Pre nekoliko godina tradicija Palićkog vinogorja, prema nekim zapisima duga i više od dve hiljade godina, oživljena je na jedan lep, a možemo reći i spektakularan način – osnivanjem Vinarije Zvonko Bogdan. Samo to i ništa više bilo je dovoljno da se o vinima sa Palića ponovo govori. Ne samo ovde već i šire, a tamo negde, da se ne lažemo, ne slušaju pesme Zvonka Bogdana. Ali zato piju njegova vina
Do Vinarije Zvonko Bogdan prilično je lako doći, što je, iako možda zvuči banalno, jedno od osveženja na srpskoj vinskoj sceni. Ukoliko svojim „mrkovom“ dolazite iz pravca Beograda, stignete nadomak Subotice i zaputite se na istočnu stranu jezera Palić, ugledaćete jedan detalj koji kao da je istrgnut sa neke stare umetničke slike. Slike koja odiše prepoznatljivom setnom poetikom panonskih pejzaža – na uredno vođenom imanju, okruženo vinogradima proviruje autentično zdanje. U prvi mah deluje arhaično, ali to je samo vešto sagrađena i dobro osmišljena građevina, koja se u potpunosti sjedinila sa okruženjem. Izgrađena u secesionističkom stilu, koji je ostavio snažan pečat na prostoru severne Bačke, zgrada vinarije nesumnjivo je jedna je od najimpresivnijih kod nas. Krase je gotovo svi elementi karakteristični za tradicionalnu arhitekturu Palića, a ona je prilično prepoznatljiva po tom nešto slobodnijem, razigranijem stilu. Jedan od zaštitnih vizuelnih znakova Vinarije Zvonko Bogdan jeste upravo krov ovog zdanja, koji je pre nekoliko godina na jednom međunarodnom takmičenju proglašen za najlepši krov Evrope. Površine je 2.800 metara kvadratnih, a u potpunosti je presvučen sa 100.000 komada biber-crepa.
Jaka impresija koju vinarija ostavlja pri prvom susretu nastavlja se tokom kompletnog obilaska. Prođete kroz čeličnu, toplu ali i podjednako opominjuću kapiju, pa dalje širokom stazom, dovoljno širokom i za fijaker stari, kroz vinograde, između stolova preko nekoliko prostranih stepenika pravo na glavni ulaz vinarije. Kad uđete, shvatite da pravo uživanje u obilasku ovog zdanja tek počinje.
Enterijer vinarije uređen je po uzoru na francuske šatoe. Moćne, stamene i prostrane odaje, oivičene punim drvetom. Taj niz povremeno je isprekidan mermernim stubovina, a svodovi ukrašeni predivnim lusterima. Kad bi se čovek odjednom tu obreo, pre bi pomislio da se nalazi u nekoj nacionalnoj galeriji nego u vinariji. Nije to nimalo slučajno, jer je gospodin Zvonko Bogdan, kao i ostali vlasnici vinarije, veliki ljubitelj umetnosti. Zato je vinarija ujedno i prava galerija, sa slikama brojnih istaknutih likovnih umetnika sa ovih prostora, poput Eugena III Kočiša čije brojne slike krase ne samo zidove zgrade vinarije, već i gotovo sve etikete Vinarije Zvonko Bogdan. Od naših domaćina saznali smo da su vlasnici vinarije potpisali jedan ugovor sa umetnikom, i to za sve slike koje će on ikada naslikati.
Nakon prolaska kroz „galerijski“ sektor vinarije došli smo do onog manje romantičnog dela, ali za vina ipak daleko važnijeg – proizvodnog dela za preradu i odležavanje. To je onaj neizostavan deo posete svakoj vinariji, kada vam domaćini u blagoj ekstazi detaljno objašnjavaju svaki segment prerade i proizvodnje vina. Za to vreme vi ih gledate pravo u oči, klimate glavom zamišljeno kao da ih pažljivo slušate i u sebi razmišljate „O, bože, da li će ovo ikada prestati“, dok vas muči blagi osećaj neprijatnosti jer ste dovoljno upućeni da znate da ta bajkovita priča nema baš neku potporu u realnom kontekstu date vinarije. Ipak, u Vinariji Zvonko Bogdan slika je govorila više od reči pa i nije bilo potrebe za mnogo priče. Ovaj deo vinarije krije najmoderniju francusku tehnologiju, a proces proizvodnje doveden je do perfekcije u stručnom smislu. Instalirana je oprema za proizvodnju vina kapaciteta 500.000 boca – vinifikatori od inoksa i francuskog hrasta, a svaki tank u kome odležava vino je kompjuterski umrežen, tako da sve može da se kontroliše na daljinu. Zahvaljujući naprednoj tehnologii koristi se „zatvoreni sistem proizvodnje“ (reduktivni sistem), koji omogućuje da vino ni u jednom trenutku ne dolazi u dodir sa kiseonikom, a što rezultira izrazitom svežinom vina i nižim nivoom sumpora.
