Friuli Venezia Giulia

Tako blizu, na nekih šest-sedam sati vožnje od Beograda, iza same slovenačke granice počinje regija koja nam je tema u ovom broju. Praktično kao nastavak Goriških Brda, sa skoro identičnim reljefom i veoma sličnim sastavom zemljišta, nalazi se jedna od poznatijih i lepših italijanskih vinskih regija – Friuli Venezia Giulia

Iako je pun naziv ove regije Friuli Venezia Giulia, poznata je uglavnom kao Friuli, a pod tim imenom je poznaju i ljubitelji vina kod nas. Po svojim karakteristikama i filozofiji njenih vinara, bliža je austrijskom i nemačkom nego italijanskom vinarstvu. Ako je reč o vinima ove regije, onda pre svega mislimo na veliku preciznost i osvežavajući karakter. Friuliju je inače bilo veoma teško da zauzme važno mesto u zemlji u kojoj je dobro vino – crveno, dok bela vina nikada nisu doživljavana preterano ozbiljno. Međutim, Friuli je veoma brzo stekao popularnost, možda prvo izvan Italije pa tek onda na svom tlu i to prvenstveno zahaljujući fantastičnim belim vinima, poznatom pino griđu, friulianu (tocai), svežem sovinjonu, riboli… Ali ako bih mogao da izdvojim jedno vino koje je u potpunosti ukralo duh i srce Friulija, onda je to sada već kontroverzni tocai, danas poznat pod imenom friuliano. Ova sorta posebno je popularna među lokalnim stanovništvom i to sve više od kada je na snagu stupila zabrana korišćenja imena tocai. Veoma često možete videti kako na vinotekama u Friuliju vlasnici kredom na tablama ispisuju ime tocai, veoma velikim i upadljivim slovima kao glavnu ponudu (na taj način verovatno iznose svoj stav prema takvim zabranama i ograničenjima EU).

Da bi bilo jasnije, a i da bi se razbile neke zablude kod nas, naziv tocai je donedavno korišćen za ovu sortu (friulano) i nema nikakve veze sa mađarskim tokajem koji je slatko vino nastalo od sorte furmint, kao ni sa tocai vinom iz Alzasa koje je sinonim za tamošnji pino gri, kako ga lokalci i danas zovu. Međutim, zbog strogih paravila EU ni Italijani ni Francuzi ne smeju zvanično svoja vina da nazivaju ovim imenom.

Friuli je regija sa severne strane oivičena Alpima, a sa južne strane izlazi na Jadransko more, a oba ova faktora imaju i te kako jak uticaj na klimatske uslove regije, pa tako i na sama vina, naravno. Takav sklop uslova stvara velike varijacije između dnevnih i noćnih temeperatura – hladne noći i tople dane. Sam teroar je veoma raznovrstan i varira od krečnjačkog tla, preko peskovitih i šljunkovitih terena do onih u kojima je pretežno glina podloga.

Iako je renome Friulija izgrađen skoro potpuno na kvalitetu belih vina, makar da spomenemo da postoje i crvene sorte u Friuliju. One su zasađene na preko 40 procenata ukupnih zasada pod vinogradima, a najčešće sorte su merlo, koji je i dominantno crveno vino ove regije, a slede kaberne fran i kaberne sovinjon, koje dopunjavaje dve sjajne autohtone sorte schiopetino i refosco. Crvena vina ove regije su često malo laganijeg tela, povišenog nivoa svežine i uglavnom voćnog karaktera. Naravno da se uvek mogu naći i vina punog tela, svilene i prefinjene strukture, a većina dobrih merloa iz Friulija je upravo takva.

Što se tiče belih sorti, pomenute su već neke, a svakako je lider pino griđo, poznat još i kao pino gri. Ova sorta je veoma popularna, posebno izvan Italije, a daje vina od laganog do srednjeg tela, ponekad jako neutralnog izraza, a koja mogu da variraju kvalitetom od stvarno izuzetnih do onih za koje baš i ne bi to mogli da kažemo.

Friuliano (tocai friuliano) je svakako lokalno najpopularnija sorta, a daje vina kremaste strukture i često herbalnog izraza sa malo voćnih aroma.

Sovinjon blan je takođe veoma popularna sorta u ovoj regiji, posebno u poslednje vreme, kada se pojavljuje sve više sovinjona koji imaju sličan aromatski spektar, a koji je sve popularniji kod potrošača. Arome su pomalo divlje, herbalno-začinske, vina su laganog ka srednjem telu, jako osvežavajućeg karaktera sa veoma prijatnim završetkom. Svojim stilom i izrazom podsećaju na francuski sanser (sancerre).

Ribola đaja (ribolla gialla), još jedna lokalna bela sorta, veoma je popularna i vrlo često korišćena i za proizvodnju penušavih vina, a kod mirnih daje vina srednjeg tela, delikatna, sa citrusnim karakterom i aromama breskve ili kajsije.

Moramo pomenuti i picolit, takođe autohtonu sortu, koja daje ponekad jako zanimljiva i retka desertna vina.

Iako je u Friuliju uglavnom zastupljena filozofija „jedna sorta, jedno vino“, postoji i nekoliko izuzetaka od ovog pravila, tačnije kupaža i to na našu sreću jako uspešnih i dobrih. Pomenuću ovom prilikom tri najpoznatije: verovatno najzvučnije ime je Vintage Tunina od Jermann vinarije, blend nekoliko sorti  – sovinjon blan, šardone, ribola gialla, malvasia Istriana i picolit, zatim Broy – blend vinarije Collavini, vino proizvedeno od delom sušenog grožđa šardone i friuliana, dok se sovinjon blendu dodaje svež, a treća je Ronco delle Acacie – blend sorti šardone, friuliano i pino blan, vinarije Abbazia di Rosazzo.

Sva ova tri vina dolaze iz podregija Koli Orijentali i Kolio (Colli Orientali i Collio), koje su i najcenjenije regije Friulija. Nalaze se neposredno uz slovenačku granicu i sa obronaka vinograda Collija možete da mašete nekim od nama poznatih proizvođača slovenačkih vina, poput Ščureka, Kristančiča i drugih.

Što se tiče vinarija u Friuliju, već su pomenuta neka od najpoznatijih imena, dakle, Jermann, Collavini, Bastianich, Di Lenardo, Livio Felluga, Santome, Conte d’Attimis, Renato Keber, Edi Keber, Branko i još mnogi drugi. Na našu sreću većina ovih vinarija ima svoja vina u Srbiji, a to je verovatno zbog same blizine regije, ali i njihove pristupačnosti po pitanju cena.

Cene variraju od nekoliko stotina dinara, za koliko možete dobiti neki prosečan pino griđo, dok za one bolje treba izdvojiti od 1.000 do 1.300. Dobri sovinjoni, kojih takođe ima u Srbiji, koštaju od 1.000 do 1.500 dinara. Najskuplje su kupaže  koje sam spominjao – Vintage Tunina košta oko 5.000 dinara, a Broy od Collavinija oko 3.000 dinara. To su naravno cene u vinotekama, dok se u restoranima cene kreću od 1.000 do 10.000 dinara.

Ukoliko ste nekada posetili Goriška Brda i svidelo vam se ono što ste videli, onda je Friuli pravi izbor – vrlo slično, ali oplemenjeno finom notom italijanskog šmeka u svakom pogledu.