Sigurna luka dobrih ukusa

Svake godine Jadransku obalu zapljusne neki novi gastronomski talas, najezda novih restorana i ukusa; dođu, zapljusnu nas, opčine nakratko, a zatim nestanu zauvek. Na sreću, jedan stari mlin, porodična kuća i poštovanje do neba svog porodičnog nasleđa bili su dovoljni za rađanje dugovečnog utočišta crnogorskog gostoprimstva – konobe Ćatovića mlini; jedne od retkih iskrenih gastronomskih storija Jadrana, koja stameno i čvrsto, poput stiska ruke bokeljskih mornara, odoleva svim talasima

 

Kao najveće mesto na zapadnoj obali Kotorsko-risanskog zaliva, Morinj je vekovima bio dom ribara, pomoraca, ratnika i kapetana. Ratovi i morske pustolovine ne oduzeše im ipak ni trunku humanosti, naprotiv. A humanih i časnih pustolova u Morinju ima još uvek; za jednog vam garantujemo.

 

Pre više od dvadeset godina Lazar Ćatović krenuo je u „bitku“ za obnovu porodičnog imanja, dva veka stare porodične kuće i starih mlina koji su se nalazili na imanju, a sve se namestilo baš tako da nije imao mnogo izbora; čak ni ime budućeg restorana nije mogao da bira – Ćatovića mlini. Nagon da očuva autentični duh imanja koji su tradicija i priroda zajedno kreirali, sproveo je s mnogo osećaja i mere, džentlmenski se noseći s „teretom“ porodičnog nasleđa. Tako je bilo nekad, a tako je i danas. Oseća se to u svakom kutku restorana, na svakom tanjiru.

 

Iza dobre reputacije ovog restorana ne krije se mnogo promišljanja, već mnogo više srca, Lazarove predanosti i artističkog duha. Naravno, pomaže i odlična ponuda uvek sveže morske ribe, servis za primer i potpuno autentičan ambijent – iako tradicionalan, opasan kamenom i drvetom, ne odiše onom opominjućom atmosferom, naprotiv, istinskim domaćinskim, pozitivnim i ležernim duhom. Okruženje restorana takođe nije ništa manje živopisno – zbog brojnih izvora i reka nekada su Morinj nazivali malom Venecijom, a mesto je neobično i po svojoj mikroklimi, pa ne čudi što ovde uspevaju kamelije, japanske jabuke, banane, palme, limun, nar, bambus, lovor, masline…

 

Kao što nije mogao da bira ime restorana, tako ni u meniju Lazar nije nije imao mnogo izbora. Dakle, sveža morska riba. U restoranu Ćatovića mlini pripremaju je na sve moguće načine – od klasičnog, preko priprema na soli, do zapečene, „na lešo“… Inače, riba uvek dolazi sveža i to od ribara, morskim stazama rasplinutim od Ulcinja pa do Dubrovnika.

 

Na našoj mapi putovanja kroz meni restorana kao toponimi su bili ucrtani klasici Ćatovića mlina. Aperitiv – domaća loza jer se tako mora, a onda lagani, ali eksplozivan početak uz riblju platu sa sve salatom od hobotnice, karpaćom od tune, salatom od kozica, tikvica, ananasa i riblje paštete. Što se tiče ribljeg programa u restoranu Ćatovića mlini važe stroga pravila: „ Dozvoljeno je sve što je iz našeg mora i sve što je sveže.“ Tuna je inače u ovom kraju odličnog kvaliteta, kao i sve ostalo – brancin, domaći gambori, lignje…

 

Nastavak šetnje kroz hodnike menija restorana vodio nas je do rolovanih gambora sa tikvicama i sosom od šargarepe. Inače, meni restorana se menja od sezone do sezone tako da nema utabanih staza, ali uvek ima mesta za kulinarske klasike restorana, kao što su fileti brancina na crnom rižotu sa sosom od belih tartufa i kozicama.

 

Iako su riblji specijaliteti sve i svja ovog restorana, u Ćatovića mlinima sloboda izbora nema granica, pa su u ponudi i jela za vegetarijance, kao i za one koji ne jedu ribu. Na meniju su i selekcije domaćih sireva, zatim sirevi iz ulja, pršut. I domaće masline. Lazar smatra da su lokalni proizvodi jako važan deo ponude, a posebna pažnja posvećena je maslinovom ulju. I ovde su postavljeni visoki standardi, a naš pik na „karti maslinovih ulja“ među tridesetak vrsta bila su ona od lokalnih proizvođača, naročito iz Bara i Ulcinja.

 

Ako je ikako moguće zasladiti boravak kod Ćatovića nakon silnih ribljih bravura, prema našem mišljenju nema boljeg načina od fantastičnog bokeškog kolača. Još jedan magičan dodir Boke koji opčinjava, urezuje se u sećanja, kao podsetnica da poštena i časna borba za kvalitet nije uvek unapred izgubljena, a da katkad može da bude i veoma ukusna. Okusili su to i hedonisti, vinoljupci i brojni džetseteri iz belog sveta. Njihovim jahtama obezbeđen je i ulaz sa mora, da mirno uplove, a zatim još mirnije isplove, jer mora da se zna neki red, a zakon mora jasno kaže – gastronomska tvrđava Lazara Ćatovića ostaće nepokorena, na istom mestu, sada i uvek.

 

 

Vinski dragulj Jadrana

 

Šetnja kroz vinsku kartu restorana nije ništa manje inspirativna, a selekcija je usklađena sa spoljnom politikom – na karti vina ima svega osim Rusije. Naravno, nema to veze sa politikom, već isključivo sa dobrim ukusom – za vina, kao i za sve ostalo. Tako na karti dominiraju vina iz Francuske, Italije, Španije, Kalifornije i, naravno, regiona. Sve skupa više nego dovoljno za najbolju vinsku kartu ex-Yu, na koju je Lazar vrlo ponosan, posebno na ulogu restorana u promociji privatnih podruma sa prostora ex-Yu.

 

Vinska karta je zaista velika, i to u svakom smislu, što može da bude i svojevrstan teret. Dobro, možda ne teret, više slatke muke, kako za osoblje tako i za goste, jer teško je i gledati a kamoli birati između više od trideset šampanjaca, među kojima su i velikani kao što su: Cristal Brut Louis Roederer, Armand de Brignac Brut, Krug Rose Brut, Bollinger R.D, Extra Brut, Salon Blanc de Blancs Brut.

 

Što se tiče mirnih vina, osim lokalnih vinarija Plantaže, Burič, Castel Savina, tu su i vina iz komšiluka – Radovanović, Aleksandrović, Movia, Simčič, Zlatan otok, Kozlović, Vukoje, a sa njima rame uz rame i vinske „aždaje“, poput Chevalier Montrachet Grand Cru Louis Latour Chardonnay, Échezeaux La Romanée-Conti, Chateau Margaux Premier Grand Cru Classé,Chateau Latour Premier Grand Cru Classé, Ornellaia Tenuta dell Ornellaia, Valbuena 50  Vega – Sicilia, Cabernet Sauvignon, Grgich Hills, Opus One Robert Mondavi & Barone, Philippe de Rotsch