En Primeur 2016

Ovogodišnje pretpremijerno predstavljanje najboljih vina Bordoa iz poslednje berbe nagovestilo je da će neka od njih u budućnosti moći da postignu vrlo ozbiljnu cenu i da će onog trenutka kad se pojave na tržištu biti prilično tražena roba. Što se nas tiče, divno sunčano vreme samo je upotpunilo uživanje u nekim od najboljih vina na svetu

Vremenske prilike u Bordou često umeju da budu vrlo nestabilne, pa tako postoje i velike razlike u kvalitetu vina između pojedinih berbi. Poslednja, berba 2016, bila je klimatski prilično stabilna i povoljna za rast vinove loze. Nakon jako blage zime i dosta kiše u prvim danima proleća, bilo je nagoveštaja da će se pupoljci pojaviti vrlo rano. Međutim malo niže temperature u februaru i martu odložile su početak vegetacije. Pojava obilnih kiša u ranoj fazi vegetacije, posebno u Pauillacu, St. Estepheu i Pomerolu, zapretila je da će da ugrozi cvetanje, ali je na sreću ova faza vegetacije prošla dobro i na levoj i na desnoj obali što je obezbedilo dovoljne količine ploda kasnije. Nakon vlažnog proleća usledilo je suvo i toplo leto i vinova loza se suočila sa stresom usled nedostatka vode, što je dovelo do produženja perioda koji se zove veraison (promena boje bobica od zelene ka crvenoj). Da se nastavio takav sušni period, bila bi verovatno ugrožena i faza sazrevanja. Na sreću, kiša je došla polovinom septembra te se sazrevanje nastavilo u potpunoj harmoniji i bez stresa. Do kraja perioda sazrevanja vreme je bilo sunčano sa vrlo malo kiše, što je omogućilo optimalno sazrevanje, razvoj bojenih materija, tanina, kao i nivoa šećera u bobicama.

Chateau Lafite, veličanstven i neponovljiv, s razlogom je jedna od najcenjenijih vinarija na svetu, a nas su na probi dočekala tri vina: Carududes de Lafite, druga etiketa ovog zamka, zatim Chateau Duhart Milon koje je takođe grand cru classe i, naravno, prvo vino Chateau Lafite.

Vina su ekspresivnog voćnog izraza, izuzetno visoke koncentrovanosti aroma, veoma jakih i robustnih tanina i jako prijatnih i visokih kiselina. Sve u svemu, obećavajući početak i naznaka velikog potencijala starenja za sva tri vina.

Naša sledeća destinacija bio je Chateau Mouton Rotschild, prvi komšija ništa manje plemenitog porekla i ne manje važne istorije. Takođe je u vlasništvu porodice Rotschild, ali za razliku od Lafita koji je vlasništvo francuske loze i Erika Rotschilda, Mouton je u vlasništvu engleske loze i danas njime upravljaju unuci čuvenog barona Filipa Rotschilda.

Prvo vino ovog imanja Chateau Mouton Rotschild pokazalo je izuzetnu moć, potencijal i koncentrovanost ukusa. Eksplozija voćnih aroma borovnice, crne ribizle i zrele kupine, praćena aromama crne čokolade, kutije za cigare i zelenog bibera, stvara savršenu kompleksnost i izbalansiranost ovog vina. Snažni i robustni tanini, a opet jako fina struktura sa lepom svežinom, atributi su koji obećavaju dugovečnost ovog vina. Još dve etikete zadobile su našu pažnju, a to su Chateau Clerc Milon i Chateau d’Armailhac, obe takođe grand cru classe iz oblasti Pauillac.

Nakon posete ovim gigantima krenuli smo dalje prema okeanu, gde nas je dočekalo verovatno najzanimljivije arhitektonsko rešenje u Bordou. Kada prolazite kroz kapiju, a sa svih strana vas gledaju skulpture slonova, znate da ste došli pred Cos d’Esturnel, po meni prvu zvezdu regije Saint Estephe.

Inače, vina ove regije osim voćnosti, koja je bila izražena kod mladih vina, krasi i jako prepoznatljiv mineralan i zemljani karakter koji se sve intenzivnije otkriva kako vina stare. Vina iz 2016. pokazuju jako dobru kompleksnost, koncentraciju voćnih aroma, svilenkaste tanine i nešto veći nivo svežine nego ona iz Pauillaca. Ova kuća proizvodi i jako dobro i cenjeno belo vino od sorti sauvignon blanc 75% i semillon 25%. Ovo iz poslednje berbe je već spremno za konzumaciju, ali neće biti pušteno iz podruma pre oktobra ove godine. Vino je sveže, sa obiljem citrusnih i mineralnih aroma koje prate punoću tela i veoma dug završetak.

