Grčka bela vina

Grč­ka vi­na su za ve­ći­nu lju­bi­te­lja vi­na u Sr­bi­ji uglav­nom ve­li­ka ne­po­zna­ni­ca i spa­da­ju u red ta­ko­zva­nih eg­zo­tič­nih vi­na ko­ja i ne­ma­mo baš pri­li­ku sva­ki dan da kon­zu­mi­ra­mo. Ali to ni u kom slu­ča­ju ne uma­nju­je nji­hov kva­li­tet. Si­gu­ran sam da je ve­ći­na na­ših či­ta­la­ca ima­la pri­li­ku da pro­ba ne­ka sjaj­na grč­ka vi­na. Lič­no sam vi­še na­klo­njen be­lim vi­ni­ma iz ove me­dite­ran­ske ze­mlje, ma­da ni cr­ve­na ne bi tre­ba­lo za­o­bi­la­zi­ti.

Ono što bi pr­vo tre­ba­lo is­ta­ći u ve­zi sa grč­kim vi­ni­ma je da je grč­ko vi­nar­stvo, kao što je an­tič­ka Grč­ka me­sto ro­đe­nja mo­der­ne ci­vi­li­za­ci­je ka­kvu da­nas po­zna­je­mo, pre­te­ča mo­der­nog vi­nar­stva. Na­i­me, još u vre­me sta­rih Gr­ka vi­no je do­bi­lo sta­tus pi­ća ko­jim se is­ka­zu­je zdra­vlje, bo­gat­stvo i uspeh, pa je bi­lo ne­iz­o­stav­ni pra­ti­lac ve­ći­ne pro­sla­va i ver­skih sve­ča­no­sti, voj­nih po­be­da i slič­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja. Sma­tra se da su i ve­li­ka ime­na fi­lo­zo­fi­je sve svo­je dis­ku­si­je raz­vi­ja­li upra­vo uz pri­su­stvo vi­na.

Ma­da ne po­sto­ji po­da­tak o to­me ka­da se tač­no za­če­lo vi­nar­stvo na ovom pod­ne­blju, ne­ki ar­he­o­lo­ški na­la­zi go­vo­re da se ra­di o 3.500 go­di­na pre no­ve ere. U sva­kom slu­ča­ju vi­no se vr­lo br­zo raz­vi­lo kao jed­na od naj­va­žni­jih kul­tu­ra i po­sta­lo je glav­ni tr­go­vač­ki ar­ti­kal uz ma­sli­no­vo ulje. Za­to mo­že­mo re­ći da se upra­vo sa grč­ke te­ri­to­ri­je vi­nar­stvo ko­lo­ni­za­ci­jom pro­ši­ri­lo na da­nas vo­de­će ze­mlje u vin­skom sve­tu – Ita­li­ju, Fran­cu­sku i Špa­ni­ju.

Vi­na ko­ja su pi­li sta­ri Gr­ci umno­go­me su se raz­li­ko­va­la od uku­sa i aro­ma ko­ji su da­nas na­ma po­zna­ti. Ve­ći­na ta­da­šnjih vi­na su bi­la aro­ma­ti­zo­va­na, ne­kad na­mer­no, a ne­kad sa­svim slu­čaj­no. Uglav­nom je raz­log to­me bi­la bo­ro­va smo­la ko­je se ko­ri­sti­la kao sred­stvo za zap­ti­va­nje po­ra unu­tar gli­ne­nih am­fo­ra ko­je su slu­ži­le za tran­sport. Hi­lja­dama go­di­na ka­sni­je upra­vo je taj ukus pre­po­zna­tlji­vost grč­kih vi­na, pa ga i da­nas ose­ća­mo u vi­ni­ma pod ime­nom ret­zi­na.

