Oslanjajući se na dugu porodičnu tradiciju i negujući lokalno nasleđe, vinarija Maset del Lleó iz regije Penedes u Španiji izrasla je u jedan ozbiljan vinski brend, koji svoja vina izvozi u mnogo zemalja širom sveta. Pritom, ne izostaju ni nagrade sa uglednih vinskih takmičenja Maset del Lleó u neraskidivoj je vezi sa vinom, još od daleke 1777. godine, kada je ovo imanje bilo u posedu opatije Montserra dok je familija Massana, vlasnik imanja, plaćala porez obrađujući zemlju. Od tada, devet generacija ove familije bilo je uključeno u obradu zemljišta na Maset del Lleó imanju, a pod njihovim vođstvom proizvodnja vina konstantno je napredovala, bez obzira na brojne poteškoće (čak ni filoksera u 19. veku nije uspela da naruši ovu dugu porodičnu tradiciju). U novijoj istoriji, značajna godina bila je 1917, kada je Francesc Massana napravio prvu Maset del Lleó cavu . U nadolazećim godinama, tačnije 1958, kada se Maset del Lleó već etablirao kao ugledan proizvođač vina i cave , Antoni Massana kupuje stari kamion i započinje distribuciju voća, povrća, vina i cave iz matične regije Penedes do Barselone. Zahvaljujući direktnim kontaktima i stvaranju intenzivnih ličnih odnosa sa svojim klijentima, za Maset del Lleó ubrzo je saznala šira vinska publika, što je rezultiralo ekspanzijom koja je ovu kuću ubrzo uzdigla na zavidan nivo. Danas je vinarija, inače smeštena u autentičnom zdanju, opremljena savremenom tehnološkom opremom, ali porodični karakter nijednog trenutka nije gubio svoj originalni pečat. Osnovana na plodnom tlu u regiji Penedes, vinarija Maset del Lleó na najbolji način otelotvoruje snagu i upornost ljudi tog kraja, koji su vekovima u neraskidvoj vezi sa vinom i zemljom. Spokoj vinograda koji okružuju imanje, zajedno sa klimom i strašću ovdašnjih ljudi, omogućili su da Maset del Lleó sačuva dugogodišnju porodičnu tradiciju. Uz prilagođavanje modernim vremenima i usvajanje novih tehnologija i procesa, to im obezbeđuje vrhunski kvalitet vina iz berbe u berbu. I tako vekovima… Strastven u nameri da stvori vino najvećeg mogućeg kvaliteta, a koje će pritom biti prilagođeno ukusima i potrebama klijenata, Maset del Lleó proizvodi svoja vina u prepoznatljivom stilu. Sva se proizvode po tradicionalnim metodama pa su i serije vrlo male, a takav pristup omogućuje da se konstantno održava i visok kvalitet. Priča o vinima vinarije Maset započinje u vinogradima, gde se vredno i pažljivo radi isključivo sa jednim ciljem – da se dobije zdravo grožđe. Sa vinom se ne žuri, tako da se pažnja poklanja i najsitnijim detaljima u svim etapama procesa proizvodnje - počevši od izbora pravog trenutka za berbu, pa do perioda odležavanja vina. Maset