Tradicija zavodljive iskričavosti
Ako vas nekada put nanese severno od Pariza obavezno svratite u Šampanju, jednu od najpoznatijih i najglamuroznijih vinskih regija sveta – neće vam biti teško da se, u pravom smisli te reči, zaljubite u nju i stil življenja tamošnjih ljudi. A natročito u šampanjce, velika penušava vina koja se i danas čuvaju u podzemnim hodnicima iskopanim u vreme vladavine Rimljana. Istorija Šampanje vrlo je burna i romanticna, a kroz priču nas je vodio Francois Hautekeur, simpatični vinar kuće „Veuve Clicquot“, čiji smo i bili gosti.
Bogata i duga tradicija nešto je po čemu je ova regija podjednako poznata kao i po velikim vinima. Regija Šampanja i njen glavni grad Rems (Reims) oduvek su bili mesto krunisanja svih francuskih kraljeva, pa čak i onih koji su na kraju ostali obezglavljeni. U gradu Remsu nalazi se i prelepa katedrala iz 13. veka po imenu Notre Dame de Reims, u kojoj su se obavljale ceremonije krunisanja. Podrazumeva se, sve ceremonije, kao i ono što se dešavalo nakon njih, bile su praćene dobrim vinom. Delujući kao istinski spomenik jednoj burnoj tradiciji ciji duh još uvek živi, katedrala nas je impresionirala svojom veličinom, arhitekturom i zanimljivim pričama čiji je svedok bila.
Upoznavanje Šampanje nastavili smo šetnjom uskim i slikovitim ulicama Remsa, tokom koje smo vrlo brzo stekli utisak da je sve u tom gradu posvećeno mehurićima i slavi šampanj vina. Posebno uživanje bile su posete vinotekama, kojih ima gotovo na svakom koraku. U tim malim, toplim radnjama najteža stvar jeste izbor šampanjca – provirujući sa svih strana iz prepunih polica, mnoštvo šampanj etiketa i raznih vinskih gedžeta i opreme potpuno nam je zaokupilo pažnju, tako da smo brzo zaboravili na neospornu umetnčku i istorijsku vrednost katedrale. Sam izbor šampanj etiketa zaista je neverovatno bogat i raznolik – naravno, najbolja mesta u vinotekama zauzimaju najveća i najzvučnija imena, poput, „Krug“, „Bollinger“, „Veuve Clicquot Ponsardin“, „Moet & Chandon“, „GH Mumm“, „Louis Roderer“, „Piper Heidsick“ – ali, tu je i mnoštvo manje zvučnih imena, a za koje će vam prodavci naglasiti da predstavljaju veoma dobar izbor. Za neka od tih imena smo prvi put čuli, ali nakon probe shvatili smo da su sigurno vredna paznje. Zanimljivo je bilo videti i kolika kolekcionarska strast postoji prema onim malim metalnim poklopcima koji se nalaze preko pampura na bocama šampanjca, tolika da postoje čak i specijalni albumi namenjeni za čuvanje tih poklopaca, kao i ramovi za njihovo izlaganje. Recimo i to da pojedini stari i raritetni primerci poklopaca dostižu cene i do 150 evra. Kao i svaka velika vinska oblast, i Šampanja je poznata po izvrsnim kulinarskim specijalitetima, pa se u brojnim malim restoranima moze uživati u vrhunski aranziranoj, kvalitetnoj i maštovito pripremljenoj hrani. I naravno, u svim velikim šampanjcima, a što je najvažnije, svi se služe i na času i to po krajnje fer cenama.
Sama regija Šampanja je brdovita i vrlo slikovita; ukrašena je brojnim, besprekorno uređenim vinogradima, pa smo imali utisak kao da gledamo sliku nekog davno zaustavljenog vremena u fascinantnim pejzazima. Uzimajući u obzir geografski položaj same pokrajine, stvaranje dobrog vina za ondašnje vinare bio je veoma tezak zadatak. Naime, oni su oduvek bili u senci svojih kolega iz Bordoa, a narocito iz Burgundije iz koje su dolazila prava kraljevska vina, a kompleksi su rasli sve do početka XVIII veka, kada je sama priroda pokazala vinarima moć Šampanje.
