Flash

Deluje da je Milan Marić jedan od retkih kojima je Veliki rat doneo nešto dobro; njegova glumačka karijera zapravo se zahuktala nakon filma Branio sam mladu Bosnu i predstava Zmajeubice i Mali mi je ovaj grob, delima koja se bave tematikom početka Prvog svetskog rata. Nakon ove velikoratovske trilogije, usledio je niz odličnih dramskih uloga kojima Milan uspeva da pridobije i internacionalnu pažnju, naročito svojim portretom pisca Sergeja Dovlatova u istoimenom ruskom filmu. Popularnost one, uslovno rečeno lakše, televizijske publike Milan je stekao zapaženim učešćem u nekoliko vrhunskih TV serija, kao što su Besa, Žmurke, Jutro će promeniti sve i Državni službenik, u kojima s lakoćom ispunjava sve zahteve žanra, uspevajući pritom da svoje izvedbe ne liši umetničke vrednosti. Ljubiteljima pozorišta, Milan Marić takođe „ne ostaje dužan“, igrajući uglavnom u predstavama u JDP-u, kao što su Lorencačo, Tartif i Gospođica.

Glumili ste i Gavrila Principa i ruskog književnika Sergeja Dovlatova. Da li su našem društvu danas potrebniji revolucionari ili poete?

Mislim da su našem društvu potrebni i revolucionari i poete. Zapravo, potrebni su nam mladi, obrazovani ljudi puni snage, da probaju da zaustave ova kola koja su krenula nizbrdo i hvataju sve veću brzinu.

Hit Ledžer ili Hoakin Finiks kao Joker?

Hit Ledžer. Mislim da to što je on radio u Betmenu i Planini Broubek može samo genije.

Biljana Srbljanović ili Milena Marković?

Svaka na svoj način zanimljiva i uzbudljiva i jedino što mogu da kažem jeste da sam imao tu privilegiju da igram i kod jedne i kod druge.

Inostrani filmski režiser s kojim biste voleli da sarađujete?

Joachim Trier. Njegov film Oslo, 31. avgust jedan je od mojih omiljenih filmova. Naravno, pored Alekseja Germana Jr, sa kojim bih zauvek radio.

A domaći?

Ima dosta mladih reditelja i rediteljki sa kojima bih jako voleo da radim.

Bilo jednom na Divljem zapadu, u Americi ili Holivudu?

I u Americi i u Holivudu. Serđo Leone i Tarantino su reditelji koji su na neki način obeležili film svog vremena, ali ako bih morao da biram, onda ipak Bilo jednom u Americi, zato što je pred Tarantinom tek vreme za dobre filmove.

Domaće pozorište s najboljim bifeom je?

Meni je bife više asocijacija na pozorišni proces nego na sedenje i pijančenje posle predstave. Mesto gde možeš da se osamiš i da misliš samo o onome na čemu trenutno radiš i sa ljudima sa kojima radiš.

Vaš najbolji „partner za šankom“ među kolegama je?

Najbolji partner za šankom je definitivno moj dobar drugar Stefan Bundalo.

A kad smo kod šanka, kako ste se držali sa kolegama iz Rusije?

Sa kolegama iz Rusije sam se držao za šank, verujte mi.

Besa je prva domaća TV serija koja je dobila svoju međunarodnu verziju, šta mislite koja je sledeća?

Hm, hm… ima dosta dobrih serija, biće zanimljivo videti koja će sledeća da se probije na međunarodnu scenu.

Čini mi se da postoji tendencija da se talenat i posvećenost nekih starijih generacija glumaca glorifikuju, a da o današnjim mladim generacijama ovdašnja javnost često prestrogo sudi. Kako Vi gledate na to?

Pa dobro, meni je to donekle normalno, ta vrsta nostalgije za nekim ranijim vremenima, jer naše društvo nije napredovalo nego se konstantno rasipa i raspada, tako da ja to negde povezujem i sa onom zemljom, Jugoslavijom, i sa svim onim što su ljudi doživeli u poslednjih trideset godina.

Vaša top-lista tri najbolja glumca svih vremena?

Uh, teško je svesti na tri glumca, ali evo, ovako iz glave: Hit Ledžer, Marlon Brando, Marčelo Mastrojani.

Poslednji roman koji Vas je oduševio?

Ana, Nikola Amanitija. Poetična priča o devojčici, zapravo o svetu, o nama, ispričana na specifičan način na koji Amaniti piše svoje romane. Uzbudljivo, poetično, duboko i pametno.

Da li preskačete rečenice/pasuse kada čitate knjigu i kada?

Ne preskačem, ukoliko mi je dosadno prestanem sa čitanjem, a ukoliko me drži i uzbudljiva mi je, umem da se vratim i na početak poglavlja.

Pre godinu dana na filmskom festivalu u Berlinu nagrađeni ste priznanjem – Evropska zvezda u usponu, da li je to možda uvod u nekog budućeg Oskara?

Što se tiče Oskara, mnogo mi je filmski zanimljivije šta se dešava na Sundance festivalu ili u Torontu. Prosto, Oskar je postao malo više zabava i šou-biznis nego relevantna filmska manifestacija. Naravno, popularnost i reputaciju mu niko ne može oduzeti.

Najbolji saundtrek svih vremena?

Ne znam za najbolji svih vremena, ali jedan od boljih mi je iz filma Pre kiše.

Čaša vina pre ili posle predstave?

Uvek posle predstave.

 Situacija u vezi sa vinom koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

Glavobolje od lošeg vina.

Omiljeno vino?

Malvazija, po mogućstvu istarska.