Restoran Ćatovića mlini

Važno mesto na mapi Boke Kotorske

Ukoliko se nađete u Boki Kotorskoj, na putu između Kotora i Herceg Novog, osim obaveznog zaustavljanja na semaforima i znakovima stop godinama se već nekako podrazumeva i zaustavljanje u Morinju, tačnije u restoranu Ćatovića mlini, naročito u ovo doba godine, kada je Morinj sav u zelenom, bogat rastinjem, jer se u jednom takvom, prilično nesvakidašnjem ambijentu nalazi ovaj vrhunski restoran.

Iz poštovanja prema porodičnom nasleđu Lazar Ćatović je pre dvadeset godina čvrsto rešio da spase staro porodično imanje koje je lagano propadalo – to je bio glavni razlog zbog kojeg je i odlučio da pokrene restoran Ćatovića mlini. Sam ambijent i okruženje nametnuli su i ime restorana, jer je nekada na tom porodičnom imanju radilo više mlinova. Tako je sve počelo, a nije trebalo da prođe mnogo vremena da ljudi prihvate restoran. U suštini, nije tu bilo neke velike filozofije – dobra ponuda morske ribe, kvalitetan servis i autentičan, zanimljiv i krajnje prijatan ambijent bili su dovoljni razlozi da Ćatovića mlini postanu jedan od najboljih i najpopularnijih ribljih restorana na crnogorskom primorju. I tako već dvadeset godina.

Da se vratimo na početak. Dakle, sveža morska riba, koja se u Ćatovića mlinima priprema na sve moguće načine – od klasičnog, preko priprema na soli, do zapečene, na lešo… Inače, riba uvek dolazi sveža, i to od ribara iz Ulcinja pa do Dubrovnika. Ambijent, rekosmo, takođe poseban – uspešno je sačuvan duh starog vremena, sve izgleda prilično verodostojno i, što je najvažnije, restoran je uređen sasvim nenametljivo, onako kako bi i trebalo da izgleda jedan restoran na moru. Okruženje je vrlo interesantno – zbog brojnih izvora i reka nekada su Morinj nazivali malom Venecijom, a mesto je neobično i po svojoj  mikroklimi, pa ne čudi što uspevaju kamelije, japanske jabuke, banane, razne vrste palmi, limun, nar, bambus, lovor, masline…

Što se tiče vina, u restoranu Ćatovića mlini naklonjeni su onima iz regiona. Na vinskoj karti su sve vrste pošipa, a neke od njih nećete naći čak ni u restoranima u Hrvatskoj.

„Od početka smo pratili razvoj vinske priče. Počeli smo sa crnogorskim Plantažama i Rubinom, a danas imamo jednu ozbiljnu i veliku selekciju vina iz celog sveta. Mislim da imamo veliku zaslugu za promociju svih privatnih vinarija sa prostora ex-Yu. To je nešto što me raduje, to što se vinska priča razvija i što smo tome i mi doprineli. Vinska karta nam je zaista velika, što je na neki način i teret, pošto zahteva veliki rad. Ona je takva upravo iz moje ljubavi prema vinu. Naravno, imamo i vina iz Italije, Francuske, Španije i Novog sveta. Imamo i vina Majka Grgića iz Kalifornije. Jedan broj vina služi se i na čašu“, rekao je Lazar, a onda preporučio karpaćo od tune za početak gastronomske avanture u restoranu Ćatovića mlini.

„Tuna je inače u našem kraju odličnog kvaliteta. Nakon toga preporučujemo čorbu od kozice, i to je poseban užitak. Zatim sledi pravi specijalitet – medaljoni u šafran sosu od jastoga, oni imaju neobičan ukus, još kada se doda šafran… Nudimo gostima i domaće gambore, lignje …To je osnova – sve što je iz našeg mora i sve što je sveže. Kada gosti sa Zapada vide našeg  brancina od sedam kilograma veoma lepo reaguju. Za desert jedan karakterističan kolač naših krajeva, rožada.

Sve to bismo u ovim letnjim danim pratili sa belim vinom, počev od Vrbničke zlatine, a zatim bi istarska i dubrovačka malvazija bile pravi izbor. To su neka vina koja bi odlično legla. Možda uz tunu i neki rose“, pojasnio je Lazar.

Iako su riblji specijaliteti simbol ovog restorana, u Ćatovića mlinima neće vas terati da ih jedete, pa su u ponudi i jela za vegetarijance, kao i za one koji ne jedu ribu. Mada, ne jesti ribu na ovakvom mestu bio bi svojevrstan jeres.

Naravno, na meniju su i selekcije domaćih sireva, zatim sirevi iz ulja, pršut i domaće masline, takođe vrlo visokog kvaliteta. Lazar smatra da su lokalni proizvodi jako važan deo ponude.

„Ljudi vole domaće stvari i sve više traže lokalne, autentične proizvode i namirnice. Stranci uvek hoće da probaju domaće vino i rakiju. Danas su takva vremena da ljudi koji dolaze u restorane znaju da prepoznaju kvalitet i uopšte, znaju šta žele da dobiju. Zato se trudimo da ojačamo i ponudu našeg lokalnog začinskog bilja, salata, to je nešto što nam je jako važno. Posebnu pažnju posvećujemo i maslinovom ulju, sve više je dobrih prozivođača, pogotovo iz Bara i Ulcinja. Nastojimo da promovišemo lokalne sorte maslina i druge lokalne proizvode, jer tako čuvamo i našu tradiciju i kulturu“.

U Ćatovića mlinima može se uvek naći i odlična domaća rakija. One voćne uglavnom dolaze iz Srbije, loze naravno iz Crne Gore, a Lazar kaže da je poslednjih godina apsolutni hit dunjevača.

Na kraju, Lazar se osvrnuo i na dvadeset godina više nego uspešnog vođenja restorana.

„Prosto je – prvo moraš voleti ono što radiš. Nikada ne sme finansijski faktor da vam bude u prvom planu. Na kraju dana prebrojite kasu i to je u redu, ali tokom dana mislite na goste. Morate unapređivati sebe, poštovati goste, a ne njihov novac. To je jedan poseban odnos, jako osetljiv i kompleksan. Najbolji restorani se prepoznaju po ljudima koji ih vode. Sve se svodi na poznate ugostitelje, na kuvare po kojima se prepoznaju pravi restorani. Ko to ne shvati neće biti uspešan u vođenju restorana, a ni bilo čega drugog“.

Zato i nije iznenađenje da je Ćatovića mlinima bio očaran i novinar Financial Timesa, kao i brojni džet-seteri iz Amerike, Italije, Nemačke… za čije je jahte obezbeđen prilaz sa mora.