Srđan Lukajić, enolog Vinarije Zvonko Bogdan

Srđan Lukajić, enolog koji je ozbiljniji renome stekao kreirajući vina za vinariju Temet, danas je glavni enolog Vinarije Zvonko Bogdan. U međuvremenu radio je  i kao gostujući wine maker u nekoliko poznatih domaćih vinarija

Vaša prva vinska kreacija bila je?

Istinski kreirati vino, prema mom mišljenju, podrazumeva dosta stvari koje nisu samo striktno vinarstvo u užem smislu, tj. podrumski i vinogradarski posao. Kreiranje vina traži ekonomski pristup, stilsko oblikovanje vina, izbor dobrog sortimenta, pametan pristup potrošaču, marketingu, nazivu, inteligentan pristup savremenim stilovima i zahtevima tržišta, a rad, požrtvovanost u vinogradu i vinariji i težnja za maksimalnim kvalitetom se podrazumevaju. Prve godine mog rada ne bih nazvao kreiranjem, iskreno, pre bih to nazvao učenjem, lutanjem, sticanjem iskustva, tako da je moje prvo vino koje je ujedinilo sve ove segmente bilo Tri Morave belo, vinarije Temet.

Na koje vino ste najviše ponosni u dosadašnjoj karijeri?

Penušavo vino Babaroga vinarije Bjelica. Vino je počelo priču gotovo slučajno i spontano, kao reakcija na opštu fascinacuju svetom penušavaca. U vinariji smo ga radili istinski ručno, tradicionalno, u veoma maloj seriji sa dosta entuzijazma, emocija i ljubavi… Na kraju je dobijen proizvod, po meni odličan, jedinstvenog stila prepoznatljivog za vinariju Bjelica. Mislim da je pomenuto vino donelo nešto novo na tržište, svojim kvalitetom, dizajnom i pričom.

Vino nekog od Vaših domaćih kolega koje Vam se posebno dopada jeste…?

Ima mnogo dobrih vina, svake godine pronađem neko novo, a pošto ih sve cenim ne mogu da izdvojim favorita. Recimo da me je u poslednje vreme veoma prijatno iznenadilo vino Mije Radovanovića koje je nastalo u čast 25 godina postojanja vinarije Podrum Radovanović.

Koja vinska sorta je Vaš prvi izbor?

Merlot daje vina kakva ja volim, nepretenciozna, balansirana, a u isto vreme kompleksna i slojevita. Sorta koja daje veliku raznolikost u zavisnosti od klimata i zemljišta, i rezultate koji su uglavnom dobri. Dobra je osnova za rose vina naročito u našim uslovima, kao i za crvena vina u većini vinogradarskih regiona. Sa tehnološke strane dosta je zahvalna za rad i samim tim je omiljena kod većine proizvođača.

Da li biste svoj pristup vinarstvu opisali kao tradicionalistički ili modernistički?

Modernistički, mislim da su moderna tehologija i nauka alati koje treba koristiti za dobijanje posebnih, tipičnih i prepoznatljivih vina. Ne mislim da je tradicionalistički pristup neminovno jednako isticanje zemlje, klime i teroara, ne. Čak mislim da se tako dobijaju često i nekorektna vina kojima se pripisuje posebnost. Posebnost je već u zemlji i biljci, klima daje autentičnost, a tehnologija i znanje sve to čuvaju i pretaču u vino. Naravno, nemam ništa protiv tradicionalnih vina, ali mislim da modernistički pristup daje bolje rezultate.

Da li je i koliko je teško pomiriti lični stil i ukus za vina sa stilom i preferencijama onih koji vode vinariju? Kako balansirate između te dve stvari?

Pre nego sto počnete negde da radite, potrebno je da se poklope vizije i ideje. Moj lični stil, stil ljudi koji vode vinariju, vinogradara i svih ljudi u vinariji zajedno čine stil vinarije. Sve odluke u vinariji su zajedničke i svi usađuju male kockice u mozaik koji se zove vino, što i jeste najlepša strana stvaranja i zajedničkog rada.

Najbolje vino koje ste probali u životu bilo je…?

Chateau dʼ Yqem iz 1996, vino je bilo stvarno odlično u svakom pogledu, nešto što dotad nisam probao i osetio. Da li su tom osećaju doprineli cena, ugled i imidž? Sigurno da jesu, ali osećaj degustiranja nečeg tako posebnog bio je upečatljiv i jedinstven. Probati deo svetske vinske istorije, vino koje je vekovima prepoznato kao jedno od najboljih na svetu je nezaboravano i inspirativno iskustvo.

Da možete da birate, Vaša vina bila bi slična vinima koje svetske vinarije?

