Objedinjujući tradicionalnu seosku ishranu i specijalitete visokih slojeva društva sa standardima modernog kulinarstva, finska kuhinja specifična je i po tome što je prilično prilagodljiva godišnjim dobima. S obzirom na to da je reč o specijalitetima jedne severnjačke, prave zimske kuhinje, ovaj novogodišnji broj adekvatna je prilika da se malo bolje upoznamo sa kuhinjom Finske i da predstavimo nekoliko ekstravagantnih specijaliteta koji bi mogli da budu dobar izbor za novogodišnju večeru

 

Finska je bogata ribom, divljači, povrćem i šumskim voćem, a moderna kuhinja oplemenjena je mnoštvom začina, koji se uvoze i sa istoka i sa juga. Kao što sam već pomenuo, svako godišnje doba, pa i mesec, ima svoje specijalitete. Finci obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu i koriste dosta žitarica (raž, ječam, zob). Znaju da uživaju u pikanterijama, ali u jelu su vrlo umereni i vode računa o tome da hrana bude lagana i zdrava.

Gastronomija Finske vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Tu su i brojni drugi delikatesi, pa se tako na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali ponešto izmenjenog sastava: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnim, a dodati su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva.

U brigu o zdravoj ishrani uključene su čak i finske vlasti, koje već godinama naglašavaju važnost ishrane za opštu dobrobit društva. Pre nekoliko godina u jednoj regiji urađen je projekat u kojem su bili razmatrani uzroci visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Nakon objavljivanja rezultata došlo je do velike promene u potrošnji soli i masnoća životinjskog porekla, a zanimljivo je da je u tome sudelovala i prehrambena industrija, koja je zatim smanjila količine soli i masnoća u gotovim proizvodima, poput hleba i mesnih prerađevina. Sa promenom prehrambenih navika znatno se smanjio procenat obolelih od srčanih bolesti.

Od riba su najpopularnije haringe, koje se jedu i ukiseljene, poslužene sa sosom od kisele pavlake.

Finska je do 1809. bila deo Švedske, pa je razumljiva i velika povezanost i sličnosti u kulturi i gastronomiji ove dve zemlje. Sličnost njihovih kuhinja prepoznaje se i u popularnosti mesnih kuglica, kao i supe od žutog graška (hemekeitto), koja se obično jede četvrtkom, sa svinjetinom i senfom, nakon čega slede palačinke za desert.

Klasičan finski doručak čine zobena kaša, musli, mekinje, pahuljice, jogurt i mleko. Hleb i tost napravljeni su od celog zrna, a umesto putera jede se laganiji margarin. Šoljica crne kafe s mlekom je podrazumevajuća, jer Finci su jedni od najvećih potrošača kafe u svetu po glavi stanovnika. Uz obrok se često pije mleko, a od akoholnih pića domaće pivo Sahti ili vino.

Supermarketi i brojne male prodavnice kao i tržnice na otvorenom daju najbolju sliku današnje finske kuhinje; ta živopisna mesta ujedno su i svojevrsne lokalne atrakcije, koje se rado pokazuju turistima. Domaćini će vas stoga rado pozvati da probate dimljeni sleđ pristigao pravo iz ribarskog broda u helsinškoj luci ili će vas pozvati na ranojutarnju kaficu sa uštipkom, ili da probate prženu mesnu pitu (karjalanpiirakat) sa štanda na pijaci, koja je popularna u celoj zemlji (tanka korica od raži punjena je pirinčem i oblikovana kao mokasina, a jede se premazana puterom).

Finsku kuhinju karakteriše i velika regionalna raznovrsnost, pa tako u svakoj regiji možete da probate nešto autentično. U gradu Tampereu preporučiće vam krvavicu (mustamakkara) sa džemom od bobica lingon, a na pijaci u Turkuu ne bi trebalo propustiti kobasice sa suvim grožđem ili lukom. Zanimljivo je i da se mustamakkara naručuje izražavanjem iznosa novca koji ste za nju spremni da date, a ne količine ili broja kobasica!

