En Primeur Bordeaux 2012.

Godina izazova

Magazin Wine Style petu godinu zaredom aktivno je učestvovao u pretpremijernom prikazivanju najboljih od najboljih – na En Primeur degustacijama, smotri najboljih vina Bordoa iz poslednje berbe. Kao i uvek, bilo je nekoliko prijatnih iznenađenja, ali generalno, ćudljiva godina uslovila je da poslednja berba u Bordou ne bude na nivou nekih prethodnih. Sami vinari priznaju da je bilo potrebno mnogo više truda i veštine kako bi se dobila vina zadovoljavajućeg kvaliteta. Neki su u tome uspeli, a neki i ne baš u potpunosti. To međutim ne znači da će cene ovih vina biti niže u odnosu na prethodne godine, jer su shodno lošim vremenskim uslovima i prinosi bili smanjeni, pa tako i same količine vina

Pisali smo već, ali ukratko da se podsetimo šta je En Primeur – svake godine prve sedmice u aprilu vina iz prethodne berbe u Bordou premijerno se predstavljaju javnosti, ali onoj odabranoj (stručnjacima, kritičarima, ozbiljnim ljubiteljima vina i važnim trgovcima). To je vreme kada se uglavnom određuju i buduće cene vina na vinskoj berzi Bordoa, koja je ionako dovoljno komplikovana i bez En Primeura. Jednostavno rečeno, mnogo ljudi proba mlada vina koja još uvek nisu spremna za flaširanje, a uglavnom ni za konzumaciju, i pokušava na osnovu svog iskustva i intuicije da proceni kakva će ta vina da budu u skorijoj i daljoj budućnosti, u kom pravcu će se razvijati. Tu se već uveliko daju ocene kvaliteta berbe iz prethodne godine i polako se stiče slika o eventualnoj ceni vina.

Za razliku od mog prethodnog iskustva na En Primeuru, a ovo mi je već peti put da učestvujem na ovoj divnoj manifestaciji, ove godine nam vreme baš i nije naklonjeno tako da me je Bordo dočekao sa kišom. Ceo prvi dan obilaska desne obale bio je praćen lošim vremenskim uslovima, tako da i nije baš bilo uslova za uživanje u predelima i šatoima. S jedne strane to i nije bilo tako loše, jer sam svu pažnju posvetio isključivo vinima. A vredelo je i te kako.

Dakle, prvi dan bio je određen za Saint Emilion, kraljevstvo merloa i kaberne frana, vrlo slikovit gradić, gotovo bajkolik, u kojem kao da je vreme stalo pre tri ili čak četiri veka. Okružen je prelepim brežuljcima pod vinogradima opasanim zidovima, takozvanim clos… Sve u svemu, jedno jako lepo i neobično mesto koje bi vredelo posetiti čak i ako ne volite vino.

Što se tiče same berbe, za 2012. u St. Emilionu kažu da je bila sve osim standardne berbe. Godina puna iznenađenja, sa dosta blagom zimom, osim februara kada su bile zabeležene ekstremno niske temperature. Sledilo je izuzetno vlažno proleće sa mnogo kišnih dana, da bi nakon toga usledilo jako toplo i suvo leto koje je doprinelo smanjenju prinosa i koncentraciji voćnosti i boje, dok su sveže noći obezbedile preko potrebnu svežinu.

Chateau Pavie bio je moje prvo odredište. Novajlija u kategoriji Premier Grand Cru Classe A, koja je do sada bila privilegija samo tri šatoa (Ausone, Cheval Blanc, Angelus). Međutim, pošto se klasifikacija Saint Emiliona revidira na svakih deset godina, 2012. su i Pavie priključili grupi A. Inače, u klasifikaciji apelacije Saint Emilionprva kategorija su vina AOC Saint Emilion, dalje ide Saint Emilion Grand Cru, pa Saint Emilion Grand Cru Classe i Saint Emilion Premier Grand Cru Classe, koji je podeljen na dve podgrupe: Classe A i Classe B.

Dakle, Chateau Pavie je novi član grupe sa najvišom klasifikacijom u Saint Emilionu. Samo zdanje je nešto modernije nego većina bordoških šatoa i u poodmakloj je fazi renoviranja, tako da se degustacija odvijala u pomoćnoj zgradi. Imao sam priliku da probam šest vina, od kojih su mi tri privukla posebnu pažnju.

