Možda „Berba veka“
I treću godinu zaredom ekipa magazina Wine Style aktivno je učestvovala u Primeur degustaciji, jednom od najelitnijih vinskih događaja u svetu – u degustaciji najboljih vina Bordoa iz prethodne berbe. Prošlogodišnja Primeur degustacija,uprkos odličnim ocenama vina, protekla je znatno skromnije nego što smo navikli, a mnogi su očekivali isti scenario i ove godine. Međutim, da li zbog umanjenih efekata krize, ili zbog najave 2009. kao „berbe veka“, tek degustacija mladih vina Bordoa izbila je ponovo u prvi plan vinskih znalaca, novinara i trgovaca.
U šatoima u kojima su organizovane degustacije vina pojedinih apelacija bilo je na stotine ljudi koji koncentrisano okreću čaše i strpljivo tragaju za nečim novim, interesantnijim. U onim najprestižnijim dvorcima, „dvorcima prvog reda“, čekao se red na degustaciju, iako je vreme za degustaciju bilo poodavno rezervisano. Uglavnom, mi smo tokom tri dana uspeli da probamo oko 530 vina
Sezona sazrevanja grožđa tokom 2009. godine bila je neobično suva za bordošku regiju, ali bez ekstremnih temperatura, te su bili ispunjeni svi uslovi za nesmetano sazrevanje grožđa. U većini slučajeva merlo je bran imeđu 20. septembra i 6. oktobra, a kaberne između 5. i 20. oktobra. Proizvođači 2009. godinu opisuju kao izvanrednu i mnogi od njih misle da je prevaziđen uspeh iz već čuvene 2005. Naravno, sa nestrpljenjem se očekuju kritike relevantnih magazina i vinskih kritičara, čija mišljenja finalno uslovljavaju cenu vina.
Objektivnije gledano (ili vrlo subjektivan stav autora) 2009. je „godina kabernea“. Naime, veliki broj vina u kojima dominira merlo (St. Emilion, njegovi sateliti i Pomerol) ima povišen sadržaj alkohola i suviše tanina, pa vina često deluju van balansa, grubo i agresivno. Razlog leži u trenutku berbe grožđa, koji je i ove godine bio češće vezan za tradicionalni datum nego za adekvatnu zrelost merloa. Takođe, u masi vina mogao je da se primeti i neprilagođen proces vinifikacije, odnosno, vina su preekstrahovana!
Sa leve strane reke, odnosno u Medocu, situacija se značajno razlikuje. Tamo smo naišli na neke od neponovljivih kabernea, a mišljenja smo da su vina iz 2009. još jednom pokazala koliko u Bordou znače pozicija i starost/kondicija vinograda.
Prisutno je više različitih stilova u vinima Medoca; ima snažnijih, moćnijih, mnogi bi rekli „klasičnih Pauillaca„, ali i savršeno elegantnih vina kakvo je Chateau Margaux.
Situacija je nešto manje „kompleksna“ sa belim vinima. Mnoga vina iz Sauternesa su laganija nego inače, sa nešto manje arome, te slast ostaje „usamljena“. Za razliku od ostalih, Chateau D’Yquem osim odličnog randmana (skoro 23 hl/ha) ima i odlično vino. Možda i za najvišu ocenu.
Suva bela vina Pessac Leognana su generalno dobra, nešto su zrelijih aroma, u većini je dominantniji sovinjon, ali se iz mase značajno izdvajaju Domaine de Chevallier i Chateau Haut Brion Blanc.
Bordoške proizvođače sada brinu cene i ocene. Naime, vina iz 2008. godine su visoko ocenjena, a cene su korigovane zbog opšte finansijske situacije u svetu i primetno smanjene potražnje za najskupljim vinima. Iza njih je značajno bolja berba 2009, ali nema mnogo mesta za rast ocena. Da li će cene rasti, videćemo.
Ubrzo ćemo saznati rasplet, a do tada evo i opisa nekih ovogodišnjih favorita.