del Lleó ima brojne podrume, a grožđe dolazi iz cele regije Penedes, ali i iz drugih devet španskih vinskih regiona, u kojima su vinogradi pod pažljivim nadzorom renomiranih stručnjaka. Kada je vino spremno, ono biva prevezeno u glavni podrum u Granadi u Penedesu, u kome tim iskusnih enologa Maset del Lleó vinarije kreira idealne kupaže i prati njihovo odležavanje do kraja. Vinogradi u regiji Penedes rasuti su između Katalonskog priobalnog pojasa i Mediteranske obale, u samom srcu središnje visoravni. To je zemlja kontrasta, puna istorije i tradicije, koja obuhvata površinu od preko 1.500 kvadratnih kilometara i proteže se kroz veliki pojas zemljišta koji razdvaja more od planina, na pola puta između Barselone i Taragona. Maset del Lleó ima 26.000 hektara zasađenih vinograda u regiji Penedes, gustine 2.300 do 3.000 čokota po hektaru; najbolja vina ove vinarije dolaze iz najboljih, odabranih vinograda u tom području. U regiji Penedes postoje različite mikroklime, zbog blizine obale i raznolike nadmorske visine. Međutim, klima je tipično mediteranska, sa umerenim i toplim danima. U lokalnoj vegetaciji može da se pronađe na hiljade različitih mirisa i ukusa, a postoji i nekoliko tipova pejzaža i zemljišta; ima i izuzetno glinovito-kredastog tla, pa čak i peščanog na različitim dubinama, na kojem rađa grožđe za neka od najboljih vina. Xarell-lo , parellada i macabeo su tradicionalne bele sorte grožđa iz regije Penedes, a koje se inače koriste i u proizvodnji cave . Od crnih sorti, gaje se ull-de llebre , takođe poznata i kao tempranillo , grenache i carignan . Tokom poslednjih trideset godina Maset del Lleó posadio je i neke internacionalne sorte, kao što su cabernet sauvignon , syrah , chardonnay i merlot . Potvrdu za kvalitet svojih vina ova vinarija dobila je na brojnim respektabilnim međunarodnim vinskim takmičenjima - 1777. Maset del Lleó, Cabernet Sauvignon Reserva Maset del Lleó, Syrah Reserva Maset del Lleó, FOC Reserva Maset del Lleó , zatim Flor de Mar Maset del Lleó i čuvena Cava Vintage Reserva Maset del Lleó – sva ova vina nagrađena su brojnim priznanjima. U 2001. godini Maset del Lleó etablirao se u Nemačkoj kao ozbiljan vinski brend, a rast na tom tržištu traje sve do danas. Priča o uspehu u Nemačkoj podstakla je Maset del Lleó na izlazak i na tržište Kine u 2008. godini. Posredstvom uvoznika Maset del Lleó prodaje svoja vina i u drugim zemljama širom sveta: u SAD, Belgiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Švajcarskoj, Brazilu, Kolumbiji, Venecueli, Poljskoj, Rusiji, Češkoj, Crnoj Gori, Vijetnamu, Singapuru, Japanu, Koreji, Filipinima, Holandiji i Srbiji i to zahvaljujući firmi Dan Company .

