Prestiž u boci
Mnogo je međunarodnih dogovora i poslovnih ugovora zaključeno tokom degustacije ovih vina. Na aukcijama vina stare bordoske berbe svake godine pomeraju granicu astronomskih prodajnih cena. Jure ih kolekcionari, preprodavci, snobovi, hedonisti; prate ih fama, glamur i atmosfera prestiža. A ona, naročito Grands Crus Classes vina iz Medoka, to i zaslužuju.Kada neko poželi da pokaže poznavanje „velikih“ vina najčešće ce pomenuti Bordo i čuvene berbe 1961, ’82, ili ’89. Često se sa lakoćom diskutuje o sato Margou, Mutonu ili Linc Bazu, tim svima poznatim, ali samo malom broju ljudi dostupnim vinima, što svedoči o prestižu, kvalitetu i vodećem mestu Grands Crus Classes iz Medoka (Medoca) medu vinima sveta.
Priča o ovim vinima vraća nas u 1855. kada je na zahtev Napoleona III izradena klasifikacija satoa, kako bi se vina iz Medoka, najpoznatijeg vinogorja Bordoa, najverodostojnije prezentovala u Parizu. Privredna komora trgovačkog grada Bordoa zadatak za rangiranje poverila je udruženju kurtiera (Syndicat des Courtiers de Commerce), a klasifikacija je urađena na osnovu trenutnog stanja na tržistu, ali i njegove potencijalne evolucije, bazirane na više od jednog veka razvoja.
Klasifikacija iz 1855. godine odnosi se na crvena vina iz pet apelacija (manjih vinogorja) u Medoku – Saint-Esteph, Pauillac, Saint Julien, Margaux i Haut Medoc. Sama klasifikacija obuhvata 61 sato iz Medoka, podeljenih u 5 redova, i samo jedan sato iz oblasti Graves, a najveći i najpoznatiji su satoi prvog reda: Lafite-Rothschild, Latour, Margaux, Moutin-Rothschild i Haut-Brion. U drugom redu je 14, u trećem takođe 14 satoa, 10 je svrstano u četvrti red, dok ih je u petom redu 18.
Unikatnost ovih vina oslanja se na tradiciju, a sam Medok smatra se postojbinom kaberne sovinjona, koji je i nosilac kupaza. Osim kabernea, dozvoljen je uzgoj merloa, kaberne frana, peti verdoa i malbeka. Odnos sorti u finalnom vinu varira iz godine u godinu, kako bi se najverodstojnije očuvao stil satoa koji se neguje i čuva generacijama. proizvodnja vina je strogo regulisana, kako u vinogradu tako i u vinariji, a osim količine grozđa koja sme da se proizveđe sa određene površine, kontroliše se i primena vinarske tehnike, koja ne odstupa mnogo od tradicionalnih metoda.
Određene specificnosti karakterisu i trgovinu ovim vinima, koja se, podrazumeva se, nalaze na vinskim kartama najprestižnijih restorana i hotela na svetu, a često predstavljaju i ekskluzivne poklone u najrazličitijim prilikama. Naročito ako je u pitanju boca vina koje potiče iz godine rođenja osobe kojoj je namenjeno, ili nekog drugog značajnog datuma.
Uticaj „La Place de Bordeaux“ na trgovinu Grands Crus Classes vinima.