Ch. Mouton Rothschild (CS 88%, MER 12%)
Primer dometa kabernea u Bordou! Izrazito tamno obojen, gotovo „crn“ sa ljubičastim nijansama. Na mirisu crna ribizla, borovnica, duvan i kafa. Kada se malo otvori, nazire se i cvetni miris, sličan ljubičici. Na ukusu puno, snažno vino, sa mnogo reaktivnih tanina. Veoma perzistentno i interesantno, prijatno sa svim prisutnim taninima, odličan sklop voćnosti i strukture.
Ch. Margaux (CS 87%, MER 9%, CF 2%, PV 2%)
Dominantne arome kabernea. Mirisi zrelog voća podržani su umerenom hrastovinom, te je začinski doprinos na mirisu veoma mali, vino je veoma voćno, elegantno i dobro izbalansirano. Na ukusu umereno puno, somotasto, sa odličnom integracijom tanina u telo vina. Elegantno i dopadljivo, dugačke završnice.
Ch. Pichon-Longueville (CS 67%, MER 33%)
Veoma tamne, crvene boje sa ljubičastim nijansama, već u startu odaje utisak težine i punoće. Na mirisu, prva asocijacija je balans aroma zrelog crnog bobičastog voća i začinskih nota, koje se nadovezuju naizmenično. Može se osetiti i prividna „slast“ na mirisu, zbog dobro integrisane hrastovine. Somotaste strukture, sa dosta tanina, zrelo i dopadljivo.
Ch. Lynch Bages (CS 76%, MER 18%, CF 4%, PV 2%).
Izrazito puno vino, teško pokretljivo u čaši, bogato taninima, gotovo preekstrahovano. Snagator bez elegancije koja je prisutna u nešto poznatijim vinima, ali značajne strukture, kao demonstracija podneblja, snage vinograda i kvaliteta berbe 09. Strukturalno vino kome treba dati malo vremena da pokaže pravi sklop.
Ch. Pontet Canet (CS, MER, PV)
Ukratko: balans i elegancija.
Veoma kompleksno vino, voćno i začinsko sa slatkastim doprinosom hrastovine.
Zrelo i izbalansirano, sa taninima koji će mu omogućiti dobar dalji razvoj u boci, vino koje će relativno brzo biti spremno za konzumaciju.
Ch. Smith Haut Lafitte – blanc
Izrazito aromatično vino sa dominacijom sovinjona. Na ukusu u prvi plan izbija prijatna svežina, bazirana na perzistentnim kiselinama, a zatim se prepliću aroma i struktura. Značajan doprinos drveta, odlično je integrisan u aromatski sklop vina, te ne štrči, a polisaharidi iz hrastovine povećali su utisak punoće.
Ch. Smith Haut Lafitte – rouge
Veoma voćno vino, dopadljivo na mirisu, sa aromama zrelog bobičastog voća, više crvenog nego crnog. Na ukusu dominantna taninska frakcija, možda i predominantna za ovu strukturu.
Perzistentno vino, sa taninima koji još dugo ostaju u završnici.
Ch. Haut Brion – blanc (SB 62%, SEM 38%)
Verovatno maksimum ovih sorti u ovoj regiji, uz savršeno umeren balans sa hrastovinom. Veoma kompleksnog mirisa, sa dosta svežine bazirane na kiselinama, ostavlja utisak snage, perzistencije, i vraćanja aroma dugo nakon poslednjeg gutljaja.
Ch. Haut Brion – rouge (CS 40%, CF 14%, MER 46%)
Koncentrisane voćne arome, u kojoj su dominantniji kabernei. Izražene strukture, sa dosta tanina koji će se dalje značajno razvijati. Međutim, ukupni utisak je umekšan merloom, te će vino biti podjednako dopadljivo i interesantno kroz tri i kroz 13 godina.
Ch. D’Yquem
Savršeno!
