011_resizeSunce, more, vino i nezaobilazna Koza Nostra… Sve ovo neizbežno asocira na Siciliju, ostrvo trouglastog oblika na samom jugu Italije koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ne samo klima i reljef, nego je i stanovništvo po mnogo čemu drugačije od onog u ostatku Italije – kako po dijalektu koga je nekad teško razumeti, tako i po temperamentu ljudi koji je potpuno specifičan i nepredvidiv… Slično se može reći i za vina Sicilije – uistinu ih odlikuje potpuno jedinstven karakter i neka čudna drska zavodljivost

 

U ekonomskom smislu svakako nije, ali je zato u pogledu bogatstva istorijskog nasleđa jedna od najznačajnijih italijanskih regija. A priča je počela veoma davno.

Jedna od prvih naseljenih oblasti u Italiji, Sicilija je dobila ime po drevnim Sicilijancima koji su prvi uveli poljoprivredu i stočarstvo na ovo ostrvo još pre oko 5.000 godina. Nakon prvobitnih stanovnika ostrvo su naselili Feničani, koji su šireći trgovinu osnivali gradove kao trgovačke centre i pokretali veliku eksploataciju šuma za brodogradnju i građevinu.

Nedugo zatim ostrvom upravljaju Grci, koji ostrvo zovu Trinacria, aludirajući upravo na njegov trouglasti oblik. Pod njima se dodatno razvijaju trgovina i poljoprivreda, a po prvi put i vinogradarstvo, pa je tako Sicilija ne samo najstariji vinski region u Italiji, već to znači da se vino na ovom ostrvu proizvodilo mnogo pre nego u nekim najpoznatijim regijama Francuske i u ostatku Evrope.

Lombardo_002_Cuttitta_resizeU novijoj istoriji postoje dve epohe, jer su se poslednjih decenija znatno promenili način proizvodnje i pristup vinarstvu. Naime, nekada su sicilijanskim vinarima najvažniji bili visoki prinosi pa su i vina bila uglavnom lošijeg kvaliteta, a cene niže. Pritisnuti konkurencijom kvalitetnih vina sa severa i njihovim prodorom na svetsko tržište, vinari sa juga prave ozbiljan zaokret od prosečnih vina ka vinima danas već vrhunskog kvaliteta. Međutim, biće potrebno još mnogo vremena kako bi svi oni konzumenti koji su sicilijanska vina doživljavali kao jeftina vina skromnog kvaliteta uvideli da se ta slika promenila i da vina sa ostrva grabe ka mestu među najboljima.

Danas Sicilija ima više vinograda nego bilo koja druga italijanska regija, a kad su u pitanju količine proizvedenog vina Sicilija se bori za primat sa Puljom (Puglia). Ipak, i dalje postoji samo jedno DOCG vino, a to je Cerasuolo di Vittoriakoje se proizvodi u oblastima Kaltanizeta, Katanija i Raguza.

Osim toga, postoje i 23 DOC zone: Alcamo, Contea di Sclafani, Contessa Entellina, Delia Nivolelli, Eloro, Erice, Etna, Faro, Malvasia delle Lipari, Mamertino di Milazzo, Marsala, Menfi, Monreale, Moscato di Noto, Moscato di Pantelleria, Passito di Pantelleria, Moscato di Siracusa, Riesi, Salaparuta, Sambuca di Sicilia, Santa Margherita di Belice, Sciacca i Vittoria.

Što se zemljišta i reljefa tiče, glavno obeležje sicilijanskim vinima daju vulkani. Etna, najveći aktivni vulkan na tlu Evrope, uzdiže se do visine od preko 3.300 metara i dominira reljefom istočne strane ostrva, a umnogome je odgovorna za mineralni sastav zemljišta tog dela ostrva. Mnogi vinari vešto koriste taj dar prirode, pa ćete tako videti sve više vinograda baš na obroncima Etne koji profitiraju kako od hladnijeg vazduha i svežije klime, tako i od bogatog mineralnog teroara dajući vina izuzetne kompleksnosti i potencijala.

Klima je tipično mediteranska, sa mnogo sunčanih sati i vrelim suvim letom, što se odražava i na stil vina dajući im naglašen voćni karakter sa notama zrelog voća.

