coronica4_resizeDrugačija od ostatka Hrvatske po mnogo čemu, Istra je takva i po pitanju vina. Specifična u raznim aspektima, počev od sortimenta pa do načina promocije, vina ovog poluostrva beleže enorman porast popularnosti poslednjih godina. Retko koja regija na svetskoj vinskoj mapi je zabeležila takav nagli porast popularnosti svojih vina, a takođe je i malo kome pošlo za rukom da od svoje autohtone i do nedavno jako malo poznate sorte napravi, slobodno mogu reći, brend svetskih razmera. Danas je malo vinskih poznavalaca, uživaoca i kritičara koji nisu čuli za fenomen istarske malvazije, a ovom uzletu verovatno umnogome doprinosi i vrlo razvijen i atraktivan vinski turizam, kao i jedinstvena gastronomska ponuda ove regije. Tome u prilog govori i činjenica da se Istra gotovo u svim ozbiljnim anketama i ocenjivanjima redovno svrstava među najpopularnije eno-gastronomske regije sveta

 

Istra je verovatno regija sa najdužom tradicijom uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina u Hrvatskoj, jer je prema raznim svedočanstvima još Marko Aurelije pre više od dve hiljade godina doneo prve čokote vinove loze na vrelu crvenu zemlju ovog poluostrva. Smatra se i da su stari Grci imali nekog udela u zametanju vinarstva na ovim prostorima, pa tako i zaliv Kalavojna, koji se nalazi na istoku poluostrva, koren svoga imena vuče iz grčkih reči kalos i oinos, koje u prevodu znače – dobro vino. Čuvena malvazija za svoje poreklo može da se zahvali starim grčkim vinogradarima.

matosevic_resizeVeliki napredak vinogradarstva Istra duguje i venecijanskim trgovcima, koji su dosta trgovali sa Grcima, pa je tako i malvazija stigla na Istru, ali i kasnije austrougarskom carstvu, u vreme čije se vladavine Istrom prostiralo preko trideset hiljada hektara pod vinogradima. Povećana potražnja za vinom u vreme habzburške monarhije uslovila je ovako veliku ekspanziju proizvodnje, a tada su popularnost stekla i slatka muškatna vina sa ovog podneblja.

U to vreme osnovana je i prva poljoprivredna škola i prvi kooperativni proizvođači osnivaju svoje zadruge, te i samo vinarstvo poprima ozbiljnije razmere. Nažalost, vrlo brzo nakon tako velikog rasta pojavljuje se problem filoksere, koji je bukvalno obrisao vinograde Istre. Ta katastrofa je, u stvari, predstavljala ujedno i prekretnicu u istarskoj vinogradarskoj tradiciji, jer je to bila i jedinstvena prilika da se pametno redefiniše kako veličina zasada, tako i sorte koje se gaje u Istri. Današnji zasadi umnogome su manji nego u vreme habzburške vladavine i pokrivaju oko šest hiljada hektara u tri glavne regije Istre: zapadna Istra, centralna Istra i istočna Istra, a najveći deo zasada nalazi se na zapadnom delu poluostrva. Kako u poslednje vreme raste popularnost istarskih vina i vina uopšte, raste i površina zasada.

Kad su u pitanju sorte koje danas vladaju Istrom, najdominantnija i najpoznatija je istarska malvazija. Zajedno sa drugim belim sortama (šardone, muskat momjanski – autohtona sorta od koje se uglavnom proizvode slatka vina, sovinjon blan, pino blan i pino griđo) čini oko 70% zasada, dok ostatak pokrivaju crvene sorte, predvođene teranom, gameom, kroatinom, kaberne sovinjonom i pino noarom. Zastupljenost i geografsku raspodelu ovih sorti uglavnom određuje i sastav tla. Crvena zemlja, plodna i bogata glinom, odlična je za pomenuti teran i druge crvene sorte, dok je sedimentno tlo manje plodnosti i veće mineralnosti uglavnom posvećeno belim sortama.

Prirodno, najveći deo ove priče o Istri posvetićemo istarskoj malvaziji, koja je mnogo više od autohtone sorte i najrasprostranjenijeg belog grožđa ovog regiona; ona predstavlja identitet, zaštitini znak, i verovatno je glavna tajna uspeha i popularnosti Istre kao vinske regije u svetu. Ali, nije samo malvazija kao sorta zaslužna za ovaj uspeh. Velike zasluge pripadaju i novoj generaciji vinara, koje krasi veliki entuzijazam, profesionalnost i izuzetna međusobna organizovanost. Ovi pioniri modernog istarskog vinarstva istinski su vizionari – pomenuću samo neke, a neka mi ne zamere oni koje sam slučajno zaboravio: Matošević, Kozlović, Trapan, Degrassi, Coronica, Meneghetti, Kabola, Benvenutti, Radovan, Rossi, Franc Arman, Roxanich…