Nakon dugog zimskog sna u koji su utonuli ranim dolaskom zime, usnuli kvasci u vinu bude se sa dolaskom proleća, ali zarobljeni u bocama. Gladni i tek probudeni, bacaju se na svoj obrok, grožđani sećer, koga još uvek ima u bocama, i na taj nacin proizvode one male i razigrane mehurice u kojima uzivamo. A osim prirode, sam tok istorije, konkretno boravak rimskih legionara u gradovima Šampanje, odredio je neke smernica u razvoju ove regije.
Čak i sam naziv Champagne Francuzi duguju Rimljanima, koji su prvi i zasadili grožđe u Šampanji, čiji naziv označava „severnu teritoriju“. Rimljani su, osim naziva, ostavili još jedan veliki pečat u Šampanji, a to su monumetnalni hodnici ispod grada Remsa ukupne dužine od preko 220 kilometara. Sam ulazak u podrume u podstakao je kod nas jedan sasvim nov dozivljaj Šampanje i otvorio jedan drugačiji način razmišljanja.
Naime, Rimljani su kopali hodnike kako bi došli do građevinskog materijala potrebnog za izgradnju utvrđenja oko grada. Ti nekadašnji hodnici, a današnji podrumi za čuvanje i odležavanje šampanjaca, kopani su u tlu koje je 100 % sastavljeno od krede. Takav jedinstven sastav tla potiče još iz vremena praistorije i praokeana koji je pokrivao sadašnju teritoriju Francuske. Naime, nakon povlačenja okeana ostaci velikog broja morskih organizama natalozili su se upravo na mestu današnje Šampanje i sigurno je da takav sastav tla ima ogroman uticaj na arome i strukturu Šampanj vina.
Uslovi u podrumima su više nego idealni za sazrevanje velikih šampanjaca – vlažnost vazduha je preko 95% , a temperatura tokom cele godine iznosi oko 10°C. Iako je u podrumima vrlo hladno i vlažno, nije nam bilo teško da se setamo i divimo umetničkim delima isklesanim u kredi. A tu smo saznali nešto što je kod nas podstaklo jos veće poštovanje prema ovim vinima. Naime, u tim podrumima su jako teški uslovi za rad, pa se radnici koji izdrže više od deset godina rada nagrađuju tako što unutar podruma dobijaju ulice sa svojim imenima. Primer za to su impozantni podrumi kuće „Veuve Clicquot Ponsardin“, dugački preko 24 kilometra i označeni tablama sa imenima najboljih radnika te kuće.
Tako smo, tek nakon nekoliko dana, kada su se slegli svi utiasci, počeli da shvatamo koliko je u stvari šampanjac jeftino vino. U stvari, možda i najjeftinije na svetu; kada vidite koliko truda i paznje se poklanja branju, ceđenju grožđa i kasnije čuvanju vina u podrumima, shvatite koliko je ta cena mala. I, da ne zaboravimo otkupnu cenu grožđa, koja se u boljim godinama krece od pet do osam evra za kilogram, pa kada je uporedimo sa cenom grožđa u Španiji od koje se pravi cava, a koje košta oko 0,50 evra…
I zato, ne samo kad slavimo i radujemo se, nego svakog dana. Uživajte u iskricavim mehurićima, počevši od novogodišnje noći!
Regija Šampanja sastoji se od pet podregija, od kojih su prve tri najznačajnije:
- Montagne de Reims, u kojoj se većinom uzgajaju sorte pinot meunier i pinot noir, dakle crvene sorte.
- Cote des Blancs, gotovo isključivo posvećena sorti chardonnay.
- Vallee de la Marne, sa preovlađujućom sortom pinot meunier;
- Cotes de Sezanne i Aube, prva pretezno zasađena sortom chardonnay, a druga sortom pinot noir.
