Berlin

Istorija u pokretu

Berlin možda nije najlepša evropska prestonica, ali je zato jedna od najuzbudljivijih. Svedočanstva burne istorije i urbani koncept metropole neprestano se prepliću, a ta simbioza daje mu jedinstvenu dinamiku i šarm. Poslednjih godina prestonica Nemačke postaje sve poznatija kao jezgro avangardne umetnosti i savremene popularne kulture, u kojem se potencira osećaj individualne slobode – naravno, sve dok se time ne ugrožavaju drugi

Iako jedna od većih evropskih prestonica, Berlin ne spada u red onih gradova koji vas „melju“… U svom velikom delu zapravo je prava zelena oaza, sa velikim brojem parkova, nepreglednim alejama drveća duž gotovo svih gradskih bulevara, iza kojih se, ako umaknete levo ili desno, krije bezbroj zanimljivih, urbanih i romantičnih kutaka. Osećaj slobode i bezbrižnosti koji će vas obuzeti šetajući ulicama Berlina nije lako objasniti, naročito onima kojima još uvek ne polazi za rukom da zanemare njegovu „nemirnu“ prošlost, a zbog koje je tokom Drugog svetskog rata bio gotovo potpuno uništen, a zatim podeljen na četiri sektora. Amerika, Velika Britanija, Francuska i ex Sovjetski Savez, svi oni dobili su svoje parče Berlina, a čuveni Berlinski zid kojim je grad bio podeljen decenijama je bio mnogoznačni simbol Nemačke. U vreme podizanja zida Vili Brant, tadašnji gradonačelnik zapadnog Berlina, izjavio je: „Berlin će preživeti!“ Bila je to lepa i neophodna fraza u to vreme, ali i proročanska, jer Berlin je danas življi nego ikada – deluje kao prava zver, ali ovog puta ukroćena. Sa svoja tri i po miliona stanovnika najveći je, a ujedno i glavni grad Nemačke.

Burna istorija Berlina, uočljiva i u njegovoj arhitekturi, jasno svedoči o ideološkim, političkim i kulturološkim podelama grada kroz istoriju. Obrise nacizma, komunizma i kapitalizma lako je zapaziti na brojnim građevinama. Kada se sve to pomeša sa modernim, futurističkim građevinama, obogaćenim nezaobilaznim instalacijama, možda vam u trenutku bude i previše. Ipak, oko se brzo navikne na taj kolaž i s vremenom shvatite da sve to ipak funkcioniše. Jedno od mesta na kojima vam se može zavrteti u glavi je čuveni Postdamer trg, okružen modernim staklenim zgradama u živim bojama i ukrašen brojnim instalacijama. Nasuprot njemu, ima i onih romantičnijih trgova, a verovatno najlepši berlinski trg je Gendarmenmarkt, topao i romantičan kutak koji po mnogo čemu podseća na stare italijanske trgove. Kada je reč o trgovima ne smemo da zaboravimo jedan od najpoznatijih na svetu, čuveni Alexanderplatz. Reč je prostranom trgu, veoma posećenom i živom u bilo koje doba dana. Kao takav omiljen je i kod na njemu brojnih uličnih umetnika i sitnih prevaranata… Gradska oblast oko Alexanderplatza ujedno je i najstarija u Berlinu, a naselje iz 18. veka Nikolaiviertel ujedno je i jedan od najlepših delova grada sa atmosferom koja pomalo podseća na skadarlijsku. Ovaj kvart je sav u uskim ulicama, starim kućama, prepun je tradicionalnih berlinskih restorana, malih muzeja, suvenirnica, pivnica…

Saobraćaj u Berlinu savršeno funkcioniše, a najveći utisak ostavili su biciklisti, odnosno njihov broj i povlašćeni status; gotovo da nema ulice koja nema traku za bicikliste, bilo na trotoaru, bilo na samoj saobraćajnici, tako da bicikli ne samo da ravnopravno učestvuju već imaju i prednost u saobraćaju, čak i u najprometnijim gradskim bulevarima.

