_MG_6497_resizeVeliki izazov za vinare

Ako bismo bilo kog vinogradara ili vinara pitali šta misli o ovoj proizvodnoj godini, verovatno bi svako odgovorio isto: „zaboravimo je što pre, sa nadom da se ne ponovi u skorije vreme“. Ali, ne bismo smeli da je zaboravimo a da ne izvučemo neke pouke, jer su napravljene brojne greške koje su nas na kraju skupo koštale. Prema navodima mnogih stručnjaka ovakvi meteorološki faktori kakvi su vladali u ovoj godini javljaju se jednom u stotinu godina, ali šta ako u budućnosti budemo imali veći broj ovakvih ili sličnih godina?

Rod u vinogradima je skoro prepolovljen, a ono što je ostalo nije baš najvišeg kvaliteta. Međutim, to nikako ne znači da će vina iz ovogodišnje berbe biti katastrofalno loša, već da neće biti na nivou onih iz nekih ranijih berbi. U stvari, biće drugačija. Ali i takva kakva je bila, ova godina ima neke svoje specifičnosti, što će se oslikati i u vinima. Svaka godina je novi izazov – zar u tome i nije draž vina? A ova berba biće zaista ogroman izazov za vinare i samo oni najveštiji uspeće da proizvedu vina pristojnog kvaliteta

Sam početak kalendarske 2014. godine, kao i čitav period do početka vegetacije odnosno otvaranja okaca, bio je veoma povoljan za vinovu lozu. Imali smo blagu zimu bez snega, ali i bez ekstremno niskih temperatura. Početak kretanja okaca i početne faze porasta lastara (april i prva polovina maja meseca) odlikovao se nešto nižim temperaturama i nešto većom količinom padavina za taj period. Sve to uslovilo je nešto usporeniji porast lastara i ne baš preteranu pojavu prouzrokovača bolesti, pre svega plamenjače vinove loze. Sve ovo ničim nije ukazivalo na ono što će se kasnije dešavati.

Međutim, drugu polovinu maja a naročito prvu polovinu juna meseca karakteriše značajan porast temperatura i enormno velika količina padavina. U ovom periodu imamo veoma intenzivan porast lastara, koji dnevno rastu i do dvadeset centimetara. Cvetanje vinove loze dešavalo se tokom prve dekade juna, a u tom periodu imali smo niz od 12 do 15 dana sa enormno velikom količinom padavina. Intenzivan porast lastara i nemogućnost da se zaštiti novoformirana lisna masa imali su za posledicu izuzetno jaku pojavu plamenjače lista, koja se ubrzo premestila i na cvasti, što je izazvalo veliku štetu u većini vinogorja i to kod svih sorti, a posebno kod kaberne sovinjona i merloa. Kod ove dve sorte prinosi su zbog toga bili značajno manji, čak 50 – 80% u odnosu na prethodnu godinu.

Primarna zaraza plamenjačom koja je ostvarena u ovom periodu, a koju većina proizvođača u većini vinogorja nije uspela blagovremeno da spreči ili sanira, bila je izvorište za dalje sekundarne zaraze koje su se javljale u narednom delu vegetacije. U isto vreme kada se javila plamenjača počela se javljati i pepelnica vinove loze, u nekim vinogorjima i nešto ranije nego što je uobičajeno. Veoma velike štete od prouzrokovača pepelnice pretrpele su sorte burgundac beli i sovinjon beli, a naročito šardone. Ove nepovoljne okolnosti zadesile su proizvođače u svim vinogradarskim rejonima i vinogorjima, ali najveće štete pretrpeli su proizvođači u Župskom vinogorju.

Treba istaći da nisu samo nepovoljni meteorološki činioci uticali na ovakav razvoj situacije, već i neblagovremeno izvođenje pojedinih ampelotehničkih mera, posebno zalamanje lastara. Neizvođenje ove mere uslovilo je širenje prouzrokovača bolesti (plamenjače i pepelnice) čak i u onim zasadima u kojima je vršena zaštita, ali zbog velike lisne mase ona nije bila delotvorna u punoj meri.

Drugi deo leta karakterisale su relativno niske temperature za to doba godine i visok nivo padavina. Sve ovo uslovilo je veoma usporeno sazrevanja grožđa svih sorti, a posebno u vinogradima koji su ostali bez značajnog dela lisne mase.

Ipak, određeni broj manjih proizvođača kao i neki veliki sistemi uspeo je kako tako da održi zasade u dosta dobrom stanju sve do kraja avgusta i početka septembra, meseca kada opet jedan duži kišni period onemogućava zaštitu i obezbeđuje uslove za širenje sive truleži grožđa – posledica je gubitak značajnog dela prinosa, posebno kod sorti rajnski rizling, šardone, sovinjon beli, frankovka i druge.

Iz tog razloga proizvođači su se odlučili za berbu belih sorti, iako kvalitet grožđa odnosno sadržaj šećera i ukupnih kiselina nije na onom nivou koji obezbeđuje visok kvalitet vina, a sve u cilju da se spase što se spasti može. Takođe, nešto ranije otpočinje se sa berbom crnih vinskih sorti (burgundac crni, game), a u istom cilju. Veoma mali broj proizvođača uspeo je da sačeka optimalnu zrelost crnih sorti. Zanimljivo je da se u pogledu otpornosti na prouzrokovače bolesti dosta dobro pokazala autohtona sorta prokupac, u odnosu na kaberne sovinjon i merlo u okviru istog vinogradarskog područja.

Ranija berba belih vinskih sorti sa nižim sadržajem šećera daće vina sa nešto slabijim telom i manjim sadržajem alkohola, ali istovremeno ta vina trebalo bi da imaju izraženiji herbalni miris i arome, a takođe i voćni karakter. Kod crnih vinskih sorti je slična situacija. S obzirom na to da u većini lokaliteta sorte poput kaberne sovinjona i prokupca nisu dostigle adekvatnu fenolnu zrelost, odnosno neće nakupiti dovoljnu količinu bojenih materija, vinima ovih sorti nedostajaće boje. Očekivano je bilo da crvena vina iz ove berbe imaju prijatnu voćnu aromu, a svakako nije očekivano da ispolje snažan karakter koji bi im omogućio duže odležavanje u drvenim sudovima. Zbog svega ovoga, u ovoj godini do izražaja će doći znanje i umešnost spravljanja vina. Možda više nego ikada ranije.

Sve u svemu, iza nas imamo jednu veoma tešku godinu što se tiče proizvodnje grožđa, uz veoma veliko smanjenje prinosa – u proseku za polovinu u odnosu na prethodnu godinu. Kvalitet grožđa je takođe značajno niži, uz neke izuzetke kojih je jako malo, pa iz tog razloga ne treba očekivati preterano visok kvalitet vina.

Na kraju, treba prebroditi i ovakve godine, sa nadom da se u skorije vreme neće ponoviti slična. Nadam se da su proizvođači grožđa izvukli određene pouke, uvideli greške koje su napravili i da ih neće ponoviti u nekoj sličnoj situaciji. Ljubiteljima vina preporučio bih da ne izbegavaju berbu 2014, jer svaka berba ima nešto svoje i neponovljivo.