Ponuda vina je sve raznovrsnija i sve teže je napraviti pravi izbor. U odabiru vina veliku ulogu ima etiketa, a naročito njen vizuelni efekat, jer nam on privlači pažnju i pre samog naziva vina, porekla ili cene. A sve ovo veoma je bitno naročito ako ne znamo šta se nalazi u boci, što je veoma čest slučaj.
Etiketa (latinska reč „es it quaestio“) jeste ključni faktor u prepoznavanju vina. Ona je, zapravo, ono što nam skreće pogled na samu flašu, daje nam garanciju i potvrdu našeg izbora. Bez ovog svojevrsnog kostima sama flaša je beznačajna i anonimna. Recimo, Chateau Latour smo spremni da platimo 500 evra, ali istu flašu bez prepoznatljive etikete ne bi ni pogledali. Toliki je značaj ovog papira koji krasi svaku bocu da slobodno možemo da ga nazovemo i ličnom kartom vina.
Etiketa kroz istoriju
Vinari Sumerinije (danas regija Iraka) jos pre 6.000 godina imali su običaj da cilindričnim pečatom od grafita, visine oko tri centimetra, obeležavaju amfore koje su se nosile u hramove. Ove oznake i danas se smatraju najstarijim poznatim označavanjem porekla i autentičnosti proizvoda.
Amfore su se koristile praktično sve do V veka, kada su Rimljani u Gaulu otkrili prvu burad i počeli da ih koriste. U starom Gaulu, u vreme kad je vino počelo da dobija na značaju, amfora od 26 litara mogla je da se menja za jednog roba. Istovremeno se razvijao i kvalitet posuda za posluživanje vina (karafa) od kojih su neke bile izuzetne umetničke vrednosti i danas su izložene u muzejima kao unikati.
Značajan trenutak u istoriji etiketa desio se 1.440 godine, kada su Gutenberg i Konrad Saspach proizveli prvu štamparsku mašinu inspirisanu vinskom presom, a prese sličnog oblika i danas se mogu videti u nekim vinarijama. Međutim, tek slučajnim otkrićem mogućnosti korišćenja litografskih kamenova praktično je omogućena štampa, a samim tim i izrada prvih vinskih etiketa.
Problem za postavku etikete predstavljao je i oblik flaše, koja je tek početkom XIX veka postala dovoljno cilindrična da bi na nju mogla da se nalepi etiketa. Sve do tog trenutka za identifikaciju boce korišćene su ogrlice od srebra i rafinirani umetnički radovi.
Muzej vinskih etiketa
Godine 1872. Fernand Nolasque je u svojoj dvadesetoj godini osnovao štampariju u Bordou. U to vreme radilo se manualno: korišćenje litografske prese iziskivalo je veliki fizički napor, a manipulacija teškim litografskim kamenovima bila je prilično delikatna jer se moralo voditi računa da se ne ostete ručno rađene, unikatne podloge za štampu. Revolucija litografije stvorila je mogućnost štampanja etiketa u više boja. Pred kraj života Fernanda Nolasquea, tačnije 1944. godine, njegov sin Roger Nolasque postepeno se preorjentisao na offset štampu, koja je nastala u to vreme i omogućila još kvalitetniju i precizniju reprodukciju crteža, karaktera, a time i izradu etiketa u više boja. Christian Nolasque je 1985. godine, kao jedan od prvih štampara u Francuskoj, započeo proizvodnju samolepljivih etiketa što je i danas vodeći trend u svetu.
Porodica Nolasque pratila je razvoj vinarija iz Bordoa, Loare, Alzasa, kao i iz regija Konjak i Šampanja. Značajni koraci u komercijalizaciji vina postignuti su zahvaljujući njihovim kreacijama etiketa koje su bile unikatni ručni radovi ondašnjih umetnika. Na pojedinim etiketama radilo se i po nekoliko nedelja, a neke od njih danas su izložene u privatnom porodicnom muzeju etiketa u Chateau Mauriac, prebivalištu bivšeg francuskog pisca i Nobelovca Francois Mauriaca, nedaleko od Soterna i svega nekoliko kilometara od fantastičnog Chateau dYquema.
Osim rucno izradenih litografskih kamenova sa slikama Grands Crus Classes Chateaua, ljubitelji vinskih etiketa u ovom muzeju mogu da vide i bogatu kolekciju etiketa iz cele Francuske. Između ostalog, tu se nalazi i komplet kolekcija etiketa Chateau Mouton Rotschilda, za koji je karakteristično da je svake godine drugi umetnik kreirao etiketu.
U muzeju su izlozeni i alati koji su se nekada koristili, a posetioci mogu da uživaju u ambijentu boje, slike i kreativnosti nekadašnjih pasioniranih majstora, koji su „rukom i srcem bili vezani za svaku etiketu ponaosob“.
Jedan deo te kolekcije stigao je 2002. godine u Beograd, a obuhvata mnogo zanimljivih etiketa Grand Crus Classes vina, kao i mnogobrojne etikete modernijeg dizajna. Ova moderna štamparija danas se oslanja na kompjutere, savremene programe za kreaciju modela i etiketa i proizvodi godišnje više od 100 miliona vinskih etiketa.