Phelan Segur, još jedan poznati zamak iz Saint Estephea, velika je kuća sa dugom tradicijom. Njen glavni vinar Fabrice Bacquey smatra da je 2016. bliža klasičnom stilu Bordoa, sa manje alkohola i više svežine u vinima, te da su ona svakako vredna čuvanja za konzumaciju u budućnosti. Delim njegovo mišljenje, a samo vino Phelan je veoma kompleksno na nosu, sa aromama kupine, trešnje i zrele jagode, protkanih aromama tosta i sladića. Na paleu sledi prijatan napad koncentrovani voćnih aroma, svežine i finih tanina, praćenih veoma dugom završnicom.

Iz St. Estephea zaputili smo se u regiju Haut Medoc, na imanje Chateau Lamarque, zdanje iz devetog veka koje do danas nije menjalo vasnike, a što je u Francuskoj jako retko. Ova vinarija nije član odabranog društva iz 1855. godine, ali stvarno mislim da to odavno zaslužuje. Stil vina je prepoznatljiv i klasičan bordoški, iako za levu obalu ima nešto veći sadržaj merloa. Napravili smo i paralelnu probu sa vinima iz 2013. i 2014, pa je moglo da se vidi u kom pravcu obično idu vina ove kuće. Dobra strana izostanka ovog vina sa spiska velike klasifikacije iz 1855. je ta što je cena ovog vina još uvek jako pristupačna, a stil i kvalitet su na veoma visokom nivou.

Po prvi put, ove godine posetio sam Chateau Palmer. Iako sam donekle znao šta me čeka, ovaj zamak prevazišao je sva moja očekivanja. Probali smo dve etikete – drugo vino kuće, po imenu Alter Ego (déjà vu), kao i prvu etiketu Chateau Palmer.

Vina iz Margauxa uvek su najelegantnija na celoj levoj obali. Mislim da je 2015. sigurno bila godina apelacije Margaux, ali daleko od toga da je 2016. loša. Vina imaju zavidnu snagu i koncentrovanost, ekspresiju i balans, tako da mislim da će postići prilično dobru cenu kad se pojave na tržištu. Naravno, najveće impresije ostavila su vina imanja Chateaux Margaux, jednog od pet velikana leve obale Bordoa.

Od ukupnog broja boca koje bi mogle da budu zapakovane kao Chateau Margaux, svega 30% završava kao prvo vino, a koliko se vodi računa o kvalitetu, imidžu i konstantnosti govori i podatak da tek 20-25% završava kao druga etiketa Pavillon Rouge. Ostatak se flašira kao treće vino, a jedan deo se ostavlja u eksperimentalne svrhe.

Pavillon Blanc je za mene bilo najbolje vino prošlogodišnjeg En Primeura, a ove godine je takođe sjajno iako ne toliko impresivno i dominantno kao prethodne.

Prelazak mosta i odlazak na desnu obalu i carstvo merloa, u apelacije Saint Emilon i Pomerol, a prva stanica bio je Chateau Figeac. Inače, ove godine je na desnoj obali bila najtoplija zima od kada se prate vremenske prilike, od 1900. godine.

Figeac Premier Grand Cru Classe, vino duboke tamnocrvene boje sa purpurnim obodom, na nosu prefinjeno i otkriva kompleksne arome crnog zrelog voća, praćene finim začinskim notama i aromama dima.

Na ukusu veoma koncentrovano, sa snažnim taninima i prijatnom i dugom završnicom, sa nešto manje svežine u odnosu na levu obalu.

Chateau La Couspade je ove godine bio domaćin jedne od odličnih manifestacija tokom trajanja En Primeura. Naime, svaka regija ima po jednu vinariju-domaćina u kojoj se okupljaju najbolje vinarije iz cele regije, okupljene pod organizacijom Union des Grand Crus, i na takvim mestima najbolje možete da osetite kvalitet i karakteristike berbe u određenoj mikrolokaciji.

Moj utisak je da su vina iz Saint Emilion i Pomerola iz 2016. veoma raskošna, intenzivna i robustna, uglavnom sa dominantnim karakterom zrelog crnog i crvenog voća, kao i džemastim aromama pekmeza od šljiva, sa malo nižim nivoom kiselina, a nešto višim procentom alkohola nego vina na levoj obali. Tanini su izuzetno jaki i robustni.

U mnoštvu probanih izdvojio bih Troplong Mondot, vino fantastične taninske strukture, jedinstvenih voćnih aroma i jako lepe svežine.

Izuzetan utisak ostavilo je i vino Chateau Laroque, grand cru classe iz Saint Emilona, iz istoimene vinarije koja se zahvaljujući ogromnim investicijama svrstala u rang najkvalitetnijih proizvođača u ovoj apelaciji. To je bilo jedno od najboljih vina koje sam ove godine probao na desnoj obali.

