Izbor vinskih čaša

Izbor odgovarajućih čaša za vino jedan je od ključnih činilaca koji utiču na ukupan doživljaj nekog vina tokom konzumacije. Iako su naizgled slične, postoje velike razlike u izgledu, odnosno obliku čaša, a naročito po pitanju kvaliteta. One prave neće učiniti neko vino boljim, ali će zato one pogrešne sasvim sigurno pokvariti doživljaj nekog vina

Ažurnost i predusretljivost vodećih kompanija koje proizvode čaše za vina danas u velikoj meri olakšavaju ovaj posao, ali i često unose malu dozu konfuzije širinom ponude svojih proizvoda.

Odabir čaša omogućava vinu da izrazi sve svoje karatkeristike u pogledu boje, bistrine, refleksije, intenziteta mirisa i vrste aromatskog profila. Čaše koje su rezbarene ili obojene, kao i one koje imaju deblji zid, gotovo sigurno će sakriti neke od važnih karakteristika vina.

Vinska čaša ima tri prepoznatljiva dela:

– Stopa – omogućava stabilnost;

– Nogica ili drška – omogućava rukovanje i kontakt bez zagrevanja;

– Telo – često ima oblik balona, a najčešće je zapremine od 0,4 do 0,7 litara.

Optimalna količina vina koje se sipa je 0,15 litara, što omogućava vinu da se dobro zavrtloži prilikom vrtenja čaše. Na taj način se oslobađaju aromatske materije, usmeravajući ih na gore i koncentrujući ih pri vrhu čaše.

Važna uloga čaše odgovarajućeg oblika takođe je i da usmeri vino pravilno ka ustima i razlije ga na široj površini, što omogućava detektovanje glavnih karakteristika vina na osetljivim mestima na jeziku (kiselina, alkohola, taninske strukture, slasti, voćnih i začinskih nota).

U najosnovnijoj podeli postoji nekoliko tipova čaša:

Snažna, taninska, kompleksna crvena vina: najčešće se za ovaj tip vina koristi takozvana „bordo čaša“, koja odgovara vinima od sorti kaberne sovinjon, kaberne fran i merlo, kao i njhovim kupažama. Obično ima širu stopu, visoku dršku i telo valjkastog oblika široke zapremine, koje omogućava kontakt sa vinom na širokoj površini i usmerava ga ka centralnom i zadnjem delu jezika.

Pino noar: čaša za vina od ove zahtevne i osetljive sorte ima telo u obliku balona, znatno šireg u odnosu na bordo čašu i rub uži od najšireg dela tela. Ovakva čaša usmerava vino na vrh jezika.

Bela vina punog tela, odležala u hrastovim bačvama: čaša sa visokim nogicama, širokim stopama i telom u obliku zdele sa rubom neznatno užim od najšireg dela tela. Ovakva čaša usmerava vino na širu površinu jezika i usta i omogućava bolju detekciju karatkeristika raskošnih vina ovog stila.

Laganija bela vina: koriste se čaše sa širom stopom, kraćim nogicama i valjkastim, ne preterano širokim telom, tako da ima manje prostora za cirkulaciju vazduha i zagrevanje samog vina.

Penušava vina: preporuka za ovaj tip vina su čaše izrazito uskog tela, valjkastog oblika i zapremine 0,3-0,4 litra. Optimalna količina vina prilikom sipanja je 0,1litar. Ovakav oblik čaše usmeriće i sačuvati mehuriće.

Poslednjih godina prisutna je praksa koju je inicirala nekolicina proizvođača šampanjaca, a to je da se njihova vina služe u čašama za belo vino, užeg i izduženijeg tela gde je akcenat upravo na raskošnom spektru i intenzitetu aroma.

Vintaž šampanjci: ova kategorija šampanjaca s vremenom je dobila svoju prepoznatljivu čašu, koja ima duže nogice i šire telo koje se neznatno sužava pri rubu i omogućava koncentraciju intenziteta aroma i usmeravanje na širi prostor jezika i usta.

Pojačana vina: ova posebna kategorija vina, u koju spadaju porto, jerez, madeira i marsala poslužuje se u čaši koja ima kraće nogice i kraće valjkasto telo manje zapremine. Sipa se uglavnom 0,5-0,1 litar vina.

Desertna vina: čaša koja pogoduje ovakvim vinima ima kraću nogicu i kraće valjkasto telo.

Univerzalna čaša: dizajn ove čaše vrlo je sličan onom za čašu za laganija bela vina, sa neznatno širim telom. Ovaj tip popularan je i među ugostiteljima i među privatnim konzumentima, s obzirom na to da odgovara različitim tipovima vina, a koja se najčešće nalaze u ponudi „vina na čašu“. Ovakav tip čaše je dovoljno dobar za konzumaciju vina u kućnoj varijanti, s tim što bi trebalo birati one malo veće zapremine – elegantnije su i lakše je vrteti vino u njima ukoliko niste previše vešti u tome.

Nekoliko vodećih proizvođača danas u svojoj ponudi ima posebnu čašu gotovo za svaku iole poznatu sortu ili stil vina. Posle kaberne sovinjona, merloa, šardonea, sovinjon blana, pino noara, širaza… svoje specijalizovane čaše tako su dobile i neke manje popularne sorte – aligote, viognier, zweigelt… Plasiranju ovakvih novih tipova čaša na tržište prethode meseci pažljivog rada, specijalizovanih degustacija i prikupljanje rezultata rada proizvođača vina, sommeliera, profesionalaca iz HoReCa sektora i samih proizvođača čaša.

Izrada vinskih čaša od topljenog ili sečenog stakla ima za posledicu grublje ivice i nepovoljan uticaj na samu refleksiju vina, dok čaše od duvanog stakla imaju tanje ivice, bolji oblik i ukupan kvalitet.

Čaše visokog kvaliteta prave se od kristala, koji je porozan i potpomaže aeraciju vina. Po pravilu čaše bi trebalo da budu tanje, elegantne i da proizvode karakterističan, oštar i zvonak zvuk prilikom dodira, odnosno kuckanja. Izrada čaša uglavnom je mašinska, sa izuzetkom posebnih linija čaša koje se izrađuju ručno i predstavljalju najviši nivo kvaliteta.

U prošlosti su se kristalne čaše pravile upotrebom i veće količine olova, koje je čaši davalo čvrstinu ali i težinu. Posle otkrića štetnih uticaja olova kao elementa po ljudsko zdravlje, ono je zamenjeno staklom – tritanom, koji je davao potrebnu čvrstinu bez štetnih uticaja.

Na našem tržištu prisutno je nekoliko poznatih brendova vinskih čaša. Pre svih tu je austrijska firma Riedel, čije čaše pripadaju premijum kategoriji – i po pitanju cene i kvaliteta. Nešto lošije, ali i dalje izuzetno kvalitetne, su čaše nemačke firme Spiegelau, koje su naravno i jeftinije od prethodnih. Klasa ispod, ali opet više nego zadovoljavajućeg kvalieta, a pri tom znatno jeftinije, su italijanske čaše marke Bormioli Rocco.