Pioniri pica revolucije Paket mašte i originalnosti, a nadasve mnogo hrabrosti dvoje povratnika sa kulinarske prakse u Italiji, bilo je dovoljno da Zemun pre dvadeset godina dobije jednu inovativnu radionicu ukusa. Danas je Campo de’ Fiori , picerija čije pice često prevazilaze okvire puke gastronomije, važan toponim na zemunskoj mapi; od pre nekoliko godina na novoj adresi, ali i dalje u istoj formi Nikada pre i nikada posle toga nije uspeo, a ni poželeo, da pojede dve pice. Isto se desilo i njegovoj supruzi Jadranki i kumu Saši Škipi, takođe poznatom ugostitelju, sa kojima je tada zajedno sedeo za stolom u maloj neuglednoj piceriji Da Micele u Napulju. “Nikada neću zaboraviti tu picu. Prvo smo je gledali... testo je bilo tanko, savitljivo, ivice naduvene taman koliko treba. A ukus... Fantazija. Sećam se da sam jeo picu boscaiolo ”, priseća se Branko Stević, vlasnik picerije Campo de’ Fiori , trenutaka kada je prvi put pomislio da jednoga dana po povratku u Srbiju počne da pravi takve pice. Iako je pre toga dve godine radio kao kuvar u jednom restoranu u Rimu, jedno vreme i kao šef kuhinje, pravljenje pica nije mu bilo blisko. Ali, s vremenom je uz kolege pica-majstore učio da dešifruje kodove za male tajne koje picu mogu da učine jelom koje aktivira i čula i emocije. Onu koja intrigira. „Postoje neke sitne stvari u tehnici i recepturi pripreme pice koje na kraju mogu da naprave ogromnu razliku u kvalitetu. Recimo, mi u Srbiji nikada nećemo moći da nadomestimo neke stvari koje Italijani imaju. Možemo da nađemo alternativu za sireve, imamo bosiljak i slične namirnice, ali probem je to njihovo specifično brašno. To je najfinije brašno, koje se priprema na poseban način. Ali, ja sam od početka insistirao na tome da se što više približimo tim najboljim napuljskim picama i mislim da smo u dobroj meri u tome i uspeli. Lako je napraviti običnu ukusnu picu, ali nije lako napraviti neku novu picu, a koja će pritom zadržati bazične karakteristike one osnovne“, posvećeno nas Branko uvodi u svoj mali pica-svet. Svesno ili ne, uspeo je da prenese i još jedan važan aspekt kulta koji pica uživa u Italiji, a to je – ritual druženja. Naime, poznato je da u Italiji, ako izuzmemo Napulj, pica ne spada u ozbiljniji nivo ugostiteljstva, već da je odlazak u piceriju povod za porodično okupljanje, zabavu... Takva je atmosfera i u Campo de’ Fiori oduvek; suštinski neformalna, istovremeno prijateljska i porodična, može biti i romantična, zavisi kako se na to gleda. U svakom slučaju, upadljivo je ležerna. Enterijer nalik onima u malim neambicioznim lokalima u kojima se dobro jede. Klupe umesto stolica, veliki stolovi, malo kamena po zidovima i po koji fini dekorativni detalj, tek toliko da se stvori intiman ambijent. Usput, izborom muzike potcrtava se urbani ton, na kojem Branko insistira. Ta njegova istrajnost nije bila jalova. „Kada smo se vratili u Srbiju nisam znao kakve se ovde pice jedu, ali nije me to ni zanimalo. Insistirao sam na tome da ih pravimo onako kako sam zamislio i uspeli smo u tome. Od početka smo bili totalno drugačiji i mislim da smo i danas.“ Međutim, njegova kreativnost nije bila prihvatljiva baš svima. Bilo je potrebno mnogo objašnjavanja, truda i sugerisanja da bi se gosti upustili u neke nove lavirinte ukusa. Uzeti picu sa brokolijem i kobasicom, ili onu sa suvom šljivom i slaninom, pa spanaćem i gorgonzolom i slične uvrnute kreacije, podrazumevalo je i dozu hrabrosti. Kada se barijera probila, onda je kvalitet bio taj koji je goste iznova vraćao u Campo de’ Fiori . U njihovom jelovniku pica i dalje dominira, pleneći najrazličitijim mogućim kombinacijama sastojaka i ukusa. U tanjiru je sve potpisano savršeno tankim, istovremeno i hrskavim i sočnim testom. „U Srbji je najpopularnija kaprićoza, jer se naši ljudi teško odlučuju za nove ukuse. Imaju neke predrasude i bilo je potrebno dosta napora da im objasnimo da kaprićoza nije ni jedina ni najbolja pica, da pica može da bude i bez origana... Ako neko traži kečap mi mu ne damo, jer smatramo da se time narušava ravnoteža one pice koju smo mu mi doneli. Posle toga, ja ne garantujem za kvalitet. Naravno, tako autoritativno postupamo sa nama bliskim ljudima, ali ostalim gostima sugerišemo, a onda svako radi kako hoće.“ Iako je njegov trade mark , pica više nije usamljena u Campo de’ Fiori . Jelovnik se s vremenom malo proširio, pa sad ima pet vrsta lazanja, razne paste... ali sve opet u nekom unikatnom maniru. Timbala, italijanska zapečena pasta, pa fokaća sa ruzmarinom u formi slanih štapića i slične sitne igrarije kojima se podcrtava autentičnost, objašnjavaju zašto je Campo de’ Fiori i dalje original koji je teško iskopirati.