Potom je na red došao i Chateau Pavie Grand Cru Classe A, koji je odnedavno u probranom društvu grand cru classe A i zaista su mnogo učinili kako u vinogradarskom, tako i u vinarskom smislu da se nađu u ovom društvu. Još kad se uzme u obzir i arhitekotonski izgled vinarije onda se stvarno vidi koliko im je bilo stalo da se nađu u društvu najboljih. Kao i svake godine probalo se nekoliko vina, a spomenuću samo Chateau Pavie koji nas je oborio intenzitetom voćne ekspresije, kompleksnosti, kao i neverovatno jakih tanina koji obećavaju sjajan razvoj i dugo odležavanje ovog vina.

Chateau Angelus jedna je od najtraženijih destinacija tokom En Primeura. Nije lako zakazati probu vina, ali u svakom slučaju vredno je potruditi se. Vino Angelus iz 2016. blend je 60% merloa i 40% kaberne frana, veoma duboke crvene boje, sa fenomenalnim balansom svežine, alkohola i jake taninske strukture. Velika kompleksnost u ovom trenutku uglavnom je potcrtana voćnim aromama, koje su praćene finim začinskim notama. Vino je izuzetno velikog potencijala i da će s godinama samo povećavati svoju kompleksnost i aromatičnost.

I konačno, na red je došao još jedan biser, koji mi je do sada nekako izmicao – Chateau Cheval Blanc. Veliko ime, veliko vino Saint Emiliona i jedna od najboljih degustacija na En Primeuru. Još ako imate priliku da upoznate i Piera Lurtona, direktora i enologa Cheval Blanca, Chateau d’Yquema i Cheval des Andesa, onda je doživljaj potpun.

Generalno, vina desne obale će verovatno malo ranije da budu spremna za konzumaciju, te neće zahtevati veliko strpljenje i odricanje kad budu plasirana na tržište, za razliku od većine vina sa leve obale.

Preselili smo se u regiju Graves, tačnije Pessac Leognan i veličanstveni Smith Haut Lafitte. Zanimljivo je da je jedan od vlasnika ovog zamka bio i bivši gradonačelnik Bordoa M Duffour-Dubergier, čovek koji je bio zadužen za veliku klasifikaciju vina iz 1855. godine. Uprkos činjenici da je bio glavna osoba odgovorna za klasifikaciju, nije uvrstio svoj zamak u tu klasifikaciju koja je kasnije umnogome određivala uspeh pojedinih vinarija, a samim tim i cenu vina. Kasnije je Smith Haut Lafitte dobio mesto na listi grand cru klasifikacije apelacije Graves.

Zamak je obnovljen i oplemenjen dodatnim sadržajima otkada je 1990. godine dobio nove vlasnike. Jedan je od retkih šatoa koji u sklopu svoje vinarije ima i sopstvenu bačvariju. U sklopu imanja nalazi se i hotel sa pet zvezdica, kao i dva restorana od kojih je jedan sa dve Mišlenove zvezdice, a takođe i predivan spa kompleks.

U Smith Haut Lafittu dočekala su nas četiri vina. Dva druga vina Le Petit Smith Haut Lafitte Blanc i Rouge, kao i dva glavna vina, ili kako ih tu zovu – Grand Vin. Moj utisak je da su vina druge etikete ekstremno visokog nivoa kvaliteta i da nisu inferiorna u odnosu na prva vina. Stil belih vina obe etikete je intenzivna i naglašena aromatika, sa mnogo herbalnih i citrusno-cvetnih karakteristika. Glavno vino je izuzetno ekspresivno, sa jako prepoznatljivim sortnim karakteristikama sovinjon blana, komleksno je, sa elegantno protkanim aromama hrasta, kao i veoma dugom i prijatnom završnicom.

Crveni Petit Lafitte, vino srednjeg intenziteta aroma, sa notama crne ribizle, kupine i borovnice, kao i primesama dimljenog drveta i kedrovine. Na ukusu je primetan izuzetan balans tanina, svežine i aroma, koje prate arome kao i na mirisu. Potentno vino, koje će moći ubrzo i da se konzumira, a već od sledećeg marta biće u prodaji.

Glavna etiketa Smith Haut Lafitte crveno vino trenutno vas zavodi svojim izraženim voćnim karakterom zrelog crnog voća, skoro džemastih aroma, praćenih tonovima vanile, kedrovine, crne čokolade i slatkog korena (sladića). Na paleu suvo, izuzetne koncentracije ukusa, izbalansirano i sveže, sa jakim taninima, fine strukture i jako duge završnice. Takođe će se pojaviti na tržištu u martu sledeće godine, ali stvarno preporučujem da se suzdržite i sačekate još nekoliko godina da vino evoluira, da se razviju i tercijalne arome, za koje ne sumnjam da će biti fantastične. Ovo vino ima veliki potencijal starenja.

Poslednji dan posete Bordou u sklopu En Primeur manifestacije bio je rezervisan za obilazak zaliva Arcachon, Dyne de Pyla i uživanje u nezaobilaznim ostrigama, čija se najveća uzgajališta nalaze upravo na ovim obalama. Bio je to jedan lep hedonistički dan upotpunjen odličnim vinima i hranom na aprilskom suncu i sumiranje utisaka od prethodnih dana.