Trči i brzo razmišljaj
Može ga igrati bilo ko, odmah, jer pravila su toliko jednostavna da se i ne moraju učiti. Američki magazin Forbs proglasio ga je nazdravijim sportom. Maksimalno je bezbedan, dinamičan i može se prilagoditi sopstvenom stepenu fizičke kondicije. Teško ga je definisati, ali ovo su neki od razloga zbog kojih je skvoš zvanično najpopularniji rekreativni sport na svetu
Njih dvoje haotično menjaju mesta tako da se prilikom svakog pokreta čini kao da će se sudariti. Žestoko su znojavi, ali deluju kao da igraju sa velikom lakoćom. Sićušna loptica katapultirana snažnim naizmeničnim udarcima munjevitom brzinom odbija se od zida i gotovo je nemoguće ustanoviti redosled dešavanja. Jedno je sigurno – hipnotički je privlačno za gledanje.
Za rekreativno bavljenje skvošom nisu potrebni nikakvi preduslovi – praktično onog trenutka kada uzmete reket u ruke možete da počnete da ga igrate i veoma brzo se stiče forma. Igra se u skladu sa sopstvenim mogućnostima, tako da fizičke predispozicije nemaju bitniji uticaj na igru. Zato, nemojte se čuditi ako Vas pobedi neko ko je mnogo stariji od Vas. Ipak, to nikako ne znači da igranje skvoša ne iziskuje veliku energiju. Naprotiv.
„Skvoš je izuzetno dinamičan i zabavan sport. Tokom partije od 45 minuta utroši se 1.000 kalorija, što je u poređenju sa nekim drugim, naizgled težim sportovima, daleko više. Bavljenje skvošom preporučuje se svim osobama starijim od 30 godina, jer je to izuzetno zdrav sport koji jako pozitivno utiče na telo – skidaju se masne naslage, a mišići se izdužuju i dobijaju neophodnu vretenatost“, kaže Čedomir Vitorović iz beogradskog skvoš kluba „Squashland“.
Jedan meč igra se na tri dobijena seta, a set dobija onaj ko osvoji devet poena. Reketi su lakši od teniskih, imaju svega 100 – 150 grama, a početna brzina loptice pri udarcu iznosi 300 km/h. Loptica je veoma malih dimenzija, gumena je i šuplja iznutra. U šupljini se nalazi kap vode, koja zagreva lopticu. Što su udarci snažniji loptica postaje toplija, a tada više odskače i postaje brža. Skvoš se igra u paru, na zatvorenom terenu površine 64 kvadratna metra.
„Za vrhunsko bavljenje skvošom najvažnija je taktika, a suština je koncentrisana oko slova T obeleženog na parketu. Skvoš je u suštini strateško-taktička igra i sličan je šahu“, objašnjava Vitorović.
Iako se skvoš (squash) uglavnom definiše kao sport za poslovne ljude to nema nikakve stvarne veze sa njegovom suštinom. Jednostavno, tradicija tako nalaže. Počeo je da se igra krajem 19. veka u dužničkim zatvorima u Engleskoj, čiji su stanovnici bili ljudi iz poslovnog sveta. Ubrzo je stekao ogromnu popularnost u krugovima buržoazije širom zemlje i odmah postao svojevrstan elitistički sport. Kako teren za skvoš ne zahteva veliki prostor, ovaj sport se igrao u gradovima, dok se golf igrao na imanjima van gradova. Po inerciji pomama za skvošom zahvatila je i engleske kolonije, a Pakistanci su početkom 20. veka bili i svetski prvaci. Danas se igra u svim zemljama Komonvelta i frankofonskog govornog područja, kao i mnogim drugim širom sveta.
Imidž skvoša kao sporta za poslovni svet brižljivo se neguje, pa se vrhunski svetski turniri održavaju isključivo u staklenim terenima na ekstravagantnim lokacijama: ispred piramida u Gizi, na Trafalgar skveru, Central Stationu u Njujorku, na krovu najviše zgrade na svetu oblakodera Tajpej 101… Kako je nedavno bio domaćin turnira sličnog tipa i Beograd se svrstao u red svega desetak svetskih metropola. U okviru PSA, zvanične organizacije profesionalnih igrača skvoša, organizuju se gren slem turniri i zvanična prvenstva sveta, a pošto će skvoš uskoro najverovatnije postati i zvaničan olimpijski sport, nema sumnje da će se broj od 55.000 terena, koliko ih je sada, znatno uvećati.
Prvi skvoš klub u Srbiji, „Squashland“, osnovan je 2002. godine u Beogradu i nalazi se na Košutnjaku, u blizini Pionirskog grada. Osim ovog, u Srbiji postoje još dva centra: u Subotici i u Novom Sadu, i u svakom od njih postoje po dva-tri kluba. U Srbiji je trenutno 1.000 registrovanih članova, a organizuju se i zvanični grupni i pojedinačni turniri, kao i prvenstva Srbije i Beograda.
Od svog osnivanja klub „Squashland“ je prvak države u klupskoj i pojedinačnoj konkurenciji, a svi reprezentativci, njih četvorica, članovi su ovog kluba. Inače, državna reprezentacija redovno učestvuje na evropskim prvenstvima, ali su značajniji rezultati ostvareni jedino u pojedinačnoj konkurenciji. „Squashland“ je organizator svih značajnih takmičenja kod nas, a u sklopu kluba nalazi se sauna i prijatan kafe. Klub je zatvorenog tipa.
Leave A Comment