Michel Rolland

Najpoznatiji enolog-konsultant na svetu

„Vino se proizvodi za ljude i poenta je u tome da se ona dobro prodaju. Vino je posao i ja želim da proizvodim vino koje može da se prodaje“, rekao je jednom prilikom, odgovarajući na optužbe da sva vina iza kojih stoji njegovo ime veoma liče jedna na druga.

Kada ga je čuveni engleski vinski kritičar Majkl Broudbent napao po istom pitanju, nonšalantno je rekao da je to zbog toga što su „stari ljudi navikli na stare ukuse“, aludirajući pri tom na Broudbentove godine.

Nije se preterano uzbudio ni kada su ga posle dokumentarnog filma Mondovino (2006. godine) mnogi optužili kao „globalistu koji ubija tradicionalno vinarstvo i vinikulturu“, a jedan francuski kritičar čak izjavio da ga je u tom filmu doživeo kao „vinskog Mefista“ – lakonski je odgovorio da je on, u stvari, „izmanipulisan u tom filmu, ali da mu je i takav negativan prikaz doneo publicitet i da je zbog toga zadovoljan“. I nebrojeno je mnogo primera u kojima je bio dosledan svojim principima, konkretno, u zastupanju pragmatičnog pristupa vinarstvu, tačnije tržišnoj orjentisanosti.

Mnogi će svakako pronaći istinu u brojnim kritikama na račun njegovog rada, ali je svakako mnogo više onih koji čvrsto veruju da je Mišel Rolan (Michel Rolland) najslavniji, najbolji, i na kraju krajeva najskuplji enolog-konsultant na svetu. Za ovu poslednju tvrdnju, uostalom, mnogo je lakše pronaći konkretne dokaze – počevši od toga da se u njegovom portfoliju nalaze imena više od 100 vinarija iz 13 zemalja, sa pet kontinenata, među kojima su i neke od najpoznatijih na svetu. Princip je jasan – Mišel Rolan je vrlo skup, početna cena njegovog konsultantskog rada iznosi 30.000 dolara, do njega je jako teško doći a još teže dobiti termin, on je ponekad svojeglav i nezgodan za saradnju, ali – on zna čarobnu formulu za uspeh. Tačnije, ukoliko želite da se vaša vina dobro prodaju – uložite u njega; da li je to isplativo, o tome će najbolje reći oni koji rade sa njim, a takvih je sve više. Marketing, veliko znanje, zakon tržišta, vanserijski talenat i kreativnost, svejedno je – Mišel Rolan, čovek koji kaže da ne standardizuje svoja vina već da jednostavno proizvodi dobra vina, jedno je od najvećih imena današnjice u vinskom svetu.

Iako sam ga više puta sretao u različitim prilikama, Mišela Rolana zvanično sam upoznao u Chateau Cap de Mourlin tokom Primer degustacije vina iz berbe ’07. Vrlo brzo shvatio sam da se ispod prvobitne slike ozbiljnog poslovnog čoveka, koji neprestano gleda na sat i u mobilni telefon, u stvari krije krajnje skromna, ležerna, duhovita i neformalna osoba. Stekao sam utisak da ga možda baš taj spoj žestoke pragmatičnosti i osećaja za biznis sa jednostavnim i zabavnim pristupom vinarstvu čine tako intrigantnim. U svakom slučaju, od pregršt rečenog u neobaveznom razgovoru dobro sam zapamtio rečenicu: „Sedamdeset odsto ozbiljnog konsaltinga čini psihologija, a tek trideset odsto enologija.“ Zanimljiva teza, koja me je prilično zaintrigirala, i, između ostalog, motivisala da uložim veliki napor kako bih ugrabio priliku da na Sajmu vina u Bordou Winexpo 09 ukratko porazgovaram sa njim.

WS: Mišel Rolan konsultant i proizvodna linija Rolland Collection, da li je to jedan ili dva odvojena sveta?