Chateau Pavie 1er Grand Cru Classe A

Zasadi pod vinogradima su oko 35 ha, teroar je kombinacija krečnjaka i gline u vrhu, dok je pri dnu imanja više peščano i šljunkovito tlo. Zastupljenost sorti je 70% merlo, 20% kaberne fran i 10% kaberne sovinjon. Prinos 2012. godine bio je 28 hl/ha.

Chateau Pavie Decesse, takođe St. Emilion Grand cru classe

Pod vinogradima 3,65 ha, sortna zastupljenost je 90% merlo i 10% kaberne fran, sa prosečnom starošću vinograda od oko 50 godina i prinosom u 2012. od 26 hl/ha.

Chateau Monbusquet, jedno fantastično belo vino

Sa vinograda od samo 0,85 ha, gde je na dve trećine zasada sovinjon blan i na jednoj trećini sovinjon gri, a prinos je bio 35 hl/ha.

Crvena vina ove kuće iz poslednje berbe karakteriše neverovatan voćni karakter, svežina i velika kompleksnost. Ono što se možda izdvaja od prethodnih godina, a posebno od 2010, jeste što su vina u St.Emilionu skoro spremna za konzumaciju, a ipak se oseća veliki potencijal i kompleksnost. Belo vino koje sam probao je izraženih herbalnih i citrusnih aroma, sa izuzetno punim telom i uljastim karakterom, odlične svežine i neobično dugog i prijatnog završetka. Takođe, mislim da će sa godinama samo razvijati finese i eleganciju i dobijati na vrednosti. Međutim, kad uzmemo u obzir neke cene ovih vina iz prethodnih godina, stvari postaju jasnije. Chateau Pavie dostiže cenu i do 300 evra po boci, dok je belo vino blizu 60 evra.

Sledeća stanica u St. Emilionu bio je Chateau Canon, takođe Premier Grand Cru Classe, koji se nalazi na platou iznad samog grada. Canon je staro zdanje i trenutno je u vlasništvu kompanije Chanel, čiji se uticaj i te kako oseća – kako na pejzažnu arhitekturu tako i na same podrume u kojima se vodi računa o estetici svakog detalja, ma kako to nama nevažno izgledalo. Jedna zanimljiva priča prati ovaj šato. Naime, šato Canon nosi ime po prvom vlasniku koji je po zanimanju bio nešto što bismo mogli nazvati „legalni pirat“ (privateer), a sve svoje bogatstvo stekao je pljačkajući engleske trgovačke brodove po Atlantiku i to uz blagoslov kralja Francuske i odgovarajuće dozvole.

Tu su na probi bila dva vina, Clos de Canon koji je drugo vino kuće i, naravno, prvo vino Chateau Canon. Kuća pod vinogradima ima 22 ha, sa godišnjom produkcijom od 55-65.000 boca. Vinogradi se nalaze na krečnjačko-glinenom platou, sa 70% zasada pod merloom i oko 30% pod kaberne franom .

Chtateau Canon St.Emilion Grand Cru Classe

Karakteristike berbe 2012. su izražene arome zrelog voća, a primetan je i zemljani karakter vina sa prisutnošću cvetnih aroma. Vrlo kompleksno vino, izuzetne finoće i prefinjenosti.

Dalji obilazak St. Emiliona doveo me je i do Chateau Troplong Mondot, još jednog iz porodice Premier Grand cru Classe B, koji je inače u vlasništvu porodice pod čijom su upravom i prethodno pomenuti Pavie, kao i Chateau de France u Fronsaku.

Na kraju dana obišli smo Chateau Angelus, iz reda Premier Grand Cru Classe A, koji se nalazi u neposrednoj blizini crkve u St.Emilionu, a vinogradi su na jednom od najboljih teroara St.Emiliona. Chateau Angelus jedan je od dragulja na kruni St.Emiliona, a proba ovakvih vina vas čak i na En Primeuru zaista ostavlja bez daha. Veoma izražena voćnost, velika svežina, neverovatna kompleksnost i somotasta struktura vina, praćena prijatnim i veoma dugim završetkom, karakteristike su poslednje berbe. Pod vinogradima je oko 24 ha, sa godišnjom proizvodnjom između 80 i 90 hiljada boca, sa sortnim sastavom od 50% merlo, 47% kaberne fran i 3% kaberne sovinjon.

