Dunavski šarm italijanskih ukusa
Nedavno otvoreni restoran Tricolore na zavodljivom Dunavskom keju u Zemunu lako bi mogao da postane utočište ljubitelja autentičnih i tradicionalnih ukusa Italije. Najmodernija oprema, originalni recepti i vešto uigran tim iskusnog osoblja, uz znalački selektovanu vinsku kartu, glavni su aduti ove nove gastronomske oaze kraj Dunava
Ulazeći u steak house razmešten na dva nivoa primećujemo minimalizam u modernom i svedenom enterijeru, u kojem je duh Italije oživljen na šezdesetak umetničkih fotografija najlepših gradova Apeninskog polusotrva, poput Firence, Venecije, Pize, Rima, Sijene… dok notu ekstravagantnosti u prostranim salama sa ukupno 128 mesta daje upadljiv luster sa staklićima u baroknom stilu postavljen u centralnom delu. Ambijent dovoljno nenapadan, a opet i intrigantan, deluje sasvim adekvatan za mesto koje pretenduje da osvaja svojom enogastro kartom.
Osoblje restorana, na čelu sa autentičnom legendom beogradskog ugostiteljstva Ljubišom Savićem, zadalo je sebi misiju koja nije nemoguća: da zadovolje apetite svih Beograđana, ali i slučajnih i namernih gostiju ovog grada, a od kojih se mogla čuti primedba kako u srpskoj prestonici nema mesta u kojem mogu da uživaju u izvornim ukusima Italije. Sličnu primedbu imao je i italijanski kulinarski mag Duccio Lorenzini, koji je prethodnih godina često boravio u Beogradu, a koji je trenutno instruktor u restoranu Tricolore. Pod njegovim nadzorom pripremaju se jela po originalnim receptima italijanske kuhinje.
„Lorenzini je i ranije dolazio u naš grad, a po sopstvenom priznanju nigde nije mogao da uživa u pravoj italijanskoj kuhinji jer u našim restoranima često modifikuju jela, dodaju previše luka, previše pavlake… Zato je prihvatio naš poziv da dođe i otkrije nam tajne pripreme originalnih italijanskih jela koje je pripremao u restoranima u Firenci, Sijeni i Montalćinu. Ovde su sve namirnice italijanske, od sveže mocarele, balzamika, maslinovog ulja, brašna za paste, čak je na zidovima i toskanski kamen“, priča Ljubiša i skreće nam pažnju na pogled koji se sa gornjeg nivoa pružao na Dunav i njegovu obalu, kao i na to da gosti imaju jedinstvenu priliku da zahvaljujući konceptu otvorene kuhinje posmatraju kulinarske majstore kako pripremaju neki od specijaliteta italijanske kuhinje.
Dok razgledamo meni i vinsku kartu sugerišu nam da gastronomsko putovanje Italijom u restoranu Tricolore započnemo onako kako to rade Italijani – ispijanjem espresa uz kantoćini, domaći kolačić koji se, poput ratluka u Srbiji, u Italiji služi uz kafu. Ovi slasni pečeni zalogajčići zamese se od brašna, jaja, pečenih badema i oraha, suvog grožđa i kockica čokolade.
Primećujemo da je meni restorana skroman i sveden na po nekoliko jela u svakoj kategoriji, a od zamenika šefa kuhinje Dušana Mihajlovića saznajemo i razlog za takvu odluku.
„Nismo hteli da pravimo komplikovan jelovnik i zato meni nije načičkan, ali su sva predjela, glavna jela i deserti zaista originalni, kao da su ih pravile italijanske bake pre stotinu godina. Naravno, potrudili smo se da zadovoljimo želje i potrebe vegetarijanaca, kao i ljubitelja mesa i ribe. Svakog dana imaćemo dnevni meni, na kojem će se naći po jedna pasta, jelo od ribe i mesa i jedan potaž ili italijanska supa.“
Naša preporuka je da se u gastronomsku avanturu u Tricoloreu upustite degustirajući tartar od tune, kojem pripada vodeće mesto na listi predjela, a koji se priprema od sveže ribe, jabuke, susama, susamovog ulja i svežeg vlašca. Ako niste ljubitelj ribe, onda pravo razigravanje čula može da vam se dogodi i uz klasičnu, najpoznatiju italijansku salatu caprese. Ovde zaista ima poseban šmek i dovoljno potvrđuje Ljubišine reči da se u Tricoloreu sve priprema u pravom italijanskom maniru.
Taman kada smo pomislili da smo spremni da opipamo puls glavnih jela, Dušan Mihajlović autoritativno je rekao da je to moguće samo nakon što probamo neku od njihovih pasta. Nismo se pokajali što smo ga poslušali, naprotiv.