Riblje pite u Finsku su došle iz Rusije. Kalakukko je tradicionalno jelo u obliku ribe pečene u hlebu, poznati specijalitet provincije Savo. Na pijaci u Kuopiju nalaze se pokretni štandovi koji prodaju te oble pite u obliku raženog hleba, punjene sočnim nadevom od ribe i masne svinjetine začinjene vlašcem i morskom solju. Jesenski specijalitet na pijaci u Poriju je grilovani piškor, dok Pieksämäki i Oulu imaju vlastite verzije pogače rieska.

Laponska kuhinja snažno je uticala na finsku, iako je čak i južni Finci smatraju prilično egzotičnom. Ipak, uz gulaš od soma poslužiće vam pire krompir, koji je omiljen u svim delovima Finske.

Losos, som ili riba lještarka za glavno jelo, te desert od zlatnih kupina čine tipičan svečani laponski meni…

Zdrava, ekstravagantna i raznovrsna – to je kuhinja Finske, koja u najmanju ruku zavređuje da se bar delimično okusi. Za ljubitelje eksperimentisanja u kuhinji, novogodinja večera idealna je prilika za to.

 

Krem supa od lososa

500 g filea od lososa, bez kože

2 šargarepe

6 krompira

2 crna luka

2 lovorova lista

10 bobica pimenta (jamajkanskog bibera)

1 l ribljeg fonda ili vode

so i crni biber

25−50 ml naseckane sveže mirođije

 

Oljuštite i naseckajte povrće. Isecite file lososa na kockice. Skuvajte riblji fond ili vodu, te dodajte povrće i začine. Kuvajte dok povrće ne omekša, nekih 15 minuta, u zavisnosti od veličine komada povrća. Dodajte ribu i kuvajte na laganoj vatri nekoliko minuta, dok se riba ne skuva. Proverite ukus i dodajte so i biber po potrebi. Pospite mirođijom.

Ako želite kremastu supu, smanjite količinu vode ili ribljeg fonda na 800 ml, te dodajte 200 ml pavlake za kuvanje nakon što ste dodali losos, pa zakuvajte supu. Na kraju pospite mirođijom. Umesto mirođije možete da koristite vlašac.

 

Losos u testu (dimljeni fileti lososa u testu sa pire krompirom i dinstanim lukom sa suvim grožđem)

250 g fileta lososa

100 g kvašenog testa (kao za hleb)

150 g krompira

100 g crnog luka

30 g suvog grožđa

0,2 l supe

30 g putera

so, biber, ulje

 

Komade lososa bez kože uvijte u testo i pecite u pećnici dok testo ne porumeni. Kada je gotovo, raseći ga i poslužiti uz pire krompir i luk koji ste dinstali sa suvim grožđem, uz podlivanje sa supom od povrća.

 

Pita od borovnice (mustikkakukko)

Testo:

250 g putera

150 ml šećera

400 ml ražanog brašna

100 ml pšeničnog brašna

1 čajna kašikica praška za pecivo

 

Fil:

1 kg borovnica

100 g šećera

Mustikkakukko je tradicionalni desert sa istoka Finske, u kojem se stapaju delikatan ukus borovnice i robusna energija raži.

Pomešajte puter i šećer, a zatim pomešajte ražano brašno, pšenično brašno i prašak za pecivo, te dodajte maslac i šećer i umesite testo. Utisnite oko 2/3 testa na dno i na strane duboke posude za pečenje.

Dodajte sveže ili smrznute borovnice (ako koristite smrznute borovnice dodajte jednu desertnu kašičicu gustina). Pospite šećer preko borovnica. Prekrijte fil ostatkom testa.

Pecite oko sat vremena na 200 ºC. Ohladite i poslužite sa sladoledom od vanile ili sa tučenom pavlakom.