Slovenačka bela vina

„Tako mala zemlja a tako mnogo dobrih vina“, bio bi najkraći opis stanja kada su u pitanju bela vina iz Slovenije. Mislim da ne postoji nijedna zemlja na svetu koja na tako malom prostoru može da pruži toliku raznolikost aroma, ukusa, stilova i sorti kao što je to u stanju Slovenija. Nekako mi se čini da danas ova zemlja predstavlja prozor, doduše samo odškrinut, kroz koji svet može da se upozna sa vinarskim Balkanom. A Slovenija je stekla imidž vinarske zemlje prvenstveno zahvaljujući izvrsnim belim vinima, koja su svoje mesto pronašla u respektabilnim vinskim vodičima i prestižnim restoranima širom sveta. Nesumnjivo, glavni razlozi za to su veliki trud, rad i posvećenost slovenačkih vinara, a naročito jedan pažljivo osmišljen i organizovan nastup na tržištu.

Ako biste pre dvadeset godina pitali velikog zaljubljenika u vina, da  ne kažem stručnjaka, za ex-Yu vinarstvo i uopšteno za vina Balkana, verovatno bi vas samo čudno pogledao i odmahnuo glavom. Danas je ta slika prilično drugačija, a upravo je Slovenija počela da utire stazu ka globalnom tržištu vina i da sa Balkana skida veo egzotike.

Nakon dugog perioda komunizma na našim prostorima, najteži zadatak je bio skinuti etiketu jeftinih i masovnih vina kod kojih je u proizvodnji jedini i ujedno najvažniji cilj bio proizvesti maksimalne količine. U tu misiju prva je krenula Slovenija. Iako je i tada bila poznata po nekim vinima koja su se masovno proizvodila, nekoliko najupornijih malih proizvođača uspelo je da preživi i da nakon devedesetih godina pokrene slovenačko vinarstvo kakvo danas poznajemo.

Sam geografski položaj i reljef daju Sloveniji veliku raznolikost mikroklimatskih uslova. Najveći broj vinograda nalazi se u podnožju Alpa i u oblasti prema Panonskoj niziji. U Sloveniji se izdvajaju tri glavna vinska regiona: primorski, posavski i podravski. Najpozatiji region je primorski i na njega ću obratiti i najveću pažnju. Podregija Goriška brda, koja je i najpopularnija među domaćim ljubiteljima vina, nalazi se na granici sa Italijom i to sa njihovom regijom Friuli Venezia Julia. Inače, vinari iz ove oblasti bili su i pioniri stvaranja međunarodne reputacije kvalitetnih slovenačkih vina, a neki od njih već su stekli i zavidan ugled u profesionalnim krugovima širom sveta.

Goriška brda prepoznatljiva su po autohtonoj sorti rebula, od koje se proizvodi neverovatno širok spektar prilično različitih vina, ali su vrlo zastupljene i internacionalne sorte – pinot gris, sauvignon blanc, chardonnay i tocai friulano.

Osim Brda, Koper je takođe veoma dobra regija, iz koje dolaze sjajna vina. Nalazi se na Istarskom poluostrvu i najzastupljenija sorta je, naravno, malvazija.

Dolina Vipave, kao još jedan od podreona, karekteristična je po laganim, hrskavim i osvežavajućim vinima od sorti beli pino i Laški rizling, kao i od dve autohtone sorte – zelen i pinela.

U širem smislu, za slovenačka bela vina možemo reći da su vrlo osvežavajuća, sa izraženim aromama belog voća, te citrusnim i herbalnim tonovima, sa povišenim nivoom vrlo prijatnih kiselina i uglavnom dobro izbalansirana. Takođe, s obzirom na to da Sloveniju karakteriše nešto hladnija klima pa se berba odvija u kasnijem periodu godine, često se mogu sresti izuzetna prirodno slatka vina.

Međutim, ono što je mene impresioniralo više od samih vina, jeste izgled vinograda i vinarija u Sloveniji, a posebno u Goriškim brdima. Možda je to bio subjektivan osećaj jer je to bila i prva regija koju sam obišao, ali po mnogo čemu, prvenstveno po uređenosti, sve to izgleda jako slično čuvenim vinskim regionima u svetu. Vinogradi se inače uglavnom nalaze na predivnim terasama na obroncima brda i sve to deluje jako idilično i romantično. Međutim, kad dođe vreme berbe romantika biva zamenjena teškim radom, jer se zbog konfiguracije terena uglavnom upražnjava ručna berba pre mehaničke (jednoj takvoj sam imao čast i da prisustvujem, a posle tri tone ubranog merloa počeo sam da preispitujem svoju ljubav prema vinu).