Nakon mojih prvih poseta Istri, a stvarno ih je bilo mnogo, poseban utisak ostavio je upravo zajednički nastup svih vinara u jednom pravcu, a to je podizanje kvaliteta vina i jedna ozbiljna, moderna promocija istarske malvazije kao autentičnog brenda. Bar je tako izgledalo sa moje tačke gledišta – svi vinari funkcionišu kao jedan tim, bez sujete i pritiska od postojeće konkurencije. Jednostavno, deluju kao jedna velika familija. Jedan drugog preporučuju, piju vina svojih kolega, govore pohvalno o njima i druže se kad god mogu… To je zaista nesvakidašnja slika, koja je morala da rezultira uspehom koji je vrlo brzo i došao. Taj zajednički napor generisan je u Udruženju vinara, koje stoji iza organizacije festivala Vinistra, čiji karakter prilično prevazilazi okvire lokalne manifestacije. U okviru ovog Festivala organizuje se i tradicionalno Svetsko prvenstvo malvazija, čime je sve podignuto na jedan ozbiljan nivo brendiranja vina. Podršku promociji vina daju i udruženja koja se bave agroturizmom, u čijem sklopu se nalazi i vinski turizam. A to je jedan od najjačih aduta Istre. Brojna moderna vinska zdanja mogu bez problema da pariraju španskim ili kalifornijskim, a što se same organizacije tiče, ona je na nivou najrazvijenih vinskih zemalja. Brojni katalozi, vodiči, manifestacije… plasiraju vina kao jednu od top ponuda istarskog turizma. Naravno, i gastronomska karta ima veliku zaslugu u tome – maslinova ulja koja su među najboljima na svetu, tartufi, riba i morski plodovi, špargle, pršut… drugi su važan sastojak autentične eno-gastro ponude vrhunskog kvaliteta.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem i druge hedonističke pohode i iskustva koja sam doživeo krstareći Istrom. Tartufi koji su potpuno ravnopravni sa poznatim rođacima iz Albe i u čijim ukusima može da se uživa po mnogobrojnim konobama širom Istre. Maslinovo ulje za koje mogu da kažem da me je potpuno razmazilo i postavilo skoro neuhvatljive standarde za maslinova ulja iz drugih krajeva sveta. Jednostavno, ti ukusi vas potpuno osvoje i postaje jako teško naći zamenu za njih.

Ali, vratimo se istarskoj malvaziji. Malvazija je familija grožđa koja podrazumeva sorte malvasija bianca (malvazija bela) i malvasia nera (malvazija crna), ali kad govorimo o Istri misli se na belu malvaziju. Malvasia bianca je od davnina poznata u Mediteranu i skoro da ne postoji neki mediteranski region koji nema neku svoju verziju malvazije bele. Ali, slobodno mogu da kažem da je istarska malvazija ubedljivo najpoznatija. Malvazija je grožđe grčkog porekla i postoji preko dve hiljade godina. Voli suvlje klimatske uslove, sedimentno tlo i vinograde na padinama sa dobrom drenažom. Može da daje suva vina, kakva se uglavnom proizvode u Istri, pa sve do jako slatkih vina. Kad su suva vina od istarske malvazije u pitanju, ona su zlatnožute boje sa zelenim odsjajem, aromatična su, sa naglašenim notama cveta bagrema, kajsije, muskata i badema, a vrlo često prisutna je i doza mineralnog karaktera.

Tokom svoje istorije istarska vina od malavazije sazrevala su i menjala stilove. U prošlosti je bila poznata tehnika ostavljanja pokožice da macerira duže vremena na soku, što je tada davalo vina intenzivne zlatne boje ili skoro narandžaste, vina pomalo grubog karaktera, snažnog tela, sa donekle oksidisanim aromama. Ovakav stil danas gaji vinarija Roxanich, u vinu Malvasija Antica, koja je inače odličan pratilac dobre kubanske cigare. Uglavnom, popularnost takozvanih oranž vajn (orange wines) danas je u porastu među ljubiteljima vina.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući novim tehnikama nežnog presovanja kao i temperaturno kontrolisanoj fermentaciji, istarske malvazije polako se približavaju stilu koji je danas dominanatan, a to su sveže i aromatične malvazije. Kao i u drugiim delovima sveta, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bariqque tehnika bila je rasprostranjena i u Istri, pa je i danas mnogo vinara koji u svom opusu imaju makar jedno vino koje je odležavalo u hrastovoj buradi. Pojedini upotrebljavaju i burad od bagrema, što daje poseban, prepoznatljiv karakter ovim vinima.

Generalno, malvazija daje jako osvežavajuća vina, koja se vrlo dobro slažu sa svim istarskim delikatesima, a posebno sa ribom i plodovima mora, ostrigama (iz Limskog kanala), pastom (fuži sa belim tartufima)… Najbolje je da se služi dobro rashlađena, na temperaturama od 8 do10 stepeni C.

Kad su u pitanju crvene sorte, ponovo postoji jedan favorit istarskih vinara, a to je teran. Nažalost, on je trenutno tema rasprave između slovenačkih i istarskih vinara, koji se spore oko porekla imena i nastanka sorte. Teran je sortno blizak refošku, kojeg takođe gaje u Istri. Teran daje vina tamne rubincrvene boje, srednjeg do punog tela, sa izraženim voćnim aromama i dobrom svežinom. Uglavnom se služi sa jelima od mesa (od govečeta boškarin ili od divljači).

Kad je u pitanju srpsko tržište, istarska vina su među popularnijima i mnogi vinoljupci ih često doživljavaju kao domaća. Razlog ovome je i blizina i dostupnost Istre, koja je česta meta kako letnjih tako i hedonističkih odmora tokom cele godine. Veliki broj proizvođača je prisutan i mislim da je to verovatno najveći broj malih proizvođača iz jedne regije kada je u pitanju zastupljenost vina u Srbiji – Kozlović, Matošević, Trapan, Roxanich, Degrassi, Rosi, Benvenutti, Coronica, Radovan, Kabola, Clai, Veralda…

Cene istarskih vina kreću se od 1.400-1.500, pa do 2.000 dinara za sveže malvazije u maloprodaji, a recimo, Roxanicheva Antica je 2.800 dinara. Restoranske cene su od 2.000 dinara, pa naviše.