Još uvek najznačajniji izvozni vinski brend Italije, kjanti vina prošla su dug put od jeftinih „pizza wine“ do premijum vina najviše kategorizacije. Osim po kvalitetu i specifičnom, vrlo poznatom karakteru, ova vina su i jedna od prvih asocijacija na brežuljkaste vinograde, rasute među šumarcima čempresa u sunčanoj i romantičnoj Toskani Teško je pronaći turistu koji po povratku iz Toskane, nakon potrošenih zaliha sa puta, nije obilazio vinoteke tražeći za sebe kjanti (chianti) u nadi da će mu povratiti deo emocija i osećaja koje je doživeo u Toskani. Ta kupovina često se završava blagim razočaranjem nakon kupljene boce kjantija za 300 ili 400 dinara. Glavni je problem ovog vina što stvarno može da se nađe u Srbiji po ceni od 300 do 600 dinara, ali kvalitet tog vina zaista nije predmet ovog teksta. Može se naći i vino identičnog imena kjanti, ali za koje treba da se izdvoji oko 3.500 dinara. Kako kupci da znaju koji kjanti da izaberu? Da bismo to razrešili vratićemo se na kratko u istoriju ove regije. Istini za volju, bar kroz noviju vinsku istoriju, kjanti vina nikada nisu mogla da se pohvale pridevima poput „velika“, „snobovsko“,„plemenit“... Češće je opisivano kao „vino za špagete“, „ pizza wine“,„lagano“, „jednostavno“... Istoriija kjanti vina seže do daleke 1716. godine, kada se prvi put pominje vinski region Chianti, u okolini sela Gaiolle, Castelina i Radda, tada prozvanim Lega del Chianti ili kasnije Provincia del Chianti. Tradicionalno, kjanti vina su mešavina crnih sorti sangiovese i canaiolo i belih sorti malvasia toscana i trebbiano . Prva formula za kjanti razvijena je sredinom devetnaestog veka, a stvorio ju je baron Rikasoli. Njegova ideja o dodavanju belih sorti, a posebno malvazije, smišljena je radi dodavanja živosti i aromatike crvenom vinu. Dok se radilo sa takvom idejom, vina i nisu bila loša, međutim, kako je kjanti dobijao na popularnosti kao lepo, lagano i osvežavajuće vino, tako su vinari krenuli u potragu za podizanjem kvantiteta, te su u proces stvaranja vina sve više uključivali sortu trebbiano toscano ( ugni blanc , koji se koristi za dobijanje neutralnog baznog vina u francuskoj regiji Cognac u procesu proizvodnje destilata). Ova sorta nije davala kjantiju svežinu, vibrantnost, razigranost, već je naprotiv, stvarala jedno anoreksično, tupo i nezanimljivo vino. Nažalost, do početka drugog svetskog rata trebbiano toscano učestvovao je sa preko 30% u kupaži kod nekih proizvođača. Ono što je usledilo posle rata samo je još više odgovaralo takvim vinima niske cene, proizvođenim u velikim količinama. Procvat američkog tržišta doneo je sa sobom još veću potražnju, na koju sada ni sa većim procentom trebbiana proizvođači nisu mogli da odgovore. Vinari su potražilirešenje u sadnji novih vinograda, ali sada već izvan zone Classico između Firence i Sijene. Osim velikog broja novih vinograda, problem ovih vina bila je i činjenica da su u nedostatku kvalitenog sadnog materijala vinari posegnuli za klonom sangiovesea koji je dolazio iz regije Roamagna i koji uopšte nije bio pogodan za toskansko tlo. Nastavak hiperprodukcije, loše pozicionirani vinogradi, loš sadni materijal i sve veća zastupljenost belih sorti u vinu dovodi do