Veliki deo znamenitosti Berlina naslonjen je na najčuveniju aveniju Unter den Linden, koju većina turista doživljava kao onu „glavnu“. S obzirom na to da izvire iz Brandenburške kapije, odnosno sa Pariser platza, jasno je da joj nije bilo teško da se izbori za takav status. Brandenburška kapija je verovatno jedan od najprepoznatljivijih simbola Berlina. Sagrađena je 1791. godine i od tada pa sve do danas izdržala je nalete svih onih koji su polagali pravo da kroz nju prođu – raznih osvajača, demonstranata, državnika, a danas uglavnom turista. Celokupan ambijent u ovoj, ali i okolnim ulicama je fantastičan. Dosta starih fasada je sačuvano ili obnovljeno tako da se u ovoj ulici možda i najjasnije oslikava istorija Berlina, naročito ona s početka 18. veka. Na ovu ulicu naslonjeno je i Muzejsko ostrvo, kao i „ekspozitura“ američkog Guggenheim muzeja. Tu je i prelepa Berlinska katerdrala – Berliner Dom,najveća u Berlinu, a ujedno i jedna od najvažnijih protestantskih crkavaNemačke.Ne tako daleko nalazi se najpoznatiji prelaz između Istočnog i Zapadnog Berlina tokom Hladnog rata, čuveni Checkpoint Charlie, koji je danas velika turistička atrakcija, sa replikom stražare, ostacima zida, kao i znak koji je nekada obeležavao granični prelaz.

Iako su ostaci podeljenosti grada vidljivi i danas, jedna od četvrti Berlina ostala je gotovo netaknuta hladnoratovskim previranjima. Reč je o „britanskoj“ četvrti Charlottenburg,jednoj od omiljenih, naročito među turistima i to onim koji vole da „igraju na sigurno“. Oni drugi, nešto življeg duha, radije za svoje utočište biraju neku od četvrti nekadašnjeg Istočnog Berlina. Centralna arterija Charlottenburga ujedno je najveći berlinski bulevar, gotovo 5 km je duga, avenija Kurfurstendamm; jedna je od omiljenih zona za šetnju i šoping, kako turista, tako i „lokalaca“.

Ukoliko budete imali vremena, bilo bi lepo da istražite ulice oko Kurfurstendama, jer su prelepe i pune sadržaja. Ako idete ka centru i skrenete u bilo koju od ulica levo naići ćete na onaj življi deo Charlottenburga, naročito oko prelepog trga Savigny. Reč je o „živom“ kraju prepunom restorana i pivnica. Jena od znamenitosti ovog kvarta je džez klub A –Trane, nazvanom po nadimku Džona Koltrejna –Trane. To jedan od najboljih džez klubova u Nemačkoj, u kojem su svojevremeno nastupala najpoznatija imena svetske džez scene.

Malo je gradova na svetu koji se mogu uporediti sa Berlinom, po broju, a verovatno i po kvalitetu kulturno-umetničkog sadržaja. Jedna od centralnih tačaka berlinske umetnosti je Kulturforum, kompleks muzeja i galerija među kojima su Filharmonija, Nova nacionalna galerija – Neue Nationalgalerie, sa radovima nemačkih umetnika uglavnom iz 20. veka, kao i Gemäldegalerie – umetnički muzej u kom su izloženi radovi čuvenih umetnika kao što su Rafaelo, Ticijan, Rembrant, Direr, Vermer… Jedna od zanimljivijih galerija je i Hamburger Bahnhof, sa brojnim radovima savremene umetnosti, u kojoj ćete pronaći dela umetnika kao što su Endi Vorhol, Džef Kuns, Robert Rošenberg…