Drugi dan… Ponovo smo na desnoj obali ali danas je meta Pomero. Velika imena poput šatoa Petrus, l’Evangile, La Conseillante... U ovom prvom je bilo teško zakazati posetu jer je već nekoliko godina pod potpunom opsadom kineske vinske armade. Osim Lafita, ovo im je verovatno najzanimljiviji šato.

Prva stanica u Pomerolu bio je Chateau Clinet, koji se nalazi na najvišoj tački čuvenog Pomerol platoa, koji karakteriše odličan teroar. Tlo je pretežno glinovito sa velikim procentom šljunka i primesama gvožđa u sastavu. Vinograd je na 8,64 ha, godišnja proizvodnja nekih 40 hiljada boca, a sortni sastav je 87% merlo, 10% kaberne sovinjon i 3 % kaberne fran. Osim glavnog vina probao sam još i drugo vino Fleur de Clinet kao i dve prethodne berbe Chateau Clineta, što je bila lepa prilika da se vidi razvoj i transformacija takvih vina. Berba 2012. odlikuje se intenzivnim voćnim aromama borovnice i crne ribizle, zatim crvenog bobičastog voća, kao i začinskim i zemljanim tonovima među kojima se izdvaja miris tartufa. Na ukusu elegantno, punog tela sa veoma finom taninskom strukturom.

Nakon Clineta sledio je Chateau Nenin, jedno od manje poznatih imena, pogotovo našim ljubiteljima vina. Tu nas je degustacija odvela i van granica Pomerola, skroz na levu obalu i do St.Juliena i možda i najvećeg imena u tom delu Medoka, Chateau Leoville-Las Cases. Bilo je jako dobro iskustvo istovremeno probati berbu 2012. sa dve obale i uporediti rezultate merloa sa kaberneom.

Chateau Nenin (kaberne sovinjon 70%, kaberne fran 30%)

Arome koje se prepoznaju su voćno-zemljanog karaktera, sa dominacijom kupine i crne ribizle. U pozadini su primetni tragovi začinskih aroma, prevenstveno note crnog bibera. Na ukusu je punog tela, izuzetno uljaste strukture sa veoma jakim taninima, ali koji će s vremenom sigurno omekšati.

Chateau l’Evangile

Ponovo poseta starim prijateljima i jednom od najboljih šatoa Pomerola. Ovo je inače prvi komšija Petrusa, a sa strane St.Emiliona je komšija Cheval Blanca. Imanje pripada baronu Eriku Rotšildu (koji je vlasnik i šatoa Lafite), a karakteriše ga teroar nesvakidašnji za Pomerol. Naime, dugački pojas šljunkovitog tla prostire se po tom delu Pomerola, a l’Evangile je jedan od tri vinograda na ovom tlu. Vinograd je na nekih 16 ha, zasađen 80% merloom i 20 % kaberne sovinjonom, sa godišnjom proizvodnjom od 24-36 hiljada boca. Berba 2012. je imala nešto manji prinos u odnosu na prethodne godine, što je delom intenziviralo koncentraciju voćnosti u vinu, pa aromama dominira sveže zrelo crno bobičasto voće, protkano finim aromama začina i u pozadini zemljanim karakterom sa aromama vanile i tosta. Na ukusu je bogate strukture, punog tela, prijatnih zaokruženih tanina, mada veoma snažnih, sa jako dugim i prijatnim završetkom. Teška berba, odlično vino!

Ovaj lep dan završen je obilaskom i večerom u jednom od najpoznatijih imanja za suva bela vina Bordoa, Domaine de Chevalier. Imanje se nalazi u Leognanu, glavnom gradu apelacije Graves. Ima jako dugu istoriju koja datira od 16. veka i jedan je od retkih koji naziv domaine nije zamenio sa chateau. Vinogradi se prostiru na 45 ha, na pretežno šljunkovito-glinenom tlu, sa 65% kaberne sovinjona, 30% merloa, 3% pti verdoa i 2% kaberne frana, dok je kod belih sorti 70% sovinjon blan i 30% semijon. Godišnja proizvodnja crvenog vina je 100 hiljada boca, a belog oko 15 hiljada. Iako sam pomenuo da je belo vino ovog imanja fantastično, treba znati da je Domaine de Chevalier crveno vino sigurno jedno od najpoznatijih u Pessac-Leognanu.

