Nikad nećemo saznati šta bi bilo da je nastavio aktivno da igra košarku i fudbal, ali znamo šta se desilo sa muzikom ˗ saksofonista Nikola Demonja nakon studija u Amsterdamu ubrzo se obreo na koncertu na Marakani u pratećem bendu Zdravka Čolića, a zatim i u mnogim muzičkim studijima i koncertnim binama. Jedan od najcenjenijih domaćih muzičara danas, široj publici postao je poznat kroz TV emisije Ivana Ivanovića, u kojima već petnaest godina nastupa sa svojim bendom, što u pratnji svoje supruge Ane Štajdohar, što samostalno. Poslednjih godina, Nikola Demonja je sve aktivniji u ulogama oca i muzičara, a sve manje pasioniranog ljubitelja video-igrica.
Da li ti je žao što si ostao na nivou rekreativnog sportiste?
Žao mi je samo onda kad naši košarkaši beleže reprezentativne uspehe, dakle, ne retko.
Zašto saksofon?
Zato što mi se harmonika koju sam svirao u prvoj nižoj muzičkoj školi baš nije sviđala, a saksofon je, zahvaljujući seriji „Bolji život”, bio moj lični izbor i nešto što je definisalo ceo moj život.
Saksofon važi za najšmekerskiji, za neke i „najseksi“ instrument. Da li je i to bio jedan od razloga zbog kojih si počeo da ga sviraš?
Upravo tako, ha, ha… Shvatio sam još kao dete da saksofonom možeš da privučeš pažnju devojčica. Harmonikom baš nikako ne možeš.
Po čemu ćeš pamtiti Amsterdam?
Amsterdam je grad u kom sam proveo četiri teške, ali izuzetno lepe i meni drage godine života. Period studiranja je čaroban i svako ko to propusti nije ni svestan koliko je izgubio. Amsterdam je jedan prelep grad u kome sam otkrio, naučio i shvatio mnogo toga što i dan-danas, posle osamnaest godina, utiče na to kakav sam ja čovek.
U kojoj emisiji se više smeješ – Veče sa Ivanom Ivanovićem ili u 4 i po muškarca?
Zavisi od epizode do epizode. Muškarci donose nivo humora koji ne varira previše, svaka epizoda je zabavna na svoj način. Veče sa Ivanom umnogome zavisi od gosta i da li na kraju imamo deo sa komičarima ili ne. Generalno, taj vid humora mi jeste blizak i uživam u činjenici da mogu uživo da prisustvujem njihovom žongliranju sa ironijom, cinizmom, metaforama i svim drugim oruđima i oružjima koja humor čine time što on jeste.
Koji Nikola ti se najviše sviđa – kao član pratećeg benda nekog pevača, kao šef svog benda ili šef pratećeg benda Ane Štajdohar?
Sve su to uloge koje su mi prirodno i spontano došle. O nekima sam maštao kad sam počinjao da sviram, o nekima sam počeo da maštam koju godinu ili mnogo godina kasnije, ali potpuno mi je svejedno, u svakoj ulozi važno mi je samo da svi u svakom trenutku damo svoj maksimum. Bez obzira na okolnosti.
Sredom nastupaš u jednom beogradskom džez-klubu, da li su to tvoje male „prljave i pokvarene strasti“, neki tajni izduvni ventil?
Nažalost, više ne nastupamo, bilo je raznih poslovnih pehova, a i poklapanja sa snimanjem emisije Veče sa Ivanom Ivanovićem, što je na kraju dovelo do toga da privremeno obustavimo taj nama drag projekat.
Tvoj omiljeni saksofonista?
Brenford Marsalis i Džon Koltrejn. Mada i Vejn Šorter i Soni Rolins. Ali i Majkl Breker i Džo Henderson. A i Džošua Redman…ima ih 🙂
Najbolji koncert na kom si bio?
To je koncert kvarteta Brenford Marsalis u kultnom Bimhausu u Amsterdamu 2003. godine. Koncert je, srećom, snimljen i ima ga na You-tubeu. Poslušajte. Sirova energija i surova demonstracija sile.
Najneobičnije mesto na kom si svirao?
Od -26 na Zlatiboru do + 40 na plaži u Dubaiju, sve smo pokrili kroz godine iza nas. Najneobičnije mesto bi bilo u Antverpenu u Belgiji, na dva metra visokom buretu koje se nalazilo na deset metara visokom spratu iznad žurke na kojoj su se odvijale svakakve vizuelno atraktivne aktivnosti, koje nisu bile za oko javnosti, ali to je bilo pre vremena pametnih telefona, tako da tih problema nije bilo.
Gde nisi svirao, a voleo bi?
Sidnejska opera, Karnegi hol i Rojal Albert hol. Mada, voleo bih da me muzika odvede i na Daleki istok koji još uvek nisam imao prilike da vidim. Ili u Južnu Ameriku.
Sa kim nisi sarađivao, a voleo bi?
S obzirom na to da nije realno da sarađujem sa Stingom, jer je čovek u godinama, ostaje mi samo jedna grupa sa kojom još uvek nisam sarađivao a voleo bih, jer ih slušam i gotivim još od perioda srednje škole, a to je Van Gog.
Kog muzičara osim saksofonista najviše ceniš?
Majls Dejvis, Pet Metini i Herbi Henkok mi prvi padaju na pamet, iako je spisak poduži.
Top 3 muzička albuma?
Kind of blue, Bright size life i Head hunters.
Top 3 filma?
Gospodar prstenova trilogija, produžene verzije, Kum trilogija i Širom zatvorenih očiju.
Top 3 destinacije?
Njujork, Pariz i Rim. Očekivano, ali s razlogom. To su neverovatni gradovi, neopisivi. Nadam se da će svi ljudi koji žele imati priliku barem jednom da ih posete.
Koje mesto bi voleo da posetiš a nisi imao prilike do sada?
U ovom trenutku pada mi na pamet prvo Moskva, pošto sam Daleki istok i Južnu Ameriku već spomenuo.
Koje video igrice bi se najteže odrekao?
U ovom trenutku Formule 1, pošto samo nju igram.
Vinski kutak
Imaš li neko omiljeno vino ili neki tip vina?
Zavisi od situacije ili obroka uz koji bi se konzumiralo, ali podjednako uživam i u crvenom i u belom vinu. Nisam baš neki veliki poznavalac, ali imam nekoliko prijatelja koji jesu, te izbor opravdano prepuštam njima. Ukoliko bih lično birao, neki lep chianti uvek je dobrodošao za moj sto.
Pamtiš li neku anegdotu na temu vina?
In vino veritas, kako kaže čuvena stara izreka. Razne dogodovštine kojima sam prisustvovao pratilo je vino i mnoge su se tu istine otkrile, ali nisu za javnost. Vino me na prvom mestu asocira na intimu, moju suprugu i krug nama bliskih ljudi.
Da li si imao priliku da posetiš neku vinariju?
Baš ovih dana je sedam godina otkako sam sa Zdravkom Čolićem i pratećim bendom sa kojim sam tada svirao posetio jednu predivnu vinariju u Australiji, u oblasti Yarra Valley kod Melburna, koji je inače vrlo poznat i cenjen vinski region. Mogu da kažem da mi je ta avantura najviše ostala u sećanju, iako sam posetio i nekoliko lepih vinarija i kod nas.
Leave A Comment