Pevačica, kompozitor i tekstopisac
Kristina Kovač, autorka najprodavanijeg albuma u 2007. godini „U nebranom grožđu“, potpisnica muzike za film „Mi nismo anđeli 2“ i originalnih kolumni u domaćim časopisima i internet portalima, u poslednje vreme zaokupljena je radom u svojoj agenciji za muziku i zvuk „Mama’s kitchen“.
Uveliko, međutim, razmišlja i o novom albumu, za koji kaže da se trenutno nalazi u „najsladoj fazi“: „Novi album je u idejama zaključan u mojoj glavi, daleko od ušiju i očiju javnosti. Imam mnogo planova, ali mi je zbog ekonomske krize veoma teško da ih realizujem. Naime, bez finansijske podrške domaćih i stranih kompanija nivo kojim radim ne bi bio održiv, te ću radije sacekati bolji trenutak, kako za objavljivanje novog albuma, tako i za organizovanje koncerta.“
HRANA…
Moram da priznam da retko šta ne volim da jedem. Možda, eto, nisam neki narociti ljubitelj teških srpskih ruckova – masnih jela, prasetine i podvarka. Inace, u pauzi, ili kad jednostavno nemam vremena nešto sama da spremim, najradije skoknem do kioska Mara na Vracaru, koji je posle višegodišnje pauze, na našu veliku srecu, ponovo poceo da radi. Svako ko je jednom jeo kod Mare, ostao je verni obožavalac tamošnjih specijaliteta. Dovoljno je da vam kažem da smo svi pohrlili u Novopazarsku ulicu, cim smo culi da Mara ponovo radi. Šta god da smo narucili, zakljucak je bio isti – ukus je ostao fenomenalan! Žao mi je što u Beogradu nema takozvanih brzih restorancica. To nisu, kako bi na prvi pogled moglo da se pomisli fast food restorani, vec svojevrsni dnevni bistroi, kakve sam vidala svugde po svetu, a u kojima ljudi mogu na pauzi za rucak da pojedu kuvanu i ukusno pripremljenu hranu. Tako nešto nam baš fali… Kada smo kod toga, moram da pomenem da mi nedostaje i jedan specijalitet u Norveškoj sam jednom probala meso irvasa i mnogo mi se svidelo. Znam da zvuci grozno, ali, verujte, jako je ukusno! Inace, kada ga jedem, trudim se da ne mislim o tome koga jedem (smeh).
VINO…
Nažalost, ceo ovaj deo razgovora svešce se na jednu recenicu: ja uopšte ne pijem vino. Jednostavno, moj stomak može da primi vino iskljucivo kroz neki gastronomski specijalitet u cijoj recepturi se nalazi. Ali, sve te price o vinu su mi jako zanimljive jer imaju neku poetiku.
IZLAZAK…
Najbolji provod u gradu je u O.U.R. baru na Tašu! Vlasnici su dva fenomenalna momka sa pozamašnim ugostitetljskim iskustvom stecenim u Njujorku. U tom baru je sve savršeno osmišljeno, sa mnogo entuzijazma i mašte. Kada razmišljam o mestima sa najlepšim pogledom, prvo mi na pamet padne Koling. Ne samo zato što sam se tamo udala, vec i zato što je zimi kada padne sneg bilo pravo uživanje posmatrati jele prekrivene pahuljama. Leti se uvek lepo provedem na Pantinom brodicu Jokeru. Dovoljna preporuka bice ako kažem da tamo možete da sretnete najbolju ekipu u gradu, uživate u sjajnoj muzici i probate savršene Pantine cevape! Stigosmo i do romanticne vecere… Moram da priznam da mi romanticne vecere i nisu baš prve na listi prioriteta, otkad sam postala mama (smeh). A, nekada je u Beogradu za to postojalo idealno mesto – restoran Na cošku. Dakle, trenutno možda i nemam omiljeni restoran u te svrhe, ali zato u pola noci mogu da vam opišem kako izgleda idealan izlazak po mom ukusu – desetak najbližih prijatelja, dobar pop-fank-soul zvuk iz svih dekada prošlog i ovog veka, koka kola sa limunom bez leda, ukusna italijanska klopa i mnogo smeha!