skoro kvalitativnog kolapsa i potpunog urušavanja imena i brenda kjanti. Već krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka kupovina kjantija bila je stimulisana lepim tradicionalnim bocama upakovanim u korpicu od slame, koje su nakon ispražnjenog vina uglavnom služile kao ukras u kući. Suočeni sa ovakvim imidžom, kome se u to vreme nije nazirao kraj, najinovativniji proizvođači polako ali sigurno počinju da se udaljavajuod kjanti vina. Najveću inspiraciju većina njih pronašla je u vinu Sassicaia , koje je stvorio Marchese Mario Inchisa della Roccheta u regiji Bolghieri i to od čistog kaberne sovinjona, a koji navodno vodi poreklo iz vinograda Chateau Lafite (iako u samoj vinariji kažu da zasadi potiču od starog vinograda u okolini Pize). Sama oblast Bolghieri je tada smatrana za najlošiju zemlju u Toskani za vinograde. Prva Sassicaia nastala je 1948. godine i tada stvarno nije mogla da se pohvali nekim kvalitetom. U narednih nekoliko godina isključivo je nastajala za potrebe familije i bližih prijatelja, pa nijeni bila prisutna na tržištu. Međutim, prvi komšija i Mariov rođak bio je tada mladi i veoma ambiciozan vinar Piero Antinori, koji ga je nagovorio da vino iz berbe 1968. prvi put pusti u prodaju tek 1971. godine. Zanimljiv je i podatak da je italijanski kritičar Luigi Veronelli to vino nazvao „vino da favola“ (vino iz bajke), ismevajući tadašnji model klasifikacije po kojem je ovo vino imalo oznaku „stono vino“ (vino da tavola.) Te godine smatraju se i početkom stvaranja nove grupe vina pod nazivom supertuscany, danas čuvenih supertoskanaca. Ista godina bila je prekretnica i za tada najbolji kjanti porodice Antinori. Naime, u srcu regije Chianti Classico nalazi se vinograd Tignanello od nekih 50 hektara. Vino koje je dotada imalo oznaku chianti classico riserva vigneto tignanello , nakon dodavanja u blend kaberne sovinjona i kaberne frana gubi pravo na naziv kjanti i postaje „obično“ vino - vino da tavola . Problem je bio i u tome što Tignanallo ne sadrži belo grožđe i što vino odležava u malim hrastovim buradima, a što je sve suprotno od recepta za tradicionalni kjanti. Tignanello je, može se reći, bio signal i za ostale proizvođače da zauzmu novi kurs i da se istrgnu iz lošeg imidža kjantija. Danas se isti proizvođači svim silama trude da kjanti usmere u pravom pravcu i da tom vinu daju jedan potpuno novi imidž, koji ima mnogo više veze sa kvalitetom nego sa kvantitetom. Italijanska vlada i tela koja se bave regulacijom vinarske proizvodnje na kraju su popustili i dozvolili izmenu tradicionalnog recepta, pa jepostalo dozvoljeno da se koriste internacionalne sorte, poput kaberne sovinjona i merloa, kako bi prvobitni supertoskanci mogli da se vrate u kategoriju kjanti. Međutim, do sada nijedan od izgnanika nije želeo to da uradi, pa se većina tih vina i dalje prodaje kao IGT vino. Kjanti je od 1984. godine premešten iz DOC u DOCG kategoriju, i kao što sam pomenuo, formula je mnogo liberalnija nego pre, tako da kjanti može da bude i 100% od sorte sangiovese ili sa dodatkom do 15% drugih sorti. Danas se apelacija kjanti prostire velikim delom Toskane. Načelno se proizvode dva glavna tipa kjanti vina: jedan je takozvani „obični“ chianti DOCG a drugi je chianti classico DOCG . Chianti DOCG apelacija pokriva regiju od zapadnih granica provincije Pisa, preko brda iznad Firence na severupa do provincije Arezzo na istoku i brda u okolini Siene na jugu. U okviru ove velike regije dolazi i do preklapanja sa nekim poznatim DOCG apelacijama, poput brunello di Montalcino , vino nobile di Montepulciano i vernaccia di San Gimignano , tako da proizvođači i unutar ovih podregija, ukoliko proizvode vino od sangiovesea a po recepturi za kjanti, imaju pravo da istaknu naziv kjanti na svom vinu ukoliko tako žele. Ipak, najvažnija podregija po pitanju kvaliteta je stara i nekada jedina regija čija su vina nosila naziv kjanti, a to je Chianti Classico . Ova regija zauzima oko 7.100 hektara pod vinogradima, a nalazi se između Firence na severu i Siene na jugu. Unutar granica Chianti Classico apelacije nalaze se četiri komune: Castellina in Chianti, Gaiole in Chianti, Greve in Chianti i Radda in Chianti, kao i delovi komuna Barberino, Val d’ Elsa, San Casciano i Val di Pesa. Zemljište ovog regiona je raznovrsno, a vinogradi se prostiruna nadmorskim visinama od 250 do 610 metara. Dva osnovna tipa zemljišta su albarese (kamen peščar) i galestro (krečnjačkog karaktera). Kjanti klasiko vina su uglavnom srednjeg tela, sa finim nežnim taninima i srednje do visoke kiselosti. Na mirisu su uglavnom izražene voćno-cvetne arome, sa notama višnje i ljubičice, ponekad i orašastih plodova, kao i začinskih nota. Od 1996. godine dozvoljene sorte za kjanti i kjanti klasiko vina su sangiovese 80% - 100% (za običan kjanti minimum je 70%), dok se za canaiolo i ostale dozvoljene crne sorte dopuštamaksimalno učešće do 20% (kaberne sovinjona, kaberne frana, merloa, širaza). Od 2006. godine u regiji Chianti zabranjena je upotreba belih sorti u blendu za vina sa oznakom kjanti . Vina moraju da imaju najmanje 12% alkohola i minimum sazrevanja od sedam meseci u hrastovim buradima. Chianti classico riserva vina moraju da sazrevaju najmanje 24 meseca u vinariji, sa minimumom alkohola od 12,5%. Prinosi u vinogradu limitirani su na 7,5 tona po hektaru, dok je za običan kjanti minimum prinosa 9 tona po hektaru i 11,5% alkohola u vinu. Još jedan naziv može da se vidi na etiketama kjantija, a to je Chianti superiore . To je još jedno DOCG italijansko vino, a koje se proizvodi u provincijama Arezzo, Florence, Pisa, Pistoia, Prato i Siena. Ova vina proizvode se po dosta striktnijim pravilima nego običan kjanti, a na tržištu se nalaze od 1996. godine. Grožđe može da dođe iz svih regija unutar Chiantija, sa izuzetkom onih vinograda iz Chianti Classico regije. Pre puštanja u prodaju vino mora da odležava najmanje 9 meseci, od čega tri u boci. Ova vina predstavljaju nešto više od 1% ukupne proizvodnje kjanti vina. Kad je reč o srpskom tržištu, kjanti je jedno od najzastupljenijih vinskih imena kad je reč o uvoznim vinima. Lepeza stilova i cena je zaista široka, a prisutni su mnogi respektabilni proizvođači: Antinori , Isole e Olena , Lamole di Lamole , Mazzei , Frescobaldi , Fonterutoli , Capanelle , Castelo Di Ama , Fontodi , Felsina , Rufino … Cene su izuzetno raznovrsne i kreću se od 400, pa do 3.500-4.000 dinara u maloprodaji.

