Od kada smo počeli da „brojimo berbe“, evo nam još jedne dobre u nizu. Godina puna sunca, topla, sa umanjenom količinom padavina, bila je neizvesna za vinogradare, ograničavajuća za vinare, a prva vina lako dopadljiva ljubiteljima. Subjektivno, ovo je godina rizlinga…
Vinogradi
S obzirom na to da nam je vinarstvo na nešto višem nivou od vinogradarstva, akcenat je stavljen na obnavljanje i osavremenjavanje vinogorja, omasovljavanje i modernizaciju sadnje. Blaga zima, sa malo padavina, te umerenom količinom akumulirane vlage, uslovila je raniji početak vegetacije, čak i do tri nedelje u odnosu na prethodnu godinu, u zavisnosti od regije. Sa sadnjom se moglo početi već u martu, ali je sama kampanja trajala do kraja maja.
Dugo, žarko i veoma sušno leto ostavilo je traga, pogotovo u mladim zasadima koji su na rod dospeli poslednjih nekoliko godina. Nedovoljno razvijen korenov sistem teško je mogao da obezbedi dovoljno vode da iznese rod, te su mnogi proizvođači bili prinuđeni da navodnjavaju vinograde, naročito u Župi. Stres suše nije izostao ni u starijim vinogradima, ali je manje primetan.
Godina bi se mogla okarakterisati i umereno zahtevnom za zaštitu vinograda. Najveći problem prouzrokovao je grad koji je tokom jula i početkom avgusta tri puta zahvatio oblast centralne Srbije. Kiše s kraja avgusta i početka septembra nisu bitno uticale na promene u grožđu, već su više došle kao osveženje lozi.
Usled izuzetno visokih temperatura, mnogi procesi u grožđu bili su usporeni, delom i blokirani, te je sazrevanje prolongirano, a berba počela desetak dana kasnije nego sto je očekivano.
Vina
Po običaju, prvi je za berbu pristigao sardone, u južnijim delovima i dve nedelje ranije nego na severu. Grožđe je karakterisala visoka koncentracija sećera, te treba očekivati vina sa povišenim sadržajem alkohola, veće ekstraktivnosti i aroma zrelog voća.
U starim zasadima pino noara (burgundca crnog) u Levcu, dozrevanje je trajalo veoma kratko i ubrzo je usledila dehidratacija bobice. Rezultat su punija i obojenija vina, arome prezrelog i ukuvanog voća, jače taninske strukture. U nekim vinima naći ćete značajnu količinu suvih tanina (odgovornih za suvoću i gorčinu vina), što je posledica stresa u preopterecenim vinogradima (velika rodnost).
U zavisnosti od željenog stila i očekivanog aromatskog kompleksa, momenat za berbu sovinjona belog mogao se precizno izabrati u periodu od dvadesetak dana dozrevanja. Vina ce mahom biti zrelijih aroma, višeg alkohola, ali pojavljuju se i tiolni sovinjoni – osvežavajućih aroma citrusa, grejpfruta, eukaliptusa…
Potpuno dozrevanje rizlinga i akumulacija pozeljnih perkusora arome, bili su moguci bez modifikacije uslovljene razvojem plesni. Kompleksna vina, bogata karakterističnim cvetnim aromama, podesna su i za duže sazrevanje. O rizlinzima iz 2007. tek će se govoriti.
Frankovka se mogla brati po zelji, a u većini slučajeva, išlo se na povećanje ekstraktivnosti vina i relativno snizenje kiselina. Vina su nešto zrelije arome, višeg sadrzaja alkohola, dugovečnija.
Pre značajnog pada temperatura u oktobru, merlo je potpuno dozreo, te se vina karakterišu aromama zrelog crvenog voća, dobrom ekstraktivnoscu, poželjnim sadržajem alkohola. U zavisnosti od stila vinara, merlo se mogao proizvesti za duže odležavanje, ali i kao dopadljivo vino za brzu upotrebu.
I kaberne sovinjon je imao dovoljno vremena za dozrevanje, koje je malo poremećeno naglim padom temperatura u drugoj polovini oktobra, kada je moglo doći i do dehidratacije bobice. Uglavnom su dominantne arome zrelog voća, sa malo zelencivog, začinskog. Postignuta je pozeljna ekstraktivnost sa planiranim sadržajem alkohola.
U vinima od autohtonih sorti, koje mahom dolaze iz starijih zasada, treba očekivati vidan progres. Dovoljno je vremena bilo čak i za sazrevanje prokupca, ali manji problem i dalje predstavljaju prevremena berba i visok prinos. Aromaticnost tamjanike u mnogome je uslovljena momentom berbe, a godina je pogodovala i smederevci, čiji kvalitet direktno zavisi od nivoa prinosa u vinogradu.
Uopste gledano, vina iz berbe 07. biće upamćena kao puna i ekstraktivna, izrazenih aroma zrelog voća, povišenog sadržaja alkohola. Bela vina če ranije biti spremna za tržiste, a moguća je brza evolucija u boci. Zbog karaktera arome, crvena vina pogodna su za sazrevanje u drvenim sudovima, i očekuje se dobra integracija hrastovine u vino.
Tradicionalno, prva vina iz 2007. godine već su predstavljena publici – rozei i sveža bela vina, a, subjektivno, 2007. je godina rizlinga! I merloa…
Aktuelnosti iz srpskih vinarija
Podrum Aleksandrović – Vinča, Topola
Uspešnu berbu 2007. najavljuje najpopularniji srpski roze – Varijanta, i ove godine izrazito aromaticno, lako dopadljivo vino. Promovisano je i prvo crveno vino ove kuće – Trijumf noir. Sa nestrpljenjem očekujemo Oplenac i Trijumf ’07, pogotovo jer su na rod stigli novi vinogradi u oplenačkom vinogorju.
