Zaštitno lice Jutarnjeg programa RTS Maja Nikolić ne krije da je trenutno potpuno okupirana novinarskim poslom kojim se i posle više od decenije i po bavi sa istom strašću. Rad na Jutarnjem programu, kaže, predstavlja pravi profesionalni izazov za nju, objašnjavajući da je u ovoj formi televizijskog novinarstva najuzbudljivije to što svaka nova emisija podrazumeva stalno učenje i traži široku informisanost. Slobodnog vremena pored troje dece, lepa voditeljka i nema baš na pretek, a ono malo slobodnih trenutaka koje uspe da ugrabi najradije provodi okružena ćerkicama i sinom

HRANA

Izgleda da je moj uredan način života „učinio svoje“, pa mi više ne prija jaka hrana. Mada moram da priznam da od jela malo toga ne volim. Možda pihtije! Od pića ne volim aromatizovane napitke, neke koktele, i ne pijem pivo… Bez dileme moj izbor za brzi obrok je Vapiano. To je jedino mesto koje mi pruža mogućnost da u roku od petnaestak minuta pojedem nešto u isto vreme ukusno i zdravo. Najčešće uzmem veliku salatu sa škampima i to mi bude ceo obrok… Često tražim i da mi zapakuju da ponesem. Paste su im takođe veoma dobre, drugačije i moram priznati – maštovite. Sviđa mi se i to što u Vapianu imam mogućnost da gledam sastojke koji se spremaju tu, ispred mene. Žao mi je što u Beogradu nema malih restorana napravljenih po uzoru na italijanske tratorije. Takvih restorana, na primer u Istri ima na svakom koraku. Ponekad pomislim da se u svakom malom, neuglednom istarskom restoranu može bolje jesti nego u većini beogradskih izvikanih restorana. Zato cenim svu ljubav i trud koje Vlada iz Zapleta ulaže u svoje restorane. Ta ljubav i trud se vide u svakom posluženom tanjiru. Smeta mi i što je kod nas morska hrana teže dostupna. To se svakako oseti u porcijama. Nema ničeg lepšeg od toga kada na primer u Grčkoj ili severnoj Nemačkoj dobijete prepun tanjir škampa, ili porcije koje se kupaju u tartufima, kako ih služe u Istri.

VINO

Pri izboru vina oslanjam se isključivo na svoje nepce. Samo na jedan način možete da naučite da razlikujete dobro od lošeg vina – probanjem! Kada svoje nepce naviknete na kvalitetna vina teško ćete sa uživanjem konzumirati neka druga. Moj suprug je poznavalac dobrih vina i često se oslanjam na njegovo iskustvo, baš kao i na preporuke prijatelja koji se time bave. Kada je reč o domaćim vinima koja bi mogla da pariraju stranim, reći ću – ako i postoje, ja ih nisam probala. Inače, ukus dobrog vina me uvek podseti na savršenu vinsku turu po Toskani i Umbriji. Obilazili smo vinograde i vinarije porodice Antinori, možda najpoznatije po Cervaru i Tignanellu i to je put koji ću uvek pamtiti! Tada sam naučila mnogo o vinima. Kažem vam, mora se mnogo probati… Mislim da nismo svesni kao konzumenti koliko pažnje, predanosti, ljubavi je uloženo u svaku čašu vrhunskog vina. Sem toga, društvo je zaista veoma važno, jer nisam neko ko pije svakodnevno. Zapravo, nemam naviku da pijem vino osim kada sam u društvu, kada je, na primer, neka lepa večera u pitanju. Svakako mi prija to što su vina sve više prisutna u našim životima, i što se ta kultura, čini mi se, širi kod nas. Ponuda u restoranima je jako dobra i može se uvek, bez problema odabrati dobra flaša. Ako bi trebalo da odaberem jedno, neka to bude – Cervaro, belo vino sa osobinama crvenog, nešto potpuno drugačije i posebno.

IZLAZAK

U klubove jako retko idem, a na splavove nikada, ali prija mi kada me veče iznenadi svojim razvojem i kada završim negde potpuno neplanirano, u nekom klubu gde je dobra muzika. To ume da me opusti, jer više od svega volim dobro da se izigram. Nisam ljubitelj kafane niti muziciranja na uvce. Kao i u svemu, i ovde je najvažnije društvo, raspoloženje i neka tu bude i – čaša lepog belog vina. Što se restorana tiče, kao najromantičniji izdvojila bih restoran Fokaća u hotelu Hajat. Ali, od restorana u koje često idem svakako bih izdvojila i Zaplet i Dijagonalu, mesta koja spajaju izvrsnu hranu, drugačije, jedinstveno okruženje i savršenu uslugu! Kada biram gde bih otišla moj prvi izbor će gotovo uvek biti jedan od ta dva restorana.