Zapravo, možemo reći da govorimo o dva različita sveta. Znate li koja je najbitnija razlika između konsultanta i vlasnika vinarije? Znate li? Veoma je jednostavno… Konsultant naplaćuje svoje usluge i stalno prima novac, dok vlasnik vinarije neprestano ulaže i angažuje konsultante. To je velika razlika, i zbog toga sam ubeđen da govorimo o dva sasvim različita sveta.

WS: Verujem da preferirate konsalting.

Naravno. Zapravo, ja moram da budem konsultant da bih bio i vlasnik vinarija.

WS: Stvaranje Rolland kolekcije počelo je u Pomerolu…

Da, Chateau le Bon Pasteur je vinarija moje porodice koju sam ja nastavio da vodim, zajedno sa bratom. Zatim, vremenom, moja žena Dany i ja počeli smo da investiramo u gazdinstva u najrazličitijim delovima sveta. Za početak u Francuskoj, bio je to mali posed u Lussac St. Emillionu, a zatim, s obzirom na to da mnogo putujemo i posećujemo gotovo sve zemlje sa značajnom proizvodnjom vina, počeli smo da se zaljubljujemo u mnoga mesta. Iako, na žalost, ne možemo da kupimo imanje gde god nam se dopadne, neke ideje smo uspeli da realizujemo. Najpre u Argentini, partnerstvom sa familijom Lurton, zatim u Južnoj Africi, a kada jednom krenete… Sve to razvijali smo vremenom, uz mnogo truda i ljubavi, podrazumeva se, i uz znatne investicije. Naravno, i pored brojnih vinarija koje posedujemo, ili smo partneri u njima, ja sam i dalje konsultant.

WS: Kakva je reakcija kolega vinara u oblastima u kojima ste organizovali sopstvenu proizvodnju? Smatraju li Vas konkurencijom?

Nikada do sada nisam imao problema sa tim. Zapravo, mislim da je efekat sasvim suprotan. Većina mojih klijenata uživa u činjenici da me vidi u vinskom biznisu sa sopstvenim vinima i pratećim poteškoćama. Naime, kada ste samo konsultant, onda oni mogu da steknu mišljenje da vi kao konsultant savetujete, ali da nikada ne plaćate savet i da niste na pravi način svesni svih izdataka koje proizvodnja vina iziskuje. U većini slučajeva, kao dodatni argument investitorima i klijentima pomenem da sam i sam proizvođač i da dobro znam šta znači stalno ulaganje. To ih čini mirnijim i često im se moja „muka“ dopada.

WS: Da li Vam činjenica da i sami proizvodite vino otežava ili pomaže da dobijete nove klijente?

Definitivno pomaže! Vina koja proizvodim u Francuskoj, ali i u Argentini i Južnoj Africi, za mnoge moje klijente predstavljaju i određenu sigurnost. Neke klijente dobili smo tako što su oni prvo probali naša vina, upoznali šta i kako radimo, a zatim nas jednostavno angažovali.

WS: Kao uvod u ovaj razgovor „prošli“ smo kroz paletu Vaših vina, odnosno kroz „ono što radite“. Mogu da primetim značajne razlike u stilu i profilu vina, iako Vas mnogi „optužuju“ da su sva Vaša slična. Da li je ideja da vina iz Rolland Collection odražavaju karakteristike podneblja iz kojih dolaze, ili stil Mišela Rolana?

Razlikuje se ideja u zavisnosti od nivoa kvaliteta vina i regije. Na primer, u paleti vina iz Francuske, gde posedujemo pet vinarija u pet različitih regija, zemljište i terroir su veoma različiti pa je realno i očekivati sasvim različita vina. Zapravo, nemoguće je proizvesti identična vina. Stil svakog vina ponaosob definišemo u odnosu na ciljani segment tržišta, tako da kod nas možete naći lagana voćna vina, ali i ona veoma teška, ekstraktivna, zahtevna u svakom pogledu. Nije jednostavno prodavati samo vina top – kvaliteta i zato je naš cilj da izađemo u susret potrošačima sa različitim preferencijama, ali i mogućnostima. Prvenstveno finansijskim.

WS: Prvo vino kolekcije svakako je Ch. Le Bon Pasteur, vino iz porodične vinarije. Da li su za njegov kvalitet zaslužne emocije, tradicija ili jedinstven terroir Pomerola?