Podrum Radovanović – Krnjevo, Velika Plana
Kako je poslednji novitet iz Krnjeva, kaberne barik, naišao na odličan prijem kod potrošača, najavljena je kaberne rezerva iz 2005. godine. U međuvremenu, publici je predstavljen novi stil sardonea i rajnskog rizlinga, iz poslednje berbe, izrazito aromatični i karakteristični. Ponudu će upotpuniti sovinjon beli iz ’07, kao novi prozvod „Podruma Radovanović“.
Podrum Do Kraja Sveta – Kovilj
Nakon uspešnog prošlogodisnjeg predstavljanja na srpskom tržištu, u paleti vina podruma iz Kovilja, a kao prvo vino iz berbe 2007, pojavio se roze simboličnog imena Aura. Posebnu pažnju zaslužuje i sovinjon beli iz poslednje berbe, te merlo i kaberne iz 2006, koji su pretpremijerno prikazani publici.
Podrum Radenković – Trnavci, Aleksandrovac
S obzirom na to da su vina iz „Podruma Radenković“ odlično prihvaćena na tržistu, i da se tražnja stalno povećava, kroz dva meseca pojaviće se sva vina iz 2007. godine.
Vinarija Kis – Sremski Karlovci
Dugo su Kisova suva vina bila u senci daleko čuvenijeg bermeta iz ove vinarije. Međutim, ozbiljan rajnski i odličan italijanski rizling sigurno ce naiči na dobar prijem kod publike. U paleti je i beli bermet.
Vinarija Kovačević – Irig
Poslednjih godina Kovačević pred kraj godine ostaje bez najpopularnijeg vina, sardonea, te je i prvi koji nam predstavlja mlada vina. Iz 2007. dolazi sardone kompleksnije arome i finije strukture, lako prihvatljiv. Takođe, neposredno pred kraj prošle godine na tržištu se našla i limitirana serija barikiranog sardonea ’06.
Vinarija Ivanović – Aleksandrovac
U martu ce se pojaviti roze vino iz berbe ’07, a najpopularniji prokupac na tržištu vraća se staroj slavi vinom iz berbe ’06. Konstantno dobar rizling i veoma autentična tamjanika upotpunjuju ponudu ove župske vinarije.
Vinarija Selecta – Gudurica
Trenutno su na tržistu četiri vina iz „Porodičnog podruma Stojšić-Jočić“: Dvorsko vino, rajnski rizling, beli burgundac i sardone, iz berbe ’06.
Podrum Braća Rajković – Gornje Zleginje, Aleksandrovac
Osim poznatih vina od prokupca, pino noara, italijanskog rizlinga i semijona, na tržistu će se uskoro pojaviti nova vina iz 2006. – Opijum i Veliko srpsko.
Podrum Vina Dajić – Mihajlovac
U ponudi „Podruma Dajić“ aktuelna su crvena vina iz berbe ’06: Game i Game barrique.
Vinarija Janko – Smederevo
Novi proizvođač, koji je nedavno predstavio vina iz poslednje berbe. Posebnu pažnju privukla je smederevka, kakvu do sada nismo imali u Srbiji – leprsavo i moderno vino ostavilo je izuzetan utisak. U ponudi su još i vina Zapis, Misija i Adut.
Vinarija Jović – Knjazevac
Nova vina iz Knjazevca čekaćemo još malo, a na tržištu su dostupni vranac, rose Dionizije, rajnski rizling i sardone iz 2006, te vino od višanja – Višnjica.
Vinarska Kuća Spasić – Tržac, Aleksandrovac
Spasici ce ljubiteljima vina uskoro ponuditi tamjaniku i prokupac iz poslednje berbe.
Vinarija Aleks
Za ljubitelje aromatičnijih vina – na tržistu su dostupni crveni i beli bermet, kao i biljni liker „Ljiljin listić“.
Vinska Kuća Minića – Tržac, Aleksandrovac
Trenutno dostupna vina Minića su: tamjanika iz 2002, Dorotej iz 2003. i Župska ružica iz 2006.
Vinogradi i Podrum Jelić – Bujacic, Valjevo
Nakon dobijenih brojnih priznanjana tokom 2007. godine, predstavljena je nova serija vina pod imenom Jelic, u kojoj su se nasli Morava i barikirani sardone iz 2007, te crveno vino Milenijum barik iz 2006. godine, kupaza kaberne sovinjona i merloa.
Rubin AD – Kruševac
Rubin je kao novitet, pored poluslatkog stonog vina Medveđa krv, predstavio seriju vrhunskih, barikiranih vina iz 2006. godine: sardone, sovinjon beli i kaberne sovinjon. Veliki napredak za ovu vinariju.
Vršački Vinogradi AD – Vršac
Mlada vina iz Vršca dokaz su pozitivnog pomaka u radu najveće vinarije u Srbiji. Međutim, nadamo se da tek predstoji pravi razvoj.
WOWINERY – Subotica
Novitet koji pokazuje da se vina visokog kvaliteta u Srbiji mogu proizvesti i u velikim serijama. Na tržistu su vina iz 2006, a osim pinoa sivog, koji je i zaštitini znak palićkog vinogorja, predstavljeni su i sardone, pino beli, pino crni, kao i merlo i kaberne.