Domaine de Chevalier Rouge 2012 je intenzivne purpurnocrvene boje, voćno-mineralnog karaktera, vrlo punog tela i veoma prijatne završnice sa nešto jačim taninima.

Doamine de Chevalier Blanc 2012, vino koje je već sad spremno za potpuno uživanje u njemu, intenzivnih je aroma citrusa i agruma, sa primesama belog cveća, meda i vanile na završnici. Veoma dug finiš praćen je izuzetnom elegancijom i punoćom. Vrlo rado bih se vratio na ovo vino.

I treći dan, nažalost kiša ne prestaje, ali nekako prija, boje oko mene su mnogo življe i intenzivnije, sve odiše čistoćom i prvim mirisima proleća iako u vinogradu to još nije vidljivo. Današnji pravac je Medoki vina leve obale, carstvo kaberne sovinjona.

ObilazakMedoka počeo je jednim od najstarijih imanja Chateau de Lamarque u oblasti Haut Medoc, gde sam takođe imao priliku za uporednu degustaciju 2012. i prethodnih godina, sve do 2003. Jako lepo iskustvo i prilika za poređenja. Chateau de Lamarque inače postoji od kraja 9. veka i zanimljivo je da danas pripada porodici koja je bila i prvobitni vlasnik.

Lamarque 2012 – aromatski je zemljano-voćnog karaktera, sa dominantnim aromama crnog bobičastog voća, pečurki, dima i tosta. Na ukusu veoma sveže, sa izraženom voćnom i jakom taninskom strukturom.

Nakon ovoga usledio je jedan od najlepših puteva u Evropi – preko Haut Medoca, Margauxa i St. Juliena, da bismo prišli Atlantiku kroz Pauillac i St.Estephe. Usput vam neminovno pažnju skreću velelepna zdanja šatoa Palmer, Margaux, Beychevelle, Leoville las Cases, Leoville Barton i Langoa Barton, da bi kasnije prolazili pored Lafita, Moutona, pa dalje do Cos d’ Estournela . A onda, ponovo degustacije velikih vina.

Proba je uključivala pet vina, od kojih ću pomenuti samo dva.

Cos d’ Estournel 2012 (kaberne sovinjon 75%, merlo 22%, kaberne fran 2% i pti verdo 1%)

Duboke tamnocrvene boje, dobre pokretljivosti u čaši i veoma uljaste strukture. Voćno-mineralnog karaktera sa aromama zrele višnje, šljive, tragovima začina, zemlje i dima. Vrlo kompleksno vino izuzetno punog tela, savršene taninske strukture i velikog potencijala starenja. Takođe, dosta redukovana berba u odnosu na prethodne godine i bilo je potrebno mnogo više vinarskog umeća da se stvori ovakvo vino.

Moje posebno oduševljenje izazvao je Cos d’ Estournel blanc (sovinjon blan 77% i semijon 23%), s obzirom na to da se u ovom delu Bordoa retko sade bele sorte i uglavnom se sade tamo gde crvena vina ne dostižu željeni nivo kvaliteta. Međutim, kuća Cos d’ Estournel ciljano je zasadila ovaj vinograd sovinjon blana i semijona, koji su u 2012. dali jedno vino briljantne svetložute boje sa veoma kompleksnim aromatskim karakterom citrusa, agruma, belog cveća, meda i trave. Na ukusu fenomenalan balans svežine i slasti sa neverovatno dugim finišem. Vino koje je potpuno poništilo sva crvena vina probana pre toga.

Put me dalje vodio ka vrhu Pauillaca, ka Chateau Grand Puy Lacoste, gde sam probao dva vina.

Chateau Grand Puy Lacoste 2012 (kaberne sovinjon 76% i merlo 24%). Intenzivan zemljano-začinski karakter sa voćnim finišem. Na ukusu izuzetna kompleksnost finesa i velika elegancija.

Chateau Haut Batailley 2012 (kaberne sovinjon 70%, merlo 25% i kaberne fran 5%). Duboke crvene boje sa ljubičastim tonovima na obodu, aromatski sklop vrlo voćan, sa notama višnje, crne ribizle i primesama začinskih aroma, mente, bibera i kože. Na ukusu jako punog tela i izražene taninske strukture.