Na­kon zlat­nog pe­ri­o­da na sce­nu stu­pa Oto­man­ska im­pe­ri­ja ko­ja vla­da Grč­kom sko­ro pet ve­ko­va i u tom pe­riodu sko­ro pot­pu­no za­mi­re vi­nar­stvo. Iako Tur­ci ni­su for­mal­no za­bra­ni­li hri­šća­ni­ma uz­ga­ja­nje vi­no­ve lo­ze i pro­iz­vod­nju vi­na, na­me­ti i po­re­zi su bi­li to­li­ko ve­li­ki da se ni­je is­pla­ti­lo ba­vi­ti se tim po­slom. U dva­de­se­tom ve­ku pr­vo sti­že fi­lok­se­ra, a ne­du­go za­tim i dva svet­ska ra­ta ko­ji de­va­sti­ra­ju vi­no­gra­de po Grč­koj. Sre­di­nom dva­de­se­tog ve­ka vi­no se u Grč­koj pro­da­va­lo uglav­nom iz ve­li­kih su­do­va. Vi­na su bi­la uglav­nom ni­skog kva­li­te­ta i ve­o­ma ni­ske ce­ne. Ula­skom Grč­ke u EU osam­de­se­tih go­di­na po­la­ko se po­di­že i ni­vo kva­li­te­ta grč­kih vi­na, pa da­nas mo­der­nu grč­ku in­du­stri­ju vi­na pred­vo­di ne­ko­li­ci­na ve­li­kih i moć­nih vi­na­ri­ja, po­put Bo­u­ta­ri, Ac­ha­ia-Cla­uss, D.Ko­ur­ta­kis ili Tsan­ta­li i mno­štva ma­njih pri­vat­nih vi­na­ri­ja. Po­što je vla­sni­štvo nad ze­mlji­štem u Grč­koj do­sta usit­nje­no, ve­ći­na ovih vi­na­ri­ja deo gro­žđa obez­be­đu­je iz svo­jih vi­no­gra­da, a deo ku­pu­je od ko­o­pe­ra­na­ta.

Što se ti­če za­ko­na i kla­si­fi­ka­ci­je, pr­vi za­kon o vi­nu u Grč­koj do­net je 1971. go­di­ne, da bi bio re­vi­di­ran na­kon 10 go­di­na i ula­ska Grč­ke u EU. On se u prin­ci­pu za­sni­va na AOC kla­si­fi­ka­ci­ji (Ap­pel­la­tion d’Ori­gi­ne Con­tro­lee), od­no­sno fran­cu­skoj po­de­li vi­na po ge­o­graf­skom po­re­klu. U toj po­de­li vi­na se de­le na Ap­pel­la­tion of Ori­gin of Su­per­i­or Qu­a­lity (OPAP) i na Con­trol­led Ap­pel­la­tion of Ori­gin (OPE). Unu­tar ove dve ka­te­go­ri­je po­sto­ji 28 vi­na, a do­dat­nu ka­te­go­ri­za­ci­ju pred­sta­vlja­ju dva ni­voa – Re­ser­ve i Gran­de Re­ser­ve. Za be­la vi­na sa ozna­kom re­ser­ve mi­ni­mum od­le­ža­va­nja je dve go­di­ne, od če­ga je šest me­se­ci u bu­re­tu. Cr­ve­na vi­na re­ser­ve mo­ra­ju da sa­zre­va­ju naj­ma­nje tri go­di­ne, ta­ko­đe sa mi­ni­mu­mom od­le­ža­va­nja od šest me­se­ci u hra­sto­vim bu­ra­di­ma. Gran­de Re­ser­ve be­la vi­na od­le­ža­va­ju naj­ma­nje tri go­di­ne, od če­ga 12 me­se­ci u bu­ra­di­ma, dok je za cr­ve­na rok če­ti­ri go­di­ne, sa dve go­di­ne od­le­ža­va­nja u bu­re­tu.

Osim ovih, po­sto­je još dve ka­te­go­ri­je – pr­va je ekvi­va­lent fran­cu­skim vin de pays i zo­ve se To­pi­kos Oenos, a ozna­ča­va vi­na iz ra­znih re­gi­ja pro­iz­ve­de­na od ra­znih sor­ti gro­žđa, ka­ko autoh­to­nih ta­ko i in­ter­na­ci­o­nal­nih. Dru­ga ka­te­go­ri­ja je Epi­tra­pe­zi­os Oenos i ozna­ča­va sto­na vi­na ko­ja mo­gu da bu­du blend raz­li­či­tih sor­ti sa ra­znih lo­ka­li­te­ta, bez po­tre­be da se isti po­seb­no na­gla­ša­va­ju.

Grč­ko kop­no ­pro­stire se oko 70 pro­ce­na­ta u kon­ti­nen­tal­nom de­lu, a oko 30 pro­ce­na­ta na mno­go­broj­nim ostr­vi­ma. Ukup­na po­vr­ši­na na ko­joj je mo­gu­će uz­ga­ja­nje po­ljo­pri­vred­nih kul­tu­ra tek ne­što ve­ća od po­vr­ši­ne pod vi­no­gra­di­ma u Bor­dou. Na tim po­vr­ši­na­ma uglav­nom su za­sa­đe­ni gro­žđe i ma­sli­ne, ta­ko da je pro­iz­vod­nja gro­žđa u Grč­koj vr­lo ine­ten­ziv­na, ali ko­li­čin­ski ne mo­že da se me­ri sa ne­kim dru­gim vin­skim ze­mlja­ma.

