Gospodin iz osiguravajućeg društva i predrasude o njemu
Ukoliko sadite novi vinograd, a ljubitelj ste crvenih vina, merlo je siguran. U kakvoj god da ste regiji, grožđe će sazreti na vreme. Koliko god da su teški uslovi u nekoj godini (berbi), svakako ćete proizvesti crveno vino. A možete da proizvedete i belo…
U toplijim krajevima ima arome zrelog voća, a u hladnijim mezoklimatima herbalnije arome. U svakom slučaju, intenzivan i prepoznatljiv. Merlo.
U tradicionalnim bordoškim blendovima merlo donosi mekoću i punoću. Dominantna je sorta na desnoj obali Žirone, u apelacijama Pomerol i Sent-Emilion.
Jedno od najcenjenijih vina sveta, Chateau Petrus, proizvodi se (skoro) isključivo od merloa, mada se u vinima Pomerola računa da merlo ima učešće u kupaži sa oko 80 odsto.
Interesantnu ulogu merlo je odigrao i u upisivanju države Vašington među vinske zemlje sveta, pokazavši da se i u hladnijim mezoklimatima od merloa mogu proizvesti vina najvišeg kvaliteta. Dobro obojena, sa balansiranim kiselinama – to su vina koja se odlikuju voćnošću Novog sveta i strukturom evropskih vina.
Poreklo:
Prepoznatljiv je kao jedna od pet bordoških sorti grožđa, a genetski je povezan sa kaberne sovinjonom i kaberne franom. Najveća sličnost zapravo je sa sortom karmenjere, o čemu govori podatak da su milioni litara vina proizvedenih u Čileu od grožđa sorte karmenjere završili na svetskom tržištu deklarisani kao merlo.
Međutim, istraživanja pokazuju da je merlo nastao ukrštanjem kaberne frana (otac) i magdeleine noire, sorte iz oblasti Šarente.
Boja:
U zavisnosti od klona merloa varira i veličina bobice, ali je karakteriše tanka pokožica i povišena osetljivost na spoljne uticaje, u odnosu na bordoške rođake.
Boja vina direktno zavisi od stila, ali i od podneblja, te ćete naići na bele, ružičaste, ali i veoma obojene merloe, gotovo „crne“.
Beli merlo
Podrazumeva, kao i u proizvodnji belog zin-a, tehnološki tretman merloa, kao u proizvodnji belih vina. Naime, nakon muljanja grožđe se presuje i na fermentaciju ide samo grožđani sok. Na tržištu se pojavio krajem devedesetih godina i često su ga mešali sa belim mutantom sorte.
Beli merlo zapravo je kategorija vina koju ne treba dovoditi u vezu sa sortom merlot blanc, koja je dobijena ukrštanjem merloa i fol blanša (folle blanche), a otkrivena je 1891. godine.
Rodnost
Merlo je, uopšte gledano, rodna do veoma rodna sorta. U zavisnosti od zemljišta na kojima se uzgaja, podloge i klona, prinosi mogu biti obilniji, pogotovo u toplijim podnebljima sa raspoloživom vodom za navodnjavanje. Međutim, najbolja vina merloa svakako dolaze iz starih zasada, gde su prinosi minimalni, a potencijal grožđa najveći.
Opis:
Duboka smonica, kakva je u Pomerolu, omogućuje uzgoj bogatijeg i taninskijeg grožđa, te su rezultujuća vina tamno obojena, veoma ekstraktivna i podrazumevaju duže odležavanje.
U Sent-Emilionu, gde je dominantan tip zemljišta peskovita gajnjača, često sa parcelama bogatim kamenom peščarom, merlo je mirisniji i obično se kupažira sa kaberne franom, ali i dalje dominira u finalnim vinima.
Grožđe sa terena bogatih krečnjakom odlikuje se većim aromatskim potencijalom, dok su vina proizvedena od grožđa sa peskovitih terena laganija i lepršavija.
U Toskani se često kupažira sa sanđovezeom, u cilju umekšavanja i zaokruživanja finalnih vina, po ugledu na bordošku praksu, a finalna vina nazivaju se supertoskancima.
Sortna vina merloa u Italiji uglavnom su laganija i imaju herbalne tonove.
U zemljama jugoistočne Evrope od merloa se proizvode sortna, samostalna puna i ekstraktivna vina, po strukturi bliska kaberneima.
Stilovi
Smatra se da postoje tri prepoznatljiva stila vina od merloa:
– lagana, voćna vina, sa veoma malo tanina,
– voćna vina sa ozbiljnijom taninskom strukturom,
– teška, ekstraktivna vina, puna i zahtevna.
Za merlo se vezuju arome trešanja, kupina, borovnica, šljiva …
U zrelijim vinima, koja su duže vremena provela u drvenim sudovima, dominiraju note karamele, čokolade, kafe i duvana.
Sazrevanje vina:
Vina proizvedena od merloa često su meka, somotasta, sa dominantnim voćnim aromama – šljive, kupine, zrelih trešanja…
Iako je uopšteno mišljenje da ova vina sazrevaju brže od kabernea, neki primeri iz godine u godinu pokazuju da pojedini merloi mogu da sazrevaju decenijama u boci.
Najbolje lokacije:
Merlo je jedna od najzahvalnijih vinskih sorti vinove loze za uzgoj. Sazreva dve nedelje ranije od kaberne sovinjona, što naročito pravi razliku u lošim, kišnijim godinama.
S obzirom na to da je pokožica tanka i osetljiva na spoljne uticaje, merlo traži dobro provetrene terene.
Naći ćete zasade na lakim, peskovitim zemljištima, ali i na dubokim smonicama, peskovitoj gajnjači, te i na krečnjačkim terenima.
Slaganje sa hranom:
Merloi iz hladnijih klimata odlikuju se višim kiselinama, te su pogodniji za uklapanje sa različitim ukusima, dok oni puniji, ekstraktivniji i jači zahtevaju dobar komad mesa na roštilju.
Problem u uparivanju mogu predstavljati jaki plavi sirevi, čija aroma prekriva delikatnu voćnost merloa, dok jako začinjena hrana može prividno povećati utisak alkoholnosti vina.
Leave A Comment