NakonPauillaca na red je došao večiti favorit Margaux i istoimeni šato. Kao i većini vinara iz oblasti i njima je godina bila izuzetno teška, ali su vina na kraju ipak uspela da ostvare visok nivo kvaliteta. Probali smo tri vina iz 2012. i jedno iz 2010. godine.

Chateau Margaux 2012 (kaberne sovinjon 87%, merlo 10%, kaberne fran 2% i pti verdo 1%). Tamne rubincrvene boje, aromatski velika kompleksnost sa prvim utiskom voćne svežine koja je praćena začinskim i zemljanim aromama. Prednjače arome trešnje i crvenog bobičastog voća, praćene na kraju aromama fine kože, kedrovine, bibera i duvana. Na ukusu punog tela, izbalansirano, elegantno i prefinjeno. Potpuno spremno za konzumiranje već sada. Uporedo smo mogli da probamo i Margaux iz 2010, koja je važila za jednu od velikih berbi, pa je bilo zanimljivo videti kako se razvija tako veliko vino i kakav može da bude potencijal prethodne berbe. Mislim da je možda ovo najbolje crveno vino ove berbe iz Medoka.

No, kao i u Cos d’ Estournel usledilo je blago iznenađenje u vidu predivnog belog vina Pavillon Blanc, koje bi po meni trebalo da nosi ime Chateau Margaux Blanc, jer svojim kvalitetom nimalo ne zaostaje za velikim crvenim bratom. Aromatika vina je citrusno-herbalna, sa mineralnim notama. Izuzetno punog tela i elegancije sa produženim trajanjem u ustima. Osvežavajuće, izbalansirano, kompleksno… Jednom rečju, savršeno.

Nakon Margauxa napravili smo mali odmor u zalivu Arcachon uz sveže ostrige i Domaine de Chevalier Blanc, pa onda priprema za poslednji dan En Primeura.

I kako se nekako svi uvek vraćaju tamo gde je bilo dobro, tako sam i ja za poslednji dan izabrao Margaux, a nakon toga bila je organizovana kombinovana degustacija mladih i vina iz starijih berbi u Chateau Rauzan Segla… Uglavnom, osim ove kombinovane degustacije bilo je još nekoliko njih u Bordou, a neke je organizovala organizacija Union des Grand Cru de Bordeaux na kojima smo i prisustvovali, tako da su prethodno pomenuta vina samo delić od ukupnog broja degustiranih. U proseku se dnevno probalo između 60 i 80 različitih vinskih etiketa (bez uživanja, vrlo profesionalno), što na kraju daje zabrinjavajuću brojku od preko 300 vina za pet dana… Iako možda ne zvuči tako, ali uživanje se zaista vrlo lako pretvorilo u ozbiljan posao.

Generalni zaključak opisa berbe 2012. jeste da se ne može reći da je bila vrhunska berba, za vinare je bila jako teška i iziskivala je mnogo više napora u vinariji. Kad tome dodamo i smanjene količine i niske prinose na većini vinograda, biti optimista pred formiranje cena ne bi bilo realno. Bez obzira na lošu situaciju na tržištu, cene će u najmanju ruku ostati na prošlogodišnjem nivou. Vina odlikuju mekši i zreliji tanini, tako da su neka od njih već bila spremna za konzumiranje i karakteriše ih vrlo izražen voćni karakter i koncentracija aroma. Neko bi zaključio da je potencijal ovih vina za starenje malo lošiji nego u izuzetnim berbama, ali ja se ne bih usudio da napišem takav komentar. Mislim da će razvoj vina biti više individualan i da će ova godina više nego neke prethodne pokazati majstorstvo i umetnost u samoj vinariji. Što se tiče regija, rekao bih da kako idete od St.Emiliona ka Medoku tako su i tanini sve zeleniji i jači, a najbolji utisak osim St.Emilona i Pomerola na mene su ostavila crvena vina Pessac-Leognana i Barsaca. I naravno, sva bela koja sam probao su izuzetnog potencijala. Kad je u pitanju regija slatkih vina Sauternes, dva najbolja će nažalost preskočiti ovu godinu tako da nećemo biti u prilici da probamo Chateau d’Yquem i Chateau Rieussec (objavili su da 2012. ne zadovoljava njihove kriterijume kvaliteta, a postoje i slične najave još nekih proizvođača).