenja.

Najnižu tačku u svom razvoju Napa je dotakla 1960. godine, kada je na sceni bilo svega dvadeset pet vinarija koje su aktivno poslovale. Ali, sredinom šezdesetih godina, tačnije 1966, na svetsku vinsku scenu stupa Robert Mondavi, tada već u petoj deceniji života. On napušta vinariju Charles Krug (porodica Mondavi kupila je ovu vinariju 1943. godine), koju su vodili on i njegov brat Peter Mondavi. Zbog sukoba oko pravca kojim treba da krenu vina Nape, Robert odlučuje da osnuje samostalnu vinariju. To se ubrzo i desilo – u Oakvillu je sa radom započela vinarija Robert Mondavi, koja je već decenijama jedna od napoznatijih i najcenjenijih u svetu. Samo zdanje ove vinarije svojevrsno je arhitektonsko remek-delo, koje izgledom podseća na španske misionarske stanice, a čini se kao da je i samom arhitekturom vinarije Robert Mondavi želeo da pokaže kakvu ulogu želi da igra u razvoju kalifornijskog vinarstva – ulogu lidera, misionara i vizionara. A takav je i bio, sve do svoje smrti 2008. godine, jer je do svog poslednjeg dana bio aktivan u svetu vina.

Sledeći veliki preokret u vinarstvu Nape, koji je izuzetno značajan za mesto i ugled koje ona danas ima na svetskoj sceni, desio se 1976. godine. Tada je Stiven Spurier, u ono vreme trgovac vinom a danas jedan od urednika magazin Wine Spectator, organizovao degustaciju naslepo u kojoj je učestvovalo jedanaest sudija, uglavnom najvećih francuskih vinskih autoriteta. Tema je bila poređenje kalifornijskih belih i crvenih vina (šardonea i kaberne sovinjona) sa tada najpopularnijim i najskupljim vinima Francuske (šardoneima iz Burgundije i kaberne sovinjonima iz Bordoa).

U obe kategorije su se, po ocenama sudija, bolje pokazala kalifornijska vina, i to Chardonnay vinarije Chateau Montelena iz Napa Valley u kategoriji belih i Cabernet Sauvignon vinarije Stags Leap, takođe iz Napa Valley, u kategoriji crvenih vina. Izlišno je govoriti o tome koliki je to bio šok, kako za proizvođače tako i za konzumente širom sveta, a podjednako izlišno i o efektu koji je ta degustacija imala na prodaju i, nažalost, na cenu vina iz Nape (danas su među najskupljim vinima na svetu).

Napa Valley ima izuzetan teroar – ovu dolinu odlikuju prilično zanimljivi i za vinogradarstvo vrlo povoljni uslovi. Proteže se celom dužinom od juga ka severu, na nekih stotinu kilometara udaljenosti od San Franciska, pod velikim je uticajem Pacifika jer je na delu koji je bliži San Francisku potpuno otvorena, a sa obe strane zaštićena je planinama koje zadržavaju suvu mediteransku klimu. Zemljište je bogato vulkanskom lavom i pepelom, što potvrđuje vulkansko poreklo regije. Kroz celu dolinu prolazi mala istoimena reka, koja se proteže na nekih pedeset kilometara od severa ka jugu.

Glavni centri vinskih zbivanja nalaze se u okolini malih gradova. Početak je na jugu, gde je i ulaz u dolinu i grad Napa, a kako idemo ka severu prvo se dolazi do gradova Younville, pa Oakville, Rutheford, St. Helena i na krajnjem severu Calistoga. Zanimljivo je da, kako se krećemo od severa ka jugu klima postaje sve hladnija, pa su najjužnije regije pogodne za gajenje sorte pino noar, dok je sever doline rezervisan za kaberne sovinjon i šardone. Ovo su ujedno i najdominantnije sorte u ovoj regiji.

