Ve­či­ti tre­ći

Iako su ne­ka od naj­ce­nje­ni­jih i naj­sku­pljih vi­na da­na­šnji­ce, po­put Cha­te­au Che­val Blanc ili Cha­te­au Auso­ne, u naj­bo­ljim go­di­na­ma upra­vo ba­zi­ra­na na ka­ber­ne fra­nu, u ve­ći­ni slu­ča­je­va on osta­je „tre­ća sor­ta“ u ču­ve­nim bor­do­škim ku­pa­ža­ma. Ta­kav način pri­hva­ti­li su i vi­na­ri No­vog sve­ta, te je­di­na re­gi­ja sa sort­nim vi­ni­ma od ka­ber­ne fra­na osta­je do­li­na Lo­a­re u Fran­cu­skoj.

Sma­tra se da ka­ber­ne fran po­ti­če iz Li­bur­na, oda­kle ga je kar­di­nal Ri­še­lje do­neo u do­li­nu Lo­a­re, a to­kom XVI­II ve­ka po­sta­la je ra­ši­re­na i ve­o­ma zna­čaj­na sor­ta bor­do­ških vi­no­gor­ja – u Fron­sa­ku, Po­me­ro­lu i Sent-Emi­li­o­nu, za vi­na naj­vi­šeg kva­li­te­ta. Ka­ko je ka­ber­ne so­vi­njon u dru­goj po­lo­vi­ni XVI­II ve­ka i u XIX ve­ku po­stao mno­go po­pu­lar­ni­ji i sve vi­še uz­ga­jan, uoče­ne su slič­no­sti iz­me­đu ove dve sor­te te su na­sta­ja­le raz­ne te­o­ri­je o nji­ho­voj po­ve­za­no­sti. Go­di­ne 1997. DNK ana­li­zom utvr­đe­na je po­ve­za­nost – ka­ber­ne so­vi­njon za­pra­vo je na­stao ukr­šta­njem so­vi­njo­na be­log i ka­ber­ne fra­na.

Uop­šte gle­da­no, ka­ber­ne fran je ve­o­ma sli­čan ka­ber­ne so­vi­njo­nu, sem što lo­za ra­ni­je kre­će i gro­žđe sa­zre­va ne­što ra­ni­je (ne­de­lju da­na), što mu omo­gu­ću­je i po­sti­za­nje do­brih kva­li­ta­tiv­nih re­zul­ta­ta u ne­što hlad­ni­jim obla­sti­ma. U Bor­dou ga če­sto sma­tra­ju „džo­ke­rom“ za lo­ši­je go­di­ne, po­go­to­vu on­da ka­da ka­ber­ne so­vi­njon ne uspe pot­pu­no da sa­zri.

Ve­ći­na aro­ma­tič­nih i fe­nol­nih je­di­nje­nja mo­že se na­ći u obe sor­te, ali u aro­mat­skom pro­fi­lu po­sto­ji pri­met­na raz­li­ka. Ka­ber­ne fran, ipak, ima ne­što de­li­kat­ni­ju aro­mu i za­hva­lan je za pro­iz­vod­nju vi­na sa iz­ra­že­nim voć­nim ka­rak­te­rom – ma­li­ne, cr­ne ri­bi­zle, kao i cvet­ne no­te lju­bi­či­ca. Če­sto će­te u opi­si­ma na­ći i mno­štvo ter­mi­na po­ve­za­nih sa ze­le­nim, od li­šća, pa sve do ze­le­nog bi­be­ra. Ta­ni­ni le­po sa­zre­va­ju te su vi­na me­ka, so­mo­ta­ste struk­tu­re.

Ka­ber­ne fran je ve­o­ma pri­la­go­dlji­va sor­ta i uspe­va na raz­li­či­tim ze­mlji­šti­ma, ali mu naj­vi­še od­go­va­ra­ju pe­sko­vi­to-šljun­ko­vi­ti te­re­ni, sa kreč­nja­kom, na ko­ji­ma da­je pu­ni­ja i ka­rak­ter­ni­ja vi­na. Buj­na je sor­ta sa ve­li­kim po­ten­ci­ja­lom rod­no­sti, te je ve­o­ma va­žna kon­tro­la ro­da. Vi­na pro­iz­ve­de­na od pre­ro­di­log ka­ber­ne fra­na su la­ga­na i ze­len­či­va, sa ve­o­ma izra­že­nim ve­ge­ta­tiv­nim ka­rak­te­rom.

Ka­ber­ne fran je ve­o­ma ot­po­ran na zim­ske mra­ze­ve, i sma­tra se jed­nom od naj­ot­por­ni­jih sor­ti, ali s ob­zi­rom na to da kre­će re­la­tiv­no ra­no, ve­o­ma je ose­tljiv na ka­sne pro­leć­ne mra­ze­ve.

Lo­za ka­ber­ne fra­na sklo­na je mu­ta­ci­ji, te po­sto­ji ve­li­ki broj raz­li­či­tih klo­no­va i va­ri­je­te­ta. Po­sle pi­no no­a­ra, ka­ber­ne fran se mo­že na­ći u naj­vi­še raz­li­či­tih ob­li­ka ko­ji se me­đu­sob­no raz­li­ku­ju po buj­no­sti, ve­li­či­ni gro­zdo­va i bo­bi­ca, obo­je­no­sti bo­bi­ce, te fe­nol­noj i aro­mat­skoj struk­tu­ri gro­žđa.

