Tradicionalizam kroz modernu prizmu

U poslednjih nekoliko godina iza srpskih vina koja su osvajala važne nagrade na uglednijim ocenjivanjima vina često se pojavljivalo ime Mladena Dragojlovića. Ovaj talentovani enolog već je stekao priličnu reputaciju u domaćim profesionalnim krugovima, a vina koja on kreira uživaju i sve veću naklonost publike. Stil njegovih vina postao je prilično prepoznatljiv, pa tako danas u vinima nekoliko domaćih vinarija može da se prepozna njegov potpis.

Završio je Tehnološki fakultet u Novom Sadu, a praktično znanje u proizvodnji vina stekao je radeći dve sezone u Italiji i u Čileu. Kada se vratio u Srbiju počeo je da radi kao enolog-konsultant za nekoliko vinarija, a trenutno je angažovan u vinarijama Lastar, Matalj, Milanović i Stari Hrast. Osim konsultantskog rada, bavi se i projektovanjem vinarija.

 

  1. Prvo vino koje ste kreirali bilo je?

Jedno crveno vino iz malog vinograda moje porodice. Pravljeno je mešanjem nekoliko sorti koje su macerirale zajedno. To je bilo davne 2005. godine. Bilo je prilično dobro, verovatno zbog početničke sreće.

  1. Vino kojim ste najviše zadovoljni u dosadašnjoj karijeri?

Veoma teško pitanje. Ima ih više i iz različitih su vinarija. Tu su Kremen Kamen iz Matalj vinarije, Tamjanika i Chardonnay iz Lastara, Probus Milanović iz 2012. i još nekoliko vina koja će tek da se pojave na tržištu.

  1. Vino nekog od domaćih kolega koje Vam se posebno dopada?

To bi bio Prokupac vinarije Ivanović. Gaga Ivanović vrlo dobro poznaje ovu sortu i konstantno održava visok kvalitet vina.

  1. Šta po Vama čini stil vina vinarije Lastar?

U Lastaru negujemo nekoliko različitih stilova, a na njih utiču teroar, moja strategija u proizvodnji i pomalo zahtevi prodaje. Imamo u portfoliju sveža elegantna vina s jedne strane i malo robusnija, karakternija i vina za odležavanje s druge strane. Insistiramo na našoj filozofiji u proizvodnji, ali ipak se trudimo da osluškujemo tržište i da pridobijemo naklonost publike različitih profila.

  1. Sa kojim sortama najviše volite da radite?

Više volim da radim sa crnim sortama, a pinot noir, syrah i cabernet sauvignon su mi omiljene. Od belih, to je sauvignon blanc. Imam utisak da u radu sa ovim sortama mogu da budem najkreativniji.

  1. A koja je najteža, najizazovnija za Vas?

Pinot noir je apsolutno najveći izazov. Vrlo teška sorta za rad.

  1. Najbolje vino koje ste probali u životu bilo je?

Zaista ne znam koje. Ne mogu da se odlučim jer su sva ta najbolja vina impresivna iz različitih razloga i nisu za poređenje, ali verovatno najzvučnije koje sam probao je Chateau Latour (što ne znači da je i najbolje).

  1. Da možete da birate, vina Lastar vinarije bila bi slična vinima koje svetske vinarije?

Želim da Lastar uvek ima svoju autentičnu priču, da ta vina ne liče ni na jedna druga. Nema razloga da kopiramo bilo koga, nama je važno da budemo autentični.

  1. Kako komentarišete veliki broj nagrada na uglednim vinskim ocenivanjima za jednu tako mladu vinariju kakva je Lastar?

To znači da smo na dobrom putu, a na dobrom smo putu jer smo od samog početka imali jasan plan i viziju.

  1. Najbolje vino vinarije Lastar je?

Najbolje vino vinarije Lastar još uvek nije na tržištu, zato što je za sva dugovečna i kompleksna vina potrebno duže odležavanje. A koje je to vino, saznaće se u dogledno vreme.

  1. Tamjanika Lastar se po mnogo čemu razlikuje od tradicionalnog stila, a opet je veoma popularna. Kako objašnjavate taj fenomen?

Ona je avangardna, moderna, elegantna i nepretenciozna i zato je toliko popularna. Nisam pokušao da zakomplikujem stvari jakom ekstrakcijom, barikiranjem i slično, želeo sam da uprostim stvari jer je po mom mišljenju to najbolje za sortu tamjanika. Nisam pokušao da napravim veliko vino i zato sam dobio najbolje od tamjanike.

  1. Najveće vrline srpskog vinarstva su?

Klimatski diverzitet. U Srbiji možete da budete prilično kreativni, to nam je priroda omogućila.

  1. Najveće mane srpskog vinarstva su?

Mentalitet i nesloga, dakle, opet mentalitet.

 Da li lokalne srpske sorte imaju potencijal za velika vina?

Imaju ogroman potencijal. Manjka sistematizacije, podrške institucija u naučnim istraživanjima. Recimo, nigde ne možete da pročitate nešto korisno o našim autohtonim sortama. Svi govore o prokupcu i to je u redu, on se već donekle i dokazao, ali mora mnogo više da se priča o začinku, probusu, sili, bagrini i moravi. Prokupac ne može svugde da se sadi. Žao mi je što niko ne pominje kreacu ili krokana. Trebalo bi da se neko pozabavi tim sortama i reši probleme koji postoje u vezi sa njima. Sve ove sorte imaju potencijal, neke veći neke manji, ali sigurno je da će tržište sve više da traži autohtone sorte, tu nema dileme.

  1. U kom pravcu vidite stil srpskih vina u narednih pet do deset godina?

Vidim sve veće prisustvo vina od autohtonih sorti. Nedostaju nam jeftina a kvalitetna vina, nadam se da ćemo ih uskoro i dobiti.

  1. Kako vidite vinariju i vina vinarije Lastar u bliskoj budućnosti?

Vinariju Lastar za deset godina vidim kao jednog od lidera u proizvodnji visokokvalitetnih vina u Srbiji.

  1. Da li biste svoj pristup vinarstvu opisali kao tradicionalistički ili modernistički?

Kao postmodernistički. To znači da prihvatam tradicionalne tehnike za koje je naučno dokazano da poboljšavaju kvalitet vina i da nisu štetne po zdravlje čoveka. Sve ostalo, a tiče se tradicije, odbacujem. Znači, radim tradicionalno, ali kroz modernu prizmu.

  1. Da li je i koliko je teško pomiriti lični stil i ukus za vina sa stilom i preferencijama onih koje vode vinariju? Kako balansirate između te dve stvari?

Pre nego što započnemo saradnju, detaljno razgovaramo o tome šta ćemo da radimo. Ako se tada dogovorimo, ubuduće nema nekih većih problema, a ako se tada ne dogovorimo i ne razumemo, prosto se odlučimo da ne sarađujemo.