Iako zbog gomile metala, pumpi, presa, tankova… pomalo gubi na poetici, i ovaj prostor prati zacrtanu liniju humanog, umetnošču nadahnutog arhitektonsko-enterijerskog stila vinarije.
Posle obilaska glavnog podijuma sišli smo u podrum, da proverimo da li naši domaćini osim pevanja legendarnih tamburaških pesama znaju i još nešto. A u podrumu zatičemo još jednu umetničku postavku, miks pod konac složenih 340 barik-buradi, slika, skulptura. Podrum moderan, sveden, više nalik galeriji. Za odležavanje vina koriste se barik-burad od francuskog i američkog hrasta, i to samo za dva punjenja.
I konačno – uz podrum, ogledalom odvojena, tačnije spojena, čekala nas je degustaciona sala. Mesto na kojem se na kraju zbiraju svi računi, gde se sav trud, i stubovi i slike i lusteri, sve, ruši i gubi smisao. Naravno, samo u slučaju da vina nisu dobra. Probali smo i ranije vina vinarije Zvonko Bogdan, tako da smo znali da se ovoga puta ništa neće srušiti. Naprotiv, kad vas, kao što je i ovde bio slučaj, na kraju i vina osvoje, onda vratite film i shvatite da je u ovom konceptu svaki detalj imao svoj jasan smisao. Krug je zatvoren, pa hajde da se vratimo na početak. Specifično zemljište, umerena kontinentalna klima i pažljivo birane sorte vinove loze, sinergija između vlasnika vinarije i iskusnog francuskog enologa Florana Dumea, za kratko vreme dala su vina zavidnog kvaliteta. Vinarija Zvonko Bogdan u svom vlasništvu ima 56 hektara vinograda, i to na tri lokacije: Palić (zgradu vinarije okružuje sedamnaest hektara), Ludaš i Radić. Na njima su zasadi belih sorti – sovinjon blan, pino blan, pino griđo i šardone, kao i crnih – merlo, kaberne fran i frankovka. Sve ovo omogućilo im je da naprave nekoliko veoma zanimljivih kupaža, ali i sortnih vina. Čak i ona iz osnovne linije, belo 8 tamburaša, Rose i crveno Život teče odavno nisu mala vina, a ni „mane nemaju“. Sveža, aromatična, neopterećujuća, to su vina za sve prilike, one posebne i one manje posebne. I ne samo u Srbiji, piju se ona i u drugim zemljama.
U premium liniji, posebno u početku, „zastavu“ vinarije nosila je kupaža merloa, kaberne frana i frankovke, sada već čuveni Cuvee No 1. Kompleksno, snažno, elegantno, kako mnogi kažu najbolje vino ove vinarije. Naravno, tu nije kraj; prema našem uverenju, podjednaku pažnju zaslužuju i svež, kremast Chardonnay, kao i Pinot blanc, koji je na našim prostorima jako redak, ali ovde je zahvaljujući klimi i zemljištu zaista odličan. Tu je i privlačno Rose Sec, prefinjeno i elegantno, sa nežnim voćnim i cvetnim aromama.
Dugo smo još lutali vinskim ulicama vinarije Zvonko Bogdan, dok je naš fijaker strpljivo čekao pred vinogradima. I njemu se nigde nije žurilo, a ni jurilo…
A kad smo ipak otišli, on je ostao da čeka još jednu, novu liniju vina – Icon, u kojoj će biti belo Icon Campana albus i crveno Icon Campana rubimus. Rekli su nam da će u ovu liniju ući samo „najbolje od najboljeg“.
Leave A Comment