Volim da, kad probam sva vina u nekoj vinariji, prepoznam isti pravac i stil u kom vinarija ide u svim vinima. Takođe, i ujednačenost kvaliteta vina je meni jako važna. Ako su to lepršava i mirisna vina, onda to treba da prolazi kroz celu ponudu, ili ako su to snaga i robusnost, onda da to bude zaštitni znak svih vina. Ne cenim vinarije koje imaju, recimo, jedno ekstremno dobro vino i dva ekstremno loša. Vinarije u kojima sam prepoznao te kvalitete u poslednje vreme su, na primer, Jerman iz Italije i Gager iz Austrije.

Koje je najbolje vino Vinarije Zvonko Bogdan?

Cuve No1, kupaža merloa, kaberne frana i frankovke. Mislim da je to vino koje godinama drži kvalitet od koga ne odstupa, da ima tipičnost i posebnost koje se prepoznaju. U tehnološkom smislu iz godine u godinu pokazuje balans, sočnost i kompleksnost, pokazuje umerenost i mekoću koja odlikuje region i podneblje iz koga dolazi, tipičnost sa udelom autohtone frankovke u kupaži. Vino dolazi iz naših najstarijih zasada i najboljih pozicija i prestavlja pečat našeg rada i regiona. Definitivno, vino koje prati svetske trendove a ima posebnost našeg područja.

Najveće vrline srpskog vinarstva jesu?

Ogromna energija među ljudima koji se bave ovim poslom – od ljudi koji ulažu novac, do ljudi koji se bave proizvodnjom, novinara, kolumnista, ljubitelja vina… Veoma mnogo je urađeno poslednjih godina, ljudi su investirali dosta novca u teškoj situaciji u jednu plemenitu stvar, što je sjajno, mnogo ljudi koji su izvan vinskog posla širi odličnu energiju i priču o srpskim vinima, a vinari, enolozi i vinogradari svakim danom rade sve više i bolje, sa mnogo entuzijazma, što se reflektovalo na sve veću popularnost vina iz Srbije. Pozitivna energija i entuzijazam su definitivno najveće vrline srpskog vinarstva.

Najveće mane srpskog vinarstva jesu?

Nesistematičnost, neorganizovanost, nedostatak planiranja i realnog pristupa ekonomiji, menadžmentu. Vinarstvo je, na stranu sve ono zbog čega ga volimo, ljubav prema raznovrsnim ukusima koje nam donosi, hedonizam koji nam pruža, spajanje tradicije, ljudi, prirode i istorije, ipak posao kojim se treba ozbiljno i sistematično baviti. Trenutno mislim da to nedostaje srpskom vinarstvu u svim sektorima, jedan ozbiljan menadžment, ozbiljniji naučni pristup i ozbiljnija organizacija. A sve to na svim nivoima, počevši od organizacije u samim vinarijama, nauci i samom udruživanju i nastupu na tržištu.

Kako vidite stil srpskih vina u narednim godinama?

Ovim poslom se sve više bave mladi ljudi koji putuju, koji se školuju u inostranstvu, željni su znanja i dokazivanja, prate šta je moderno i tržišno bez nekih okova iz prošlosti i načina razmišljanja koji oni nose. I to je dobro za naše vinarstvo, jer će oni donositi nove stvari i nove ideje i pratiti svetske trendove. Zato mislim da će srpsko vinarstvo u narednim godinama pratiti stil vina koji bude trend u svetu, što je dobro za nas, i nadam se da će sačuvati neke osobenosti i stvoriti neku novu prepoznatljivost, nešto za šta možda imamo potencijal a koji još uvek nismo otkrili.

Kako vidite vinariju i vina Vinarije Zvonko Bogdan u narednim godinama?

Vinarija Zvonko Bogdan godinama radi ozbiljno na dobijanju vrhunskih vina i slobodno mogu da kažem da je trenutno jedna od najboljih vinarija u državi, a tu mislim na više segmenata – kvalitet vina, pristup radu, dizajn, marketing, turizam… Ideja je da budemo prepoznati, ne samo u regionu nego i šire, kao nosioci kvaliteta i razvoja vinarstva u regionu i Srbiji. Sa tim ciljem postupamo i u radu, tako da povećavamo zasade, unapređujemo opremu, ljude i svaki dan se trudimo da budemo bolji. Cilj je da svake godine za korak unapredimo svaki segment i, pre svega, da nastavimo da uživamo u ovom poslu i radu u našoj vinariji. Ideja je da uradimo nešto više od samog vinarstva, a to je da ostavimo nešto posebno za Suboticu i afirmišemo vinarstvo u ovom regionu.