„Naše paste su sveže, ne kupujemo testenine u marketima, već ih svakog dana pravimo sami. Na njih smo posebno ponosni. Naš adut su taljorine sa svežim belim tartufima.“
A onda je na red došao još jedan italijanski klasik, rolls saltimbocca, kojim osoblje Tricolorea voli da otvora lepezu glavnih jela. Ova šnicla od telećeg buta sa žalfijom i listom pršute, dinstana u sosu od belog vina i limunovog soka, ponovo nas je podsetila na činjenicu da se u Tricoloreu insistira na autentičnosti. Primamljivo nam zvuči i scaloppine u vinu marsala i saznajemo da se tanko sečene teleće šnicle dinstaju u poznatom sicilijanskom vinu marsali. U duhu šarolikosti ukusa, na meniju je i piletina Tricolore, marinirana u mešavini majčine dušice, žalfije, ruzmarina, kore od pomorandže i četiri vrste bibera.
Šef kuhinje ovog restorana Dejan Vujičić imao je priliku da se u Istanbulu obučava u pripremi stekova u najpoznatijem steak house-u Nusret, koji je uveo potpuno nove standarde u pripremi stekova, a koje je Tricolore prvi preuzeo u Beogradu. Veruje da će oni ubrzo postati jedan od glavnih pečata restorana.
„Oni koriste takozvano posebno meso, koje je odležalo u komorama na posebnim temperaturama i vlažnosti od 30 do 40 dana. Meso tako sazreva, ima bolju strukturu, mekše je, ukusnije i sočnije. I mi koristimo takvo meso i pečemo ga na ćumuru da bi bilo sočno, a najbolje je kada je srednje pečeno. U Istanbulu se ʼigraju‘ sa mesom, prave špagete, rezance, šašljike, seku ga na razne načine… Mi sa velikim uspehom isto radimo.“
U te namere uveravamo se već u sledećem trenutku, pošto nam serviraju specijalitet kuće, ramstek Tricolore, koji se seče na žilijen i peče samo dva minuta, a ima oblik špageta. Poseban ukus, a i izgled ovom jelu daje začin malgon – engleska so koja je krupna i topi se na mesu poput pahuljica. Uz mešavinu argentinskih začina, himalajsku so i aćeto od nara, to je jedna od sitnih začkoljica koje originalnim italijanskim jelima u Tricoloreu daju notu ekstravagancije.
Na ribljem meniju pažnju privlači grdoba, koja se sprema u posebnom sosu od belog luka, paradajza, crne masline, kapra i svežeg bosiljka.
Kao i u svi italijanskim restoranima, pizza je i ovde pronašla svoje mesto, i to ona koja se peče na drva.
I kada smo na kraju očekivali neki kiks, jer ga po teoriji svuda mora biti, tiramisu je opovrgao ovu tezu. Zajedno sa panakotom, čizkejkom, čokoladnom tortom sa kruškama i originalnim italijanskim sladoledom koji se pravi u ovom restoranu čini prvu postavu poslednjeg kulinarskog bedema u Tricoloreu.
A kada se provozate po Italiji prateći ovu kulinarsku mapu, šetnja Dunavskim kejom posle toga ima neku drugačiju notu…
VINSKA KARTA
Vinska karta restorana Tricolore svojevrstan je vodič kroz Italiju. Ljubiša Savić iskusno je probrao ono najbolje i najkarakterističnije iz svake regije, tako da su zastupljene etikete vrhunskih vina od Alta Adiđa do Sicilije. Od sorti, društvo velikanima sanđovezeu i nebiolu prave pino griđo, vermentino, korteze, greko…
„Na našoj vinskoj karti nalaze se 74 etikete, a odabrali smo one koje u najboljem svetlu predstavljaju vrhunsko italijansko vinarstvo. Lista je vrlo raznolika u svim aspektima, a osnovna ideja bila je da uz svako naše jelo možemo da predložimo po nekoliko vina koja se odlično uklapaju. Recimo, uz stekove se savršeno slaže neko toskansko vino od sanđovezea, ili recimo, jedan nebiolo iz Piemonta. Uz paste, naša preporuka je neki pino griđo, gavi ili soave. Uvrstili smo i srpska vina, ali samo ona od autohtonih sorti – tamjanike, morave i prokupca, kao i bermet, jer smo hteli da napravimo jednu autentičnu italijansko-srpsku vinsku kartu. Za posebne trenutke, tu je i petnaestak šampanjaca i proseka, kao i porto.“
Leave A Comment