Broj 57 - Wine Style

Trentangeli Castel del Monte, Minervino Murge di Tormaresca
Gallery
Trentangeli Castel del Monte, Minervino Murge di Tormaresca

WS preporuka

Trentangeli Castel del Monte, Minervino Murge di Tormaresca

Naziv vina: Trentangeli Castel del Monte Berba: 2013 Sorta: Aglianico 70%, Cabernet Sauvignon 20%, Syrah 10% Oblast: Puglia, Italija Proizvođač: Minervino Murge di Tormaresca Sadržaj alkohola: 14% Vino je duboke intenzivne purpurne boje sa crvenkastim odsjajem na obodu, odlične je bistrine i vrlo pokretljivo u čaši. Na mirisu su vrlo izražene arome zrelog crnog bobičastog [...]

Tatjana2016-03-21T14:49:05+01:0021. 3. 2016|Categories: WS preporuka|Tags: Minervino Murge di Tormaresca, Trentangeli Castel del Monte|0 Comments

Kardaš Limited, Vinarija Aleksić
Gallery
Kardaš Limited, Vinarija Aleksić

WS preporuka

Kardaš Limited, Vinarija Aleksić

Naziv vina: Kardaš Limited Berba: 2011 Sorta: Cabernet Sauvignon Oblast: Vranjsko vinogorje, Srbija Proizvođač: Vinarija Aleksić Sadržaj alkohola: 14% Vino ima intenzivnu, skoro purpurnu crvenu boju sa svetlocrvenim obodom. Odlične je bistrine i umereno pokretljivo u čaši, što nagoveštava punoću ovog vina. Bogato je na mirisu, sa izraženim notama kupine i šljive, na koje se [...]

Tatjana2016-03-21T14:49:05+01:0021. 3. 2016|Categories: WS preporuka|Tags: Kardaš Limited, VINARIJA ALEKSIĆ|0 Comments

Kišov Bermet crni, Vinarija Kiš
Gallery
Kišov Bermet crni, Vinarija Kiš

WS preporuka

Kišov Bermet crni, Vinarija Kiš

Naziv vina: Kišov Bermet crni Berba: 2015 Sorta: kupaža više sorti sa dodatkom brojnih biljaka Oblast: Sremsko-karlovačko vinogorje, Srbija Proizvođač: Vinarija Kiš Sadržaj alkohola: 17% Ovo pojačano slatko vino ima izraženu svetlorubin boju sa skoro narandžastim obodom, odlične je bistrine i prilično pokretljivo. Miris je vrlo intenzivan, dopadljiv i kompleksan, a u mnoštvu aroma naročito [...]

Tatjana2016-03-21T14:49:05+01:0021. 3. 2016|Categories: WS preporuka|Tags: Kišov Bermet crni, Vinarija Kiš|0 Comments

Maset vinarija
Gallery
Maset vinarija

Vinske priče

Maset vinarija

Broj: 57 Foto: arhiva Maset

Oslanjajući se na dugu porodičnu tradiciju i negujući lokalno nasleđe, vinarija Maset del Lleó iz regije Penedes u Španiji izrasla je u jedan ozbiljan vinski brend, koji svoja vina izvozi u mnogo zemalja širom sveta. Pritom, ne izostaju ni nagrade sa uglednih vinskih takmičenja [...]

Tatjana2016-05-19T21:17:54+01:0021. 3. 2016|Categories: Vinske priče|Tags: Maset vinarija|0 Comments

Campo de’ Fiori
Gallery
Campo de’ Fiori

Hrana i vino

Campo de’ Fiori

Broj: 57 Piše: Aleksandar Duković Foto: Vladimir Miloradović

Pioniri pica revolucije Paket mašte i originalnosti, a nadasve mnogo hrabrosti dvoje povratnika sa kulinarske prakse u Italiji, bilo je dovoljno da Zemun pre dvadeset godina dobije jednu inovativnu radionicu ukusa. Danas je Campo de’ Fiori, picerija čije [...]

Tatjana2018-11-25T14:51:25+01:0021. 3. 2016|Categories: Hrana i vino|Tags: Campo de’ Fiori|0 Comments

Chianti
Gallery
Chianti

Enografija

Chianti

Broj: 57 Piše: Đuro Tošić Foto: arhiva vinarija Antinori

Još uvek najznačajniji izvozni vinski brend Italije, kjanti vina prošla su dug put od jeftinih „pizza wine“ do premijum vina najviše kategorizacije. Osim po kvalitetu i specifičnom, vrlo poznatom karakteru, ova vina su i jedna od prvih [...]

Tatjana2016-05-19T21:17:35+01:0021. 3. 2016|Categories: Enografija|Tags: Chianti|0 Comments