Slikarka Biljana Cincarević trenutno bira javni objekat na kome će osvanuti njeno magistarsko delo, a otkriva nam samo da je u pitanju vitraž. Poznavajući njen rad, dodaćemo – i više nego dovoljno da nam zagolica maštu…
Osim toga što je autor humanitarnog projekta Naša deca, koji se bavi poboljšanjem života i dodatnom edukacijom dece u najugroženijim domovima u Srbiji, od nedavno je i „izvršni producent“ renoviranja Kulturnog centra Šabac. Takođe, autor je jedne od pesama u nedavno promovisanoj multimedijalnoj knjizi poezije SMS iz Srbije. Snagu, kaže, crpi iz onih „slatkih trenutaka“ odmora sa prijateljima uz dobar zalogaj i još bolje vino.
HRANA…
Ne volim masnu i tešku hranu, a ono čemu ne mogu da odolim su – slatkiši. Tokom nedelje najradije sa dečkom odem na ručak u Cafe Cafe. Osim što nam je ovo mesto nekako „taman na pola puta“, tamošnji konobari dobro znaju i šta volimo da jedemo, te nam uz dobar izbor vina uvek spreme i savršene porcije. U pauzi svratim i do restorana Zaplet i Panta Rei, a s obzirom na to da prosto obožavam suši, jednom nedeljno posetim i Sushi Ikki. Beogradu nedostaje restoran sa kuvarom koji ima Mišelinovu zvezdicu, kao i dobar suši-restoran. Nobu bi bio idealan i volela bih da u Beogradu neko kupi franšizu za ovaj restoran, pa da i ovde mogu da uživam u minimalističkim jelima bez mnogo sastojaka.
VINO…
Vino se ne pije, već pre uživa. Doživljaj vina je prilično intiman i treba verovati samo svojim osećajima i njuhu. Meni su lično najbolja francuska vina. Presudni su, pretpostavljam – geografsko poreklo i tradicija proizvodnje. Francuzi definitivno, osim sa svojom istorijom umetnosti, idu u paketu sa vinima i kozjim sirevima! Ja uvek pijem crveno vino. Čak i kada jedem ribu! Osim nekih finih domaćih crvenih vina, kao što je Radovanovićev Cabernet sauvignon, volim i crnogorski Vranac pro corde. Ipak, omiljeno mi je čileansko crveno vino cabernet sauvignon – Casillero del Diablo. Kada pijem francuska vina, koja su po pravilu dobra, nemam običaj da pijem uvek isto. Uz umetnike obično ide vino i u njihovom društvu ga je najlepše i piti.
Inače, ukus vina mi uvek probudi istu sliku u glavi – sećanje na julske večeri provedene u dvorcu iz 13. veka, mog prijatelja Edvarda de Bona; reč je o impozantnoj rustičnoj građevini smeštenoj u dolini reke Loare na velikom imanju sa šumom i malim jezerom. Svake godine u julu on tamo poziva svoje prijatelje, a osim druženja sa veoma interesantnim ljudima iz raznih delova sveta – intelektualcima, aristokratama i umetnicima, važan deo tih večeri svakako je i gustiranje pažljivo biranih vina. Večera počinje tačno u sedam, u velikom salonu sa neizbežnim šampanjcem i apetajzerima. Zatim se silazi u svečanu trpezariju sa karakterističnim dugačkim stolom, gde se piju vina u zavisnosti od menija. Tokom večeri proba se nekoliko vrsta vina iz okolnih dvoraca, da bi večeru naposletku završili dezertnim vinom. Jedva čekam jul!
IZLAZAK…
U poslednje vreme, kada izađem na neko pićence obično svratim do kafea Bordel u Gospodar Jevremovoj. Odlična muzika i zanimljiv koncept kafea. Klubovi… Šta to beše? Ponekad svratim do Tube. U stvari, ima više restorana koje volim. Među njima je Iguana, jer osim sjajnog menija, ima i dobru živu džez svirku, koja čini atmosferu ovog mesta jedinstvenom. Uostalom, gde je džez, tu su i vina, i eto vam idealne romantične atmosfere. Izdvojila bih i dobar stari Absinthe. Osim božanstvenog menija i kvalitetnih vina, izdvaja ga i samo njemu svojstvena atmosfera, koja se godinama ne menja i koju bih opisala kao – „lepu vrevu gradskog društva“.
Uz napomenu da, ipak, najbolje provode kreiram sama na svojim malim zabavama (što vam mogu potvrditi i moji najbliži prijatelji), opisaću vam idealnu romantičnu večeru: U ambijentu sam francuskog restorana, u enterijeru iz 17. veka. U društvu nas je, recimo, šestoro i svi smo u svili i kašmiru. Dame su u novim cipelicama visokih potpetica, sa crvenim lakom na noktima… Iz kristalnih čaša pijemo crveno vino Clos des Papes Châteauneuf-du-Pape 2005,uz gustiranje kubanskih cigara i zvuke nezamenljivog tanga!
