Mala škola vina

Vinske etikete

Appellation Chablis Controlee, Cru Bourgeois, Chianti Classico Riserva, Apelation Champagne Controle, Ribera del Duero Gran Reserva, Appellation d’Origine Sancerre… samo su neke od odrednica koje se mogu naći na etiketama vinskih boca. Etikete predstavljlaju svojevrsnu ličnu kartu vina i sadrže brojne podatke o vinu, a kako se pravila od zemlje do zemlje razlikuju, u ovom serijalu ćemo pojasniti načine tumačenja etiketa

Otkada je trgovina vinima ozbiljno uzela maha širom sveta, sama etiketa postala je izuzetno bitan deo plasmana vina na tržište. Osim obaveznih informacija koje svaka vinska etiketa mora da sadrži, a koje se tiču same klasifikacije i zakonske regulative određene zemlje, teži se i što unikatnijim dizajnerskim rešenjima kako bi vina skrenula pažnju konzumenata na sebe. U tu svrhu često su angažovani i čitavi timovi dizajnera, a ponekad i neki od najvećih likovnih umetnika.

Etikete vina uglavnom sadrže onoliko informacija koliko je propisano pravilima zemlje proizvođača, a odnose se na ime proizvođača vina, godinu berbe, sortu grožđa, apelaciju kojoj pripada, zapreminu boce, količinu alkohola, prisutnost sulfata. Sa rastom kvaliteta vina, uglavnom raste i broj dodatnih informacija na samoj etiketi.

U narednih nekoliko brojeva predstavićemo vinske etikete nekoliko najvažnijih zemalja proizvođača, počevši od Francuske. Razjasnićemo pojmove koji se nalaze na etiketama i detalje koji su ključni u prepoznavanju osnovnih karakteristika vina.

Francuski sistem klasifikacije vina doživeo je reviziju 2012. godine, pa sada umesto četiri postoje tri osnovne grupe vina u pogledu kvaliteta (ukinuta je kategorija VDQS). Važna činjenica za razumevanje francuskih vinskih etiketa, odnosno sistema klasifikacije vina, jeste osnovni koncept teroara. On je zasnovan na striktnom poštovanju geografskog porekla vina i specifičnosti određenih mikrolokaliteta na kojima se gaji vinova loza, što je jedan od osnovnih preduslova za stvaranje vrhunskih vina.

Vin de Table (po novom modelu – Vin de France)

Etikete francuskih vina koje nose ovu oznaku predstavljalju stona vina, bez informacije o regionu iz kojeg vino dolazi i često bez godine berbe grožđa. Vina koja se prodaju pod ovakvom etiketom ne podležu bilo kakvim pravilima koja se tiču sorti grožđa, niti tehnika samog procesa proizvodnje.

Vin de Pays (po novom modelu – Indication Geographique Protegee)

Vina sa ovom oznakom na etiketi obavezno imaju naznačene informacije o regionu iz kojeg vino dolazi, o sorti grožđa od kojeg vino nastaje, godini berbe grožđa, zapremini boce i količini alkohola. Ova kategorija vina ustanovljena je 1970. godine i danas predstavlja jednu četvrtinu vina proizvedenih u Francuskoj (najviše se proizvode na jugu zemlje).

Appellation d’Origine Controlee (po novom modelu – Appellation d’Origine Peotegee)

Oko 53% vina proizvedenih u Francuskoj nose etiketu baziranu na sistemu Apelation’d Origine, prvi put ustanovljenom 1935. godine, a koji podrazumeva vrhunska vina sa geografskim poreklom. Vina sa ovom oznakom, koja dominira na etiketama iz Bordoa, Alzasa, Burgundije, Provanse, Doline Loare i Doline Rone, podležu strogim pravilima koja se odnose na sorte grožđa koje se gaje u određenom regionu, minimalnu i maksimalnu količinu alkohola, prinos po hektaru, gustinu sadnje čokota vinove loze, sam proces proizvodnje i odležavanja vina, metode berbe grožđa i samu lokaciju podruma. Na etiketama nema oznake sorte grožđa od koje se vino dobija, osim na vinima iz Alzasa, što zahteva solidno poznavanje regiona i sorti grožđa koje dominiraju u određenim komunama.

U okviru AOC/AOP sistema na etiketama vina iz Bordoa, Burgundije i Alzasa postoje dodatne oznake: grand cru, premier cru ili premier grand cru classe koja se odnose na posebno klasifikovane proizvođače (chateau) ili na same vinograde.

Bordo

Region Bordoa ima 54 apelacije u okviru Appellation d’Origine Controlee/Appellation d’Origine Protegee klasifikacije, kojom su definisane bele i crne sorte grožđa dozvoljene za proizvodnju vina, a to su: cabernet sauvignon, cabernet franc, merlot, petit verdot, malbec i carmenere za crvena i sauvignon blanc, semillon i muscadelle za bela vina.

Vina leve obale Bordoa koja su klasifikovana 1855. godine na svojim etiketama, osim oznake iz koje komune dolaze, imaju i oznaku grand cru classe, a ova grupacija podeljena je u pet nivoa. Grupa vina najvišeg kvaliteta nosi oznaku premier grand cru classe i predstavlja najkvalitetnija vina leve obale Bordoa i to u komunama Margaux, Pouilac, St. Julian, St. Estephe, Graves. U vinima ovog dela Bordoa u kupažama uglavnom dominira sorta kaberne sovinjon, kao i u vinima iz oblasti Haut-Medoc i Medoc.