Što se ti­če gro­žđa vi­še, od 75 pro­ce­na­ta či­ni be­lo, iako će­te upra­vo me­đu cr­ve­nim vi­ni­ma na­ći ne­ka ko­jih će­te se naj­du­že se­ća­ti.

Glav­ne be­le sor­te:

Assyrti­co – glav­no gro­žđe na San­to­ri­ni­ju i dru­gim egej­skim ostr­vi­ma, a da­je ele­gant­na, hr­ska­va i osve­ža­va­ju­ća vi­na.

Mu­scat Blanc a Pe­tit Gra­ins – ko­ri­sti se uglav­nom za pro­iz­vod­nju aro­ma­tič­nih i slat­kih vi­na u Pa­tri i na Pe­lo­po­ne­zu.

Ro­bol­la (bli­zak ro­đak sor­te ri­bol­la gal­la sa se­ve­ra Ita­li­je) – sma­tra se da su je u Grč­ku do­ne­li ve­ne­ci­jan­ski tr­gov­ci u tri­na­e­stom ve­ku. Uz­ga­ja se na Ke­fa­lo­ni­ji i da­je od­lič­na vi­na voć­nog ka­rak­te­ra i iz­ra­že­ne mi­ne­ral­no­sti.

Ro­di­tis – da­je jed­no­stav­na su­va vi­na i uz­ga­ja se na Pe­lo­po­ne­zu.

Sa­va­ti­a­no (gro­žđe od ko­jeg se uglav­nom pro­iz­vo­di ret­zi­na) – naj­ši­re je ras­pro­stra­nje­no gro­žđe u Grč­koj.

Moscho­fi­le­ro – upr­kos ro­zi­ka­stoj bo­ji ovog gro­žđa, uglav­nom se od nje­ga pro­iz­vo­de be­la vi­na, a ro­zei vr­lo ret­ko. Da­je ve­o­ma aro­ma­tič­na vi­na pu­na za­čin­skih aro­ma.

Ma­la­go­u­sia – u po­sled­nje vre­me sor­ta ras­tu­će po­pu­lar­no­sti, za­stu­plje­na uglav­nom u re­gionu Ma­ke­do­ni­je, a da­je vi­na sred­njeg do pu­nog te­la sa in­ten­ziv­nim aro­ma­ma.

Po­sto­ji još ne­ko­li­ko be­lih sor­ti ko­je ni­su to­li­ko za­stu­plje­ne, po­put At­hi­ri, De­bi­na, La­gort­hi…

Vinski re­gi­o­ni u Grč­koj se de­le na kop­neni i ostr­vski deo. Idu­ći od se­ve­ra ka ju­gu na kop­nu su Ma­ce­do­nia, Thes­salya, Pe­lo­po­nes­se, Thra­ki. Ostr­va su Egej­ska i Jon­ska, od ko­jih je za vi­nar­stvo naj­va­žni­je Krit. Ukup­na po­vr­ši­na pod vi­no­gra­di­ma u Grč­koj je pri­bli­žno 730 hi­lja­da hek­ta­ra, sa pro­iz­vod­njom od oko 800 mi­li­o­na li­ta­ra i na­la­zi se na tri­na­e­stom me­stu na sve­tu po pro­iz­vod­nji vi­na.

Što se ti­če srp­skog tr­ži­šta, grč­ka vi­na ne­ma­ju baš mno­go po­pu­lar­no­sti i ret­ki su be­o­grad­ski re­sto­ra­ni u ko­ji­ma mo­že­te da ih na­đe­te. Naj­bo­lji iz­vor tre­nut­no u Be­o­gra­du su rad­nje Su­per Ve­ro. Kad su u pi­ta­nju uvo­zni­ci, vr­lo ma­li broj fir­mi se od­lu­či­lo za ova vi­na.

Ce­ne grčkih vina se kreću od 980 di­na­ra, ko­li­ko ko­šta Plyto Lyra­ra­kis, ko­ji u re­sto­ra­ni­ma sta­je pri­bli­žno 2.000 di­na­ra, koliko košta i Mal­va­sia Mi­li­a­ra­kis, do 1.100 dinara koliko je The­ma Pa­vli­dis koja je u re­sto­ra­ni­ma bli­zu 2.500 di­na­ra.