Veliki broj turista posećuje Berlin, a posebno onih mlađih, zbog ležernog stila življenja koji se u ovom gradu neguje, dobre zabave i veoma uzbudljivog noćnog života. Dobar deo zabave dešava se u kvartu Prenzlauer Berg. Ovo nekada radničko naselje Istočnog Berlina danas je ubedljivo najživlji, a po mnogima i najlepši deo grada. Zato i ne čudi što je ovaj kvart utočište velikog broja umetnika, i to ne samo nemačkih, već i iz celog sveta. Berlin je inače grad sa najboljom klupskom scenom u Evropi na kojoj čuveni berlinski techno klubovi još uvek suvereno vladaju. Ukoliko niste ljubitelj tehno muzike ne brinite, jer su i svi ostali žanrovi zastupljeni. A koliko su Berlinci ponosni na svoj noćni život govori podatak da je u Berlinu pokrenuta kampanju za spasavanje gradske klupske scene koja je ugrožena sve većim troškovima, a u tu svrhu stvoren je fond od milion evra koji će pomoći ugroženim klubovima.

Dan nakon obilaska nekog od berlinskih klubova verovatno će vam prijati odlazak u prirodu, a tu tek nećeti imati problema jer u Berlinu kao da ima više parkova nego trafika. Najveći i najposećeniji jeGrosser Tiergarten, smešten u samom centru grada na nekih 200 hektara površine.Na ivici parka je opet prizvuk istorije – zgrada nemačkog parlamenta, čuveniReichstag, koji i danas deluje moćno i zastrašujuće. Preživeo je mnogo toga, a izdržaće i, čini se, kraj sveta…

HEDONISTIČKI RAJ

Kada se zasitite umetnosti, i poželite da prezalogajite nešto konkretno, opet ste na pravom mestu jer je Berlin, za razliku od većine drugih prestonica, grad u kojem za malo novca možete sebi da priuštite više nego pristojan obrok. ZurletztenInstanz je najstariji berlinski restoran, otvoren davne 1621. godine. Ovaj restoran svojevremeno je ugostio i Napoleona, a mnogo godina kasnije i Gorbačova, tako da će, pretpostavljam, biti dovoljno dobar i za vas… U Berlinu inače ima čak dvanaest restorana sa Mišelinovom zvezdicom, kao i pet restorana sa dve zvezdice. Među ljubiteljima „fine“ hrane naročito je popularan Gourmetfloor, koji se nalazi u okviru čuvene KaDeWe robne kuće (inače jedne od najvećih u Evropi). Taj sprat je pravi raj za sve gurmane koji na jednom mestu mogu da pronađu najfinije sireve (1.800 različitih vrsta), vina, peciva (1.400 vrsta), preko 2.000 različitih mesnih delikatesa…

Gastronomija je generalno na jako visokom nivou, tako da i restorani bez zvezdica imaju odličnu ponudu, a koju prate znatno niže cene. Inače, tipično berlinsko jelo je eisbein– usoljena sušena svinjska kolenica koja se kuva nekoliko sati i služi se najčešće sa kiselim kupusom i pireom od graška. Naravno, trebalo bi probati i currywürst (svinjska kobasica, najčešće izrezana na kriške, začinjena kečapom i karijem u prahu), inače najpopularniji berlinski fastfood specijalitet. Konnopke je pravi „hram“ ovih kobasica, otvoren još davne 1930. godine.

Ponuda vina i piva je takođe na veoma visokom nivou. Iako su Nemci poznati kao velike pivopije, ni ljubitelji vina neće ostati „žedni“. Na vinskim kartama preovlađuju domaća vina, tako da bi bilo pametno iskoristiti priliku i po vlo prihvatljivim cenama probati čuvene nemačke rizlinge. A većina ih se služi na čašu.Inače, kada smo kod vina termin sekt, kako u Nemačkoj i Austriji nazivaju penušava vina, nastao je uparvo u Berlinu 1825. Godine.Što se tiče piva, najpopularnija lokalna piva su Berliner i Berliner Kindl. Inače, Berlin je prepun predivnih pivnica i pabova u kojima osim lokalnih piva možete probati i bavarska, belgijska, kao i piva iz drugih krajeva sveta.