Ozbiljniju trgovinu čuvenim vinima iz Medoka započinju doseljenici iz Engleske, Belgije i Holandije, koji su se naselili u Bordou uz obalu reke Zironde. U XVIII veku trgovački pokret dobija na dinamici uključivanjem Abrahama Lawtona i Thomasa Bartona iz Irske, Williama Johnstona iz Škotske, Jean Henry Schylera i Jacques Schodera iz Nemačke. Ovi trgovci su u tada najveću trgovačku luku Francuske došli sa ciljem da „na izvoru“ kupe najbolja vina, kako bi ih dalje prodavali u svojoj domovini. Tada započinje ozbiljnija promocija, a predstavljanje i prodaju ovih vina širom sveta na sebe preuzimaju pomenuti trgovci. Danas su vina Grands Crus Classes iz Medoka prisutna u više od 160 zemalja, a trgovina se odvija po istom principu jos od XVIII veka. Naime, tada su ova vina bila nuđena trgovcima samo nekoliko meseci nakon berbe, čime je satoima obezbedivana likvidnost jos pre punjenja i definitivne isporuke vina. Taj sistem i danas postoji i poznat je kao Primer degustacija – mesto gde vinari trgovcima, stručnjacima i novinarima predstavljaju vina iz poslednje berbe, a povezivanjem proizvođača i trgovaca bave se kurtieri. S obzirom na to da su u pitanju samo ograničene količine vina u svakoj godini, kao i na to da svaki sato ima bolji ili lošiji uspeh u zavisnosti od mikroklimatskih uticaja i umešnosti vinara tokom godine, ova vina postaju ozbiljna investicija.
Najbolje vreme za kupovinu, odnosno investiciju u takva vina, jeste period neposredno po završetku svake Primer degustacije. Oko dva meseca nakon tog događaja internacionalnog renomea sato po sato izlazi na tržiste sa svojom ovogodišnjom cenom vina koje i dalje odležavaju u bariku. Cena koja se formira oslanja se na razne parametre, kao što su: opsti uspeh, odnosno karakteristike berbe, individualna procena kvaliteta, kao i ocena nekih internacionalnih ocenjivača koji direktno utiču na potražnju i prodaju ovih vina. Ocenjivači sa najvećim uticajem su Robert Parker, „Wine Spectator“ i RVF, a svojim ocenama oni direktno utiču na početnu cenu proizvoda.
Kako to stvarno funkcioniše, predstaviću na primeru vina Chateau Margaux iz 2000. godine. Na Primer degustaciji u aprilu 2001. godine uočen je veliki potencijal tog vina, koje je tek trebalo da odležava narednih 18 do 19 meseci, a da se flasira u novembru 2002. godine. Cena pomenutog vina nekoliko meseci nakon Primer degustacije bila je oko 200 evra po boci ovog ekskluzivnog vina, i trebalo ga je isplatiti u tri navrata do kraja 2001. godine. Naravno, trgovac koji je kupio vino dobio bi ga godinu dana nakon izvršene uplate. Krajem 2002. godine, kada je krenula isporuka Chateau Margaux, trzisna cena je već bila blizu 400 evra po boci.
Danas jedna flaša Chateau Margauxa iz 2000. godine košta više od 1.000 evra i predstavlja jedno od najekskluzivnijih vina na svetu, vino u kojim ce neki srećni ljubitelji uživati danas, drugi za pet godina, kada bude još kompleksnije, a neki će otvoriti to vino za 10, 15, 20 … godina i otkriti tajnu i bogatsvo ovog Grand Cru Classe vina.
Često me vinari i ljubitelji vina u Srbiji pitaju koja vina iz Bordoa mi se najviše sviđaju. Naravno, izdvojiti jedno među više od 10.000 Chateau Bordoa nije jednostavno, ali je najjači utisak na mene ostavio Chateau Pichon Longville, Grand Cru Classe berba 1990. godine. Svakako da to nije najstarije ili najskuplje vino iz ove oblasti koje sam degustirao, ali je kontekst bio fenomenalan. Zamislite da ste u sredini hrastovog bukea u barik podrumu tog prestižnog dvorca, smesteni na udobnoj fotelji. U ruci sa pažnjom držite elegantnu časa vina iz 1990 godine, nalazite se u društvu vlasnika bordoskih Chateaua i trgovaca vinom, dok ispred vas traje koncert klasicne muzike – „Četiri sezone“ Vivaldija. Jednostavno, nezaboravna degustacija.