Lallande de Pomerol i St. Emilion su takođe posedi moje porodice, ali Pomerol je jedinstven! To je definitivno najbolji terroir. Znate da Pomerol smatraju najboljom apelacijom u Bordou, i to svakako ne bez razloga. Vino iz Pomerola bilo je vodeće vino porodice Rolan dok je deda vodio proizvodnju, zatim moj otac… Jednostavno, to je Pomerol.

WS: Pomenuli ste da u sopstvenoj proizvodnji imate različita vina za različita tržišta, ili segmente tržišta. Da li je tako i u radu sa klijentima, odnosno, da li Vas angažuju samo za rad na top-vinima?

Moglo bi se reći da radim sve. Iako je rasprostranjeno mišljenje da radim samo sa najkvalitetnijim vinima, mnogo češće moram da obratim pažnju na kompletnu proizvodnju kompanije. Zapravo, nemoguće je raditi na top – vinima ukoliko ne sagledate celokupnu proizvodnju. Najčešće me ne uključuju previše u proizvodnju osnovnih vina. Ali, ako želite da proizvedete najbolje onda morate da znate odakle se počinje, tako da uglavnom nadgledam sve.

WS: Postoje li sorte i podneblja koja preferirate?

Mogao bih reći da ne postoje, s obzirom na to da radim sve i svuda – radim sa svim poznatim sortama grožđa u najrazličitijim delovima sveta. Naravno, više radim sa crvenim nego sa belim vinima, ali i bela radimo sa najrazličitijim sortama.

WS: Nedavno ste posetili i naš region, tačnije Dalmaciju. Pa, kakvi su utisci?

Bio sam impresioniran. Ne samo da je prelep region, već mi se veoma dopala i situacija sa vinogradima – položaji na kojima su locirani, to što su okrenuti moru… Prelepo je i daje mogućnost za proizvodnju divnih vina na lepom mestu. Velike su mogućnosti, pogotovo sa sortom plavac mali, koja će, siguran sam, dati daleko bolje rezultate od kabernea, merloa ili sira, iako i njih možemo tamo da uzgajamo. Hrvatska ima veliku šansu da se u svetu predstavi dobrim vinima od autohtone sorte.

WS: Da li postoji mogućnost da uđete u novo partnerstvo u nekoj od dalmatinskih vinarija?

Sigurno da postoji. Ja sam uvek otvoren za nove ideje i projekte.

WS: ‘Proizvoditi dobra vina na lepim mestima’ – složićete se da je to ideja vodilja, ujedno i podstrek za dalju saradnju sa vinarima širom sveta.

Definitivno je to cilj i mnogo je prijatnije kada tako razmišljate. Opet, da bi to sve bilo tako, moramo da nađemo pravo zemljište za lozu, odgovarajuću klimu i da ispoštujemo sve željene uslove. Ja stalno tragam za novim mogućnostima.

WS: Da li to znači da Vas možemo očekivati i u Srbiji?

Zašto da ne!

BIOGRAFIJA:

Mišel Rolan rođen je u Pomerolu 1947. godine i odrastao je u vinskom okruženju – njegov otac vodio je porodično imanje Chateau Le Bon-Pasteur, a odrastao je pijući stara vina koja je negovao njegov deda.

– Nakon srednje škole završio je Fakultet za enologiju i vinogradarstvo u Bordou, gde je bio jedan od pet studenata izabranih da nastave obrazovanje na prestižnom Institutu za enologiju u Bordou.

– Godine 1973. kupio je enološku laboratoriju na desnoj obali Bordoa, koja danas analizira uzorke iz 800 francuskih vinarija svake godine.

– Na početku karijere izgubio je posao u dva važna šatoa zbog sukoba sa vlasnicima oko stila vina. Posle 20 godina, ta dva šatoa ponovo su njegovi klijenti.

– Radio je kao konsultant, između ostalog, i u Indiji i Kini.

– Prepoznatljiv stil – vina izražene arome zrelog voća, sa značajnim uticajem hrastovine, veoma strukturalna.