Ono što su naknadno shvatile mlađe generacije sicilijanskih vinara, jeste da su autohtone sorte najbolje oruđe za borbu na surovom svetskom tržištu vina, pa su danas neka od najfinijh vina Sicilije proizvedena upravo od lokalnih sorti.

Mnoga vina su takođe monosortna, proizvedena su samo od jedne sorte ili kako Sicilijanci kažu in purezza, a ponekad se koristi i kupažiranje dve ili više sorti. Neke od njih prisutne su na ostrvu vekovima i za većinu se i ne može tačno odrediti otkada se tu gaje. Naravno, ni Sicilijanci nisu ostali imuni na uvoz internacionalnih sorti tako da povremeno na etiketama možemo da vidimo dobro poznate nazive.

Crvene sorte: Nero di avola (nero D’Avola), nerelo maskaleze (nerello mascalese), nerelo mantelato (nerello mantellato), perikone (perricone), frapato (frappato), kalabreze (calabrese), a od internacionalnih sorti tu su merlot, cabernet sauvignon, cabernet franc i shiraz (syrah).

Bele sorte: Katarato (cataratto), grekaniko (grecanico), grilo (grillo), inzolja (inzolia), zibibo (zibibbo), damaćino (damaschino), trebijano (trebbiano), osonika (ausonica), moskato bjanko (moscato bianco), karikante (carricante), a odnedavno se gaje i chardonnay, viognier i fiano.

Kad je reč o stilu crvenih vina Sicilije, možemo reći da su to vina punog tela sa uglavnom visokim procentom alkohola, mineralnovoćnog karaktera u kojem prednjače džemaste i arome pečenog voća, kao i već pomenuti minerali.

Kod belih vina aromatika je vrlo izražena, a dominantne su note tropskog voća, citrusa i začina.

Od crvenih sorti izdvojio bih nero d’Avola, donedavno skoro zaboravljeno grožđe, a danas sigurno najvažnije ime sicilijanskog vinarstva. Vina ove sorte karakteriše prepoznatljiv stil začinskomineralnog karaktera sa aromama bibera i može se reći da umnogome podseća na stil širaza iz Novog sveta. Ime ovog grožđa i vina se, iako ima mnogo verzija, prevodi kao „crno iz Avole“, malog vinarskog sela na jugoistoku Sicilije. Ponekad se za ovo vino koristi i sinonim „kalabreze“, što je takođe dovelo do zabune u prevodu, navodeći vinske autore da misle da sorta potiče sa Kalabrije iako za to ne postoji nijedan dokaz.

Od belih sorti nekako je najzanimljivija grillo, sorta koja se nekada koristila uglavnom za dobijanje marsale, ojačanog slatkog vina sa Sicilije. Marsala je inače jedno od najpoznatijih desertnih vina na svetu, a kreirao ju je Englez Džon Vudhaus (John Woodhouse), davne 1773. godine i to kao kupažu grila, katarata, ansonije i damasćina sa dodatkom alkoholnog destilata (sličan proces proizvodnje kao i u slučaju porta ili šerija). Iako je uglavnom poznata kao desertno vino, želim da naglasim da postoji i nekoliko jako dobrih aperitivnih suvih verzija marsale.

Passito di Pantelleria je još jedno desertno vino koje se proizvodi na Siciliji, i to od grožđa sorte zibibo koje se suši na suncu, čime se povećava koncentracija šećera.

Interesantno vino je i malvasia delle lipari, koje nastaje kupažiranjem grožđa od sorti malvazija i korinto nero.

Kad je u pitanju naše tržište, možemo da se pohvalimo prisustvom vina nekih od najboljih proizvođača sa Sicilije, kao što su Tasca d’Almerita, Zisola, Planeta, Donna Fugata…

Cene vina kreću se od oko 800 dinara, koliko košta Rapitala, za osnovne verzije Planetinih vina treba izdvojiti oko 1.000 dinara, pa preko 1.500 dinara koliko koštaju vina Leone i Lamuri vinarije Tasca d’Almerita ili odlično Nero d’Avola vinarije Zisola koje košta oko 1.600 dinara, dok za bolju verziju Doppiozeta treba izdvojiti oko 3.400 dinara. Planetino najpoznatije belo vino Kometa u vinotekama košta oko 3.000 dinara, koliko je i Santa Secilia iz iste kuće.