Novi potpis tradicije

Imala je Srbija dobre vinograde, to nikada nije bio problem. Znali su to i Ljubiša Milosavljević i Dušan Stojanović, pa su pre tri godine kupili bivše Navipove vinograde kod Jagodine. Sada sa svojom novoosnovanom vinarijom Jagodinska vinarija 1897, na temeljima velikog potencijala vinograda žele da stvore kvalitetna vina i prepoznatljiv brend. Za sada, reklo bi se da su na dobrom putu, što su prilično i potvrdila vina iz prve berbe ove kuće

 

Jagodina postaje veoma važno mesto na vinskoj mapi Srbije, a veliki deo zasluga za to pripada i dvema porodicama iz ovog mesta – Milosavljević i Stojanović. Pošto su radili godinama uglavnom za strana tržišta, Ljubiša i Dušan stvorili su solidnu finansijsku zalihu koja im je omogućila da započnu ispunjenje svoje davnašnje zajedniče želje – proizvodnju vina. U ovaj entuzijastičan poduhvat uključili su i svoje porodice, a u njihovom slučaju, nije bilo boljeg i logičnijeg mesta za početak od starih Navipovih vinograda smeštenih nadomak Jagodine. Čim su ih preuzeli, pre tri godine, odmah su ih revitalizovali, a sledeće godine i sagradili vrlo modernu i dobro opremljenu vinariju.

Jagodinska vinarija 1897 trenutno u sopstvenom zasadu ima 84 hektara vinograda. To su nekadašnji Navipovi vinogradi, koji su godinama bili prepušteni sami sebi i bili u jako lošem stanju kada smo ih preuzeli. Nama su predstavljali izazov jer smo znali da su jedni od sedam najstarijih vinograda u zemlji, podignuti još daleke 1897. godine. Prema mojim saznanjima, danas su samo naš i jedan vinograd od tih sedam još uvek u funkciji. Nažalost, imali smo mnogo problema u njegovoj revitalizaciji – opstrukcija na svakom koraku i podmetanja da želimo da uništimo i to malo što je od njega ostalo, da nam je cilj samo da dođemo do zemljišta samo zato što se nikad pre nismo bavili vinarstvom. Nije fraza kad kažemo da nam je zaista bilo potrebno mnogo vere, energije i finansijskih sredstava da vinogradi danas ovako izgledaju, a naročito smo ponosni na činjenicu da smo uspeli da očuvamo i revitalizujemo čokote koji su u proseku stari četrdeset godina i koji imaju ogroman potencijal za proizvodnju vrhunskih vina“, priča nam Marko Stojanović, koji je u okviru vinarije zadužen za marketing i prodaju.

Stvari u Jagodinskoj vinariji 1897 su vrlo precizno definisane, tako da uopšte ne deluje kao da je reč o mladoj vinariji. Marko je ranije bio na čelu jedne od uspešnijih domaćih marketinških agencija, što mu je značajno pomoglo i u ovom, za njega novom poslu.

„Situacija u vinskoj industriji je veoma specifična. Velika je konkurencija, vina je mnogo, a tržište je malo. Odnos cene i kvaliteta je postao veoma bitan. Sigurno je da se danas odlična vina mogu pronaći po vrlo povoljnim cenama. Pre je to bilo nazamislivo. Svesni smo vremena u kojem živimo i naša želja je bila upravo da naša vina učinimo što pristupačnijim našim potrošačima.“

U skladu sa ovakvom strategijom formiran je i portfolio ove kuće. Osim osnovne linije, u kojoj su belo i crveno vino u litarskim pakovanjima, pokrenuta je i ekskluzivna linija kvalitetnijih vina pod nazivom Vina sa notom, u okviru koje su dva bela vina – Lauta -šardone i Lira – rajnski rizling. U istoj liniji su i dva crvena vina, Piano – kupaža kabernea i merloa i Viola – pino noar. Za tri meseca na tržištu će se pojaviti još jedno vino pod brendom Vina sa notom, i to roze, koji će biti 100% od kaberne sovinjona. Od tog rozea u Jagodinskoj vinariji 1897 očekuju baš mnogo, gotovo da su uvereni u uspeh.

Međutim, možda je i najzanimljivija stvar u vezi sa njihovim portfoliom jedan brend dobro poznatog imena – Ružica.

„Naša želja bila je da ponovo oživimo nekada čuvenu Jagodinsku ružicu. To vino je bilo jedno od najprodavanijih u staroj Jugoslaviji, bilo je veoma popularno, naročito među iskusnijim ljubiteljima vina.”

Iako će imati isto ime, biće malo modifikovana i prilagođena zahtevima modernog tržišta. Za razliku od one „stare“, rađena je od kvalitetnih sorti grožđa – merloa 70% i frankovke 30%. Ova nova je flaširana u buteljke, za razliku od stare koja je bila u litarskom pakovanju.

„Nije tajna da nam je želja da Ružicu u budućnosti, upravo zbog odnosa cene i kvaliteta, više približimo mladima koji bi sa Ružicom započinjali odnos sa nama kao proizvođačima, kasnije nastavljali sa linijom Vina sa notom, a završavali sa našom premijum, barik linijom, koja će se uskoro takođe pojaviti na tržištu“, kaže Marko i najavljuje još novih vina.

„Imaćemo i vina od autohtonih sorti, tamjaniku i prokupac, takođe pod posebnim brendom. Mislim da je negovanje autohtonih sorti izuzetno važno i da je to takođe deo naše budućnosti.“

Osim dobrih vinograda, Jagodinska vinarija 1897 može da se pohvali i jednom od bolje opremljenih vinarija u Srbiji. Uprkos velikom kapacitetu, koji iznosi 400.000 litara, u besprekorno čistom podrumu tokom jedne slučajne posete videli smo i da je oprema pažljivo birana. Osim toga, u nju je ozbiljno investirano.

„Uložili smo zaista mnogo, jer smo hteli da od samog početka radimo kvalitetno. Imamo Bucherove prese, muljače… Imamo stotinu napunjenih, hrastovih barika u kojima vino odležava i čeka sazrevanje. Naša nulta berba bila je 2011, tada smo proizveli 250.000 litara, a očekujemo mnogo i od berbe 2012. Veoma sam kritičan prema vinima, naročito svojim, ali mislim da će vina iz ove godine biti zaista dobra. Naša prednost je što su vinogradi u neposrednoj blizini vinarije tako da za petnaest minuta grožđe može da stigne iz vinogarada u vinariju. Vinarija nam je u samom centru vinograda, što je prilično važno i u vizuelnom i estetskom smislu. Ideja nam je da vina koja pravimo budu isključivo iz naših vinograda i to će biti nešto po čemu ćemo biti specifični. Reč je o vinima sa teroarom jagodinskog vinogorja, sa ovog terena“, vratio se Marko na temu vinograda, uz jednu zanimljivu priču za kraj.

„Veoma smo ponosni, ne samo na naše vinograde i čokote već i na upravnika naših vinograda Ivana Markovića, koji ima 68 godina i održava ih već 40 godina. Zna bukvalno svaki čokot „ u dušu“, a velikom broju njih je i dao imena. To je za mene potpuno genijalno.“

Dobar vinograd, dobra oprema pa u tom i dobra vina, pažljivo osmišljen nastup na tržištu i strategija prodaje, konkretna vizija i plan šta se uopšte sa vinima hoće, neka zanimljiva crta u priči o vinariji koja bi je izdvojila od drugih, neko parče tradicije… Čini se i više nego dovoljno za uspeh.

Da, zaboravili smo i deo priče o velikoj investiciji, ali o tome neki drugi put.