Šardone je najrasprostranjeniji, sa 6.300 ha, na drugom mestu je kaberne sovinjon sa 4.800 ha i na trećem pino noar sa oko 4.000 ha. Takođe se gaje i merlo, sovinjon blan, zinfandel i širaz, ali na dosta manjim površinama. Ukupna površina pod vinogradima u Napi je oko 18.200 hektara.

Napa Valley obuhvaćena je sistemom AVA (American Viticultural Areas) klasifikacije, a podeljena je na šesnaest zvaničnih podzona:

Kad je u pitanju stil vina Nape, on se s vremenom menjao i težio ka evropskom stilu najboljih vina Burgundije i Bordoa, mada i danas možemo da kažemo da ih, generalno, odlikuje puno telo, izražen voćni karakter, jaka taninska struktura, visok procenat alkohola i primetan uticaj hrastovine, kad je reč o crvenim vinima.

Bela vina, među kojima inače dominiraju ona od šardonea, takođe su jako puna, ekstraktivna, sa visokim sadržajem alkohola, puterasta i sa izraženim uticajem barika.

Većina vinarija neguje spoj tradicionalnog i modernog pristupa vinarstvu. Opremljenost vinarija je na vrhunskom nivou, kao i stanje i uređenost vinograda, za koje možemo da kažemo da nisu daleko od savršenstva. Jednostavno rečeno, Napa je vinska dolina iz snova.

Osim predivnog krajolika Nape, koji podseća na raskošne kadrove iz avanturističkih filmova, kvalitet vina koja smo probali ostavio je takav utisak da je teško poverovati da ćemo ih ikada zaboraviti. Zbog velike međusobne razdaljine (u Americi ne postoje mali brojevi) dnevno je moguće da se obiđe svega nekoliko vinarija, pa smo se trudili da radimo onako kao što Englezi kažu – cherry picking, odnosno da biramo stvarno najbolje. Tako su nam se na meti našla velika imena, poput Opus One, Robert Mondavi zatim protagonisti pomenutog čuvenog tejstinga u Parizu – Chateau Montelena i Stags Leap, pa fenomenalna vinarija Cardinale sa velikim vinima Cardinale i Lokoya, koja su sve prisutne ostavila bez komentara. Nismo zaobišli ni Grgich Hills, Caymus, V Satui, Castelo Amorosa, Silver Oak, Charles Krug i nezaborani Newton. Inače, sve najpoznatije vinarije nalaze se oko puta Highway 29, između Oakvilla i St. Helene.

Vinski turizam je u Napi dostigao impresivne razmere. Ona je jedna od najposećenijih turističkih regija na svetu, čak je nekoliko godina zaredom i zvanično bila najposećenija na svetu – prosečno je poseti blizu tri miliona turista godišnje. Kad smo kod brojki, samo jedan podatak dovoljno ilustruje dimenziju vinskog biznisa u Napi – vinariju Robert Mondavi prošle godine posetilo je nešto više od 300.000 posetilaca, a kada se uzme u obzir da najjeftiniji tejsting po osobi u vinariji košta više od 15 dolara, a može da košta i 150, lako je izračunati koliki prihod vinarija ostvaruje samo od turizma.

Cene vina u Napi iznose od 20 dolara pa naviše, do recimo 300 dolara koliko je boca Opus One ili 450 dolara koliko košta Lokoya Mt Veeder, ali jedno je sigurno – i ako tražite, loše vino nećete naći.

Što se tiče našeg tržišta, vina iz Nape nisu preterano zastupljena a cene su prilično visoke – od 2.700 za Robert Mondavi Pinot Noir, 3.500 dinara za Antica Chardonnay, oko 5.000 za Robert Mondavi Cabernet Sauvignon, pa do 6.500 dinara za Antica Napa Valley Cabernet Sauvignon. Razlog zbog kojeg su cene kalifornijskih vina kod nas izuzetno visoke jesu ogromne dažbine (30% carina), kojima su vina opterećena uz već visoku nabavnu cenu.