Naj­po­zna­ti­ja mo­no­sort­na vi­na od ka­ber­ne fra­na do­la­ze iz do­li­ne Lo­a­re. Iako je ve­ći­na on­da­šnjih vi­na la­ga­ni­ja i ze­len­či­va, ka­da na­i­đe­te na do­bra, on­da su to za­i­sta iz­vr­sna vi­na.

Ali upr­kos to­me, ka­ber­ne fran i da­lje osta­je po­znat kao „tre­ća bor­do­ška“ sor­ta.

Po­re­klo

Ka­ber­ne fran je jed­na od pet bor­do­ških sor­ti cr­nog gro­žđa i naj­po­zna­ti­ji je po vi­ni­ma iz Sent-Emi­li­o­na. Ga­ji se i u se­ver­noj Ita­li­ji, na Bal­ka­nu, a spo­ra­dič­no i u ze­mlja­ma no­vog vin­skog sve­ta u kojima ta­ko­đe da­je od­lič­ne re­zul­ta­te. Kao sor­ta ot­por­na na zim­ske mra­ze­ve, ve­o­ma je zna­ča­jan i za vi­nar­stvo Ka­na­de, gde su naj­kva­li­tet­ni­ja vi­na pro­iz­ve­de­na upra­vo od ka­ber­ne fra­na.

Tip vi­na

Kao jed­na od tra­di­ci­o­nal­nih bor­do­ških sor­ti, ka­ber­ne fran se po ka­rak­te­ri­sti­ka­ma mo­že svr­sta­ti ne­gde iz­me­đu mer­loa i ka­ber­ne so­vi­njo­na. S ob­zi­rom na to da sa­zre­va kra­jem tre­će epo­he, te da i u naj­lo­ši­jim go­di­na­ma (na od­go­va­ra­ju­će iza­bra­nim te­re­ni­ma) ima do­volj­no vre­me­na za pot­pu­no sa­zre­va­nje, no­si ve­o­ma spe­ci­fič­nu aro­mu ko­ja po­ve­ća­va kom­plek­snost ku­pa­ža.

 

Bo­ja

Ka­ber­ne fran se i u pod­ne­blji­ma u kojima da­je naj­bo­lje re­zul­ta­te če­šće ku­pa­ži­ra sa mer­lo­om ili ka­ber­ne so­vi­njo­nom, od ko­jih je ina­če sla­bi­je obo­jen. Sort­na vi­na su in­ten­ziv­ne ru­bin­cr­ve­ne bo­je, a ni­jan­se i in­ten­zi­tet za­vi­se od eks­po­zi­ci­je, op­te­re­će­nja lo­ze i ge­o­graf­ske ši­ri­ne pod­ne­blja.

Sa­zre­va­nje vi­na

Zbog spe­ci­fič­ne ta­nin­ske struk­tu­re i ne­što ni­žih ukup­nih ki­se­li­na sa­zre­va­ju br­že u od­no­su na ka­ber­ne so­vi­njon. Na­rav­no, ovo se od­no­si na vi­na naj­vi­šeg kva­li­te­ta. Ka­rak­te­ri­stič­ne aro­me za sor­tu, ka­da pot­pu­no sa­zri, jesu ma­li­na, ku­pi­na i cr­na ri­bi­zla, kao i cvet­ni ka­rak­ter lju­bi­či­ce u naj­bo­ljim vi­ni­ma. Ze­len­či­vost ko­ja se ogle­da kroz mi­ris tra­ve ili li­šća za­pra­vo ni­je sort­na ka­rak­te­ri­sti­ka, već po­sle­di­ca ne­pot­pu­nog sa­zre­va­nja gro­žđa usled ve­li­kog ro­da ili lo­ših kli­mat­skih uslo­va. Sa dru­ge stra­ne, za­čin­ska aro­ma ze­le­nog bi­be­ra če­sto je ka­rak­te­ri­sti­ka i ve­o­ma zre­log gro­žđa.

Naj­bo­lje lo­ka­ci­je

Ka­ber­ne fran kre­će re­la­tiv­no ra­no i ose­tljiv je na ka­sne pro­leć­ne mra­ze­ve, pa su naj­bo­lje po­zi­ci­je ju­žne i ju­go­za­pad­ne pa­di­ne na ko­ji­ma se ne za­dr­ža­va hla­dan va­zduh. Do­bra eks­po­zi­ci­ja omo­gu­ći­će pot­pu­no sa­zre­va­nje i po­sti­za­nje ve­o­ma ka­rak­te­ri­stič­nog aro­mat­skog kom­plek­sa. Sor­ta je buj­na, te tre­ba iz­be­ga­va­ti plod­ni­ja ze­mlji­šta, a naj­bo­lje re­zul­ta­te da­je na du­bo­kim pe­sko­vi­tim gaj­nja­ča­ma, te pe­sko­vi­to-šljun­ko­vi­tim te­re­ni­ma sa kreč­nja­kom u tra­go­vi­ma.

Sla­ga­nje sa hra­nom

Aro­ma­ti­čan i ele­gan­tan, ra­fi­ni­sa­nih ta­ni­na, ka­ber­ne fran će is­pra­ti­ti i la­ga­ni­ja je­la od pi­le­ti­ne i ću­re­ti­ne, la­za­nje, a čest je iz­bor i uz ve­ge­tari­jan­ska je­la. Od­li­čan je pra­ti­lac me­sa na ro­šti­lju, ra­znih pe­če­nja, pa­če­ti­ne. Esk­trak­tiv­ni­ja i pu­ni­ja vi­na in­ten­zi­vi­ra­ju ukus čo­ko­lad­nog mu­sa, a kao le­de­no vi­no, ka­ber­ne fran je po­sla­sti­ca sam za se­be.