Vina desne obale Bordoa iz komune Saint Emilion imaju takođe oznaku AOC, a postoji i grupa vina sa oznakom grand cru classe koja je posebno klasifikovana (prvi put 1955. godine, uz određene revizije od kojih je poslednja urađena 2012). Najkvalitetnija vina Saint Emiliona svrstana su u kategoriju premier grand cru classe A, koja sadrži četiri vina, i grupu premier grand cru classe B, koju čini 14 vina.

Stepenicu ispod su vina grand cru classe Saint Emilion, ukupno 63 etikete.

Osim ove strogo definisane odrednice za gore pomenuta vina, pojam grand cru se pojavljuje i na mnogim drugim vinima iz oblasti Saint Emilion u širokom kontekstu. Ona takođe podležu određenim regulativama, ali u znatno manjem obimu. Imaju za 0,5% veći sadržaj alkohola, a prinosi u vinogradima su neznatno manji u odnosu na vina apelation Saint Emilion controle (protegee). U kupažama dominira sorta merlo.

Vina komune Pomerol nikada u istoriji nisu bila obuhvaćena posebnom klasifikacijom, iako neka od najkvalitetnijih i najprestižnijih svetskih vina dolaze upravo iz Pomerola, takođe ekskluzivno od sorte merlo.

Posebnu kategoriju bordoških vina čine cru Bourgeois vina u apelaciji Medoc. Ova kategorija nastala je 1932. godine, sa idejom da obuhvati kvalitetna vina koja su bila u senci već poznatih vina iz regiona klasifikovanih 1855. Prvobitno je obuhvatala 444 vina, a kasnije je doživela nekoliko revizija i kreiranja podgrupa uz smanjivanje broja vina na 247. U poslednjih nekoliko godina brojne promene koje su se odnosile na sama vina i regulative u vezi za proizvodnjom i odležavanjem izazvale su dosta konfuzija, ali kategorija cru Bourgeois u dobrim godinama može da podari zaista veoma kvalitetna vina.

Graves(Pessac –Leognan), Sauternes,Barsac.

Takođe i komuna Graves ima svoju sopstvenu klasifikaciju, koja se odnosi na vrhunska crvena i naročito bela vina koja se smatraju visokokvalitetnim, posebno u apelaciji Pessac-Leognan, kao i u oblastima u kojima se proizvode vrhunska slatka vina od sorti semillion i sauvignon blanc, a to su Sauternes i Barsac (vina su podeljena u tri grupe).

Vina Burgundije

U Burgundiji postoji 100 apelacija koje proizvode vina u okviru AOC/AOP, uglavnom od sorti šardone i pino noar, koje su apsolutno dominantne. Region Burgundije podeljen je na pet zona: Chablis, Cote de Nuits, Cote de Beaune, Chalonnais i Maconnais.

Poseban status u Burgundiji imaju 33 vinograda koja su klasifikovana kao grand cru i 600 kao premier cru. Imena ovih posebnih vinograda obavezno su naznačena na etiketama vina, pored imena proizvođača i ostalih osnovnih informacija (prisutnost sulfata, količina alkohola, lokacija proizvođača).

Za vina u kategoriji AOC/AOP kao i kategorijama premier cru i grand cru vinograda koriste se drveni sudovi u procesu proizvodnje i odležavanja. U regionu Chablis postoji praksa dosta čestih promena po pitanju korišćenja drvenih sudova i isključivo tankova od nerđajućeg čelika, te stoga danas ovaj unikatni tip šardonea daje dosta različite stilove vina u kategorijama chablis, chablis premier cru i chablis grand cru. Oznaka petit chablis predstavlja osnovna, vina nižeg kvaliteta.

Bazična vina koja dolaze iz Burgundije na etiketama imaju oznaku bourgogne blanc i bourgogne rouge. Osim šardonea, za bela vina dozvoljena je upotreba i sorti pino gri i pino blan, dok crvena vina uglavnom nastaju od sorte pino noar. Nemaju odrednicu geografskog porekla, pa nije naznačeno iz kog dela Burgundije dolazi grožđe. Vina sa ovom oznakom na etiketi uglavnom ne odležavaju u hrastovim bačvama i pojavljuju se na tržištu mlada.

Opšte odrednice na etiketama francuskih vina

Chateau – imanje-vinarija, proizvođač.

Cooperative – udruženje, kooperativa.

Cremant – penušava vina nastala tradicionalnom metodom iz regiona van Šampanje, a to su Alzas i Dolina Loare. U nekim regionima nastaju od istih sorti kao i šampanjci (chardonnay, pinot noir, pinot meunier) ili od lokalnih sorti.

Cru – status vinograda ili vinarije.

Cru classe – klasifikacija vinograda.

Grand cru – najviši nivo klasifikacije. Ima drugačije značenje u okviru AOC/AOP klasifikacije.

Grand cru classe – vino koje je obuhvaćeno klasifikacijom vina leve obale Bordoa.

Premier grand cru classe – vino prvog roda Bordoa.

Demi sec – polusuvo.

Domaine – imanje.

Doux – slatko.

Methode Traditionnelle – tradicionalni metod proizvodnje penušavih vina.

Millesime – godina berbe.

Mis en bouteille au chateau/domaine – flaširano na imanju.

Negociant – trgovci koji kupuju grožđe ili vino od uzgajivača i prodaju ga pod sopstvenom etiketom.

Recolant – uzgajivač.

Villages – oznaka koja se pojavljuje na vinima iz Doline Rone i Burgundije, a odnosi se na određene oblasti u kojima se vina proizvode po rigoroznijim pravilima. Viši nivo kvaliteta, osim pojma Villages, ima naznačen i naziv konkretnog sela.

Vin de Bourgogne – vino iz Burgundije bez bliže odrednice i naznačene apelacije.