Jedan od naših najpoznatijih kompozitora zabavne muzike, između ostalog i autor pesme Molitva, za sada jedinog srpskog pobednika na Evroviziji, trenutno intenzivno radi na širenju internacionalne karijere. Neke od njegovih pesama već su veliki hitovi u Grčkoj i Portugaliji, a kako stvari stoje uskoro će biti i u drugim zemljama. I pored mnogih obaveza, vremena za hedonizam uvek nađe.
VINO
Što sam stariji, sve više vinima pristupam sa umetničko-hedonističke strane. Naučio sam da uživam, kako u samom gutljaju, tako i u čitavom ritualu odabira pravog vina; potom u otvaranju flaše, serviranju u odgovarajućim čašama, u fantastičnoj fuziji ukusa kada se vino dobro ukomponuje sa jelom. Naravno, ovde je dominantna ona prva polovina moje ličnosti, koja uživa u prefinjenoj internacionalnoj hrani, kao rafiniranom artističkom obliku.
Ta polovina preferira bela vina, suva, cvetnih ili voćnih aroma, a izbor su mi najčešće gavi di gavi ili chablis. Vino pijem dugo i lagano, ali nikada „preko zalogaja“. Ako naručim crveno vino, jer odabir jela nekada tako zahteva, onda više volim da je nekog „šljivastog“ i začinskog ukusa, poput Chateau Beaucastel, mada volim i Chianti.
Vina ne biram po ceni, već po tome da li mi prija ili ne. Ovo je, u stvari, preuzeto iz neke moje životne filozofije, u kojoj je srž stvari, njihova suština, jedino bitna. Omot se ionako baca, zar ne?
Posle dobrog obroka, najčešće izbegnem da poručim desert i onda poslednju čašu vina gustiram uz neku kvalitetnu cigaru (tompus). Time zatvoram svoj hedonistički krug.
HRANA
Sama reč hrana u meni budi najlepša osećanja. Moj dobar prijatelj često ume da kaže „Volim hranu. Od nje nikada nisam gladan!“ Mislim da je to velika istina, jer, gurman sam. Možda i kralj gurmana… Što se samog izbora tiče, moj „alter ego“ prisutan je u svemu što činim, pa tako i kad je u pitanju gastronomska „žanrovska opredeljenost“. Naime, moja prva polovina uživa u prefinjenim jelima, poput paštete od guščje jetrice ili carpaccia, ali druga je luda za škembićima i papcima u saftu. Ili, zaljubljen sam u istočnjačku kuhinju (pre svih kinesku i indonežansku), a pritom se „davim“ u jagnjetini ispod sača i srnećem paprikašu.
Uživam i u samostalnom spremanju jela, u kreiranju sopstvenih recepata u zavisnosti od trenutne inspiracije. Oni koji su imali priliku da probaju moje kulinarske vragolije pokušavali su da me nagovore da napravim svoju knjigu recepata, a ako nekad ne budem mogao bezbrižno da živim od muzike, onda ću da otvorim restoran. A tu je i sin Aleksandar, sa kompletnim potencijalom da nadmaši oca. Evo, ovih dana spremao sam mu teleće šnicle u sosu od šljiva i čilija i fantastično se pokazao.
No, za sada mi muzika sasvim dobro ide, pa će neki kuvar i restoran malo sačekati. Na neodređeno vreme…
IZLAZAK
Ne izlazim često, naročito ne na mesta sa „živom“ muzikom, jer bi to zaista bilo previše za mene. Često me prijatelji pitaju kako je to moguće, a ja im prosto, povlačeći paralelu, navedem primer, opet u zavisnosti od njihove struke, da li bi im bilo naročito zanimljivo da posle napornog radnog dana odu u zadimljeni klub, gde im sa bine, putem neverovatno jakih razglasa, čitaju odredbe nekog zakona ili čitava poglavlja privrednog savetnika… Mislim da niko od njih još uvek nije shvatio moje objašnjenje, ali ja ne odustajem!
Moj idealni provod je odmaranje kod kuće uz neki dobar film, uz čašu dobrog vina i cigaru. Onda mi je jedino bitno da je društvo u kome sam, opušteno i zabavno. Podrazumeva se i odlazak u neki dobar restoran. U večernjim satima ne jedem obilno, pa su to obično restorani po ukusu moje „prve polovine“, oni u kojima se služi malo finija, laganija hrana, a uz koju je onda neizbežna i po